Божићни пост је један од четири вишедневнацрквенапоста. У православљу је по дужини трајања други по реду, наконВаскршњег поста, а по строгости поста, блажи је од Васкршњег иВеликогоспојинског поста.
Установљење Божићног поста, као и осталих вишедневних постова, односи се на рани периодхришћанства. Језгро из којег се развио Божићни пост био је пост уочи празникаБогојављења.Божић и Богојављење су првобитно чинили један празник. Дан који претходи Богојављењу, који данас зовемоКрстовданом, је у раној цркви био дан када је био потпуни пост. Као његов образац послужио је ранохришћански пасхални пост, који је значио уздржање од било какве хране и пића један или више дана. Раздвајањем Божића и Богојављења на два самостална празника, Божић је сачувао опће устројство богојављенског богослужења и добио је своје посебно навечерје (Бадњи дан), који је такође био дан потпуног поста. Након неког времена, пред Бадњи дан је установљено неколико дана поста, слично томе како је пред ранохришћанским пасхалним једнодневним или дводневним постом, већ у 4. вијеку, настао вишедневни Велики (Васкршњи) пост.
СветиЈован Златоусти у једној од својих проповиједи уАнтиохији из386., говори о припреми за Рођење Христово, која почиње пет дана пред празник:Ускоро долази празник, који је више од свих празника достојан поштовања и части и који са сигурношћу можемо назвати мајком свих празника... Увјерен сам да ће многи у тај дан сигурно доћи и приступити тој духовној Жртви. Стога, да нам то не би било на суд или на осуду, него на спасење душе наше, већ сада вас упозоравам и молим да се свако од вас очисти и потом приступи Светим тајнама. Нико да ми не каже: стидим се, савјест ми је пуна гријехова, носим тешко бреме. Период од ових пет дана је довољан за то да се очистиш од мноштва гријехова, ако будеш трезвен, ако се будеш молио и стражио.
Већ од 4. вијека и западни црквени писци помињу пост пред празник Рођења Христовог. Од 5. вијека на латинском западу постепено се развио обичајАдвента - периода припреме за празновање Божића, са посебним богослужењем, држањем поста и у 11. вијеку уведеном забраном вршења вјенчања у том периоду. На истоку се потпуно сагласна свједочанства о Божићном посту односе тек на 9. или 10. вијек. ПраксаЦариграда иПалестине је ушла у основу касније православне традиције. УЦариграду се о посту пред Божић само успутно говори уТомосу сједињења, познатом саборском документу из920. године, посвећеном проблему другобрачних, који је ушао у корпус канонског права Православне Цркве:...дану Рођења Христа и Бога нашег претходи пост. Из текста се не сазнаје колико је пост трајао. Има и старијих текстова одТомоса сједињења, који помињу Божићни пост, као што су зборник канона који се приписујуСветом Никифору Исповједнику, као и неки текстови који се приписујуАнастасију Синаиту.
Из коментараТеодора Валсамона се зна да у његово вријеме (1140. - послије 1199.) нису били познати древни канони који помињу Божићни иПетровски пост. У коментару на 69. апостолско правило он говори:Примјећујемо из овог правила, да у строгом смислу ријећи, постоји само један 40-дневни пост, који се односи наПасху - јер кад би било других, правило би их такође поменуло. Али, ако ми постимо такође и друге постове, који се односе на друге празнике: светих апостола, Успења Пресвете Богородице и Рођења Христовог, нећемо због тога да се стидимо.
Валсамон помиње иКтиторске типиконе који су представљали документе различитих православнихсветих обитељи. У њима Божићни пост има 40-дневно трајање већ од краја 9. вијека. Тако се у Студитском ипотипосису из друге половине 9. вијека овај пост називаФилиповим - јер почиње дан након што Црква славиСветог апостола Филипа (уСПЦ 14. новембра по старом, црквеном илијулијанком календару, а поновом, тренутно тај дан пада 27. новембра). Самим тим, до Божића, то је 40 дана поста. Од друге половине Евергетидског типикона утврђују се правила о начину поста (која су приближно иста онима која налаже данашњи типик). Цариградскипатријарси, који су се држалиевергетидске праксе, сматрали су неопходним да се 40-дневни пост пропише за све хришћане. Тако је патријархЛука Христоверг, сагласно Теодору Валсамону, пишући о овом питању, сматрао да је, будући да трајање Успенског и Божићног поста није указано никаквим писменим извором, потребно придравати се неписаног црквеног предања и држати пост пред Успењем послије 1. августа, а пред Божић послије 14. новембра.
Период Божићног поста није особити литургички период, као Велики пост. Божићни пост има више аскетску, него литургичку природу. Но, ипак се и у том посту у богослужењима издвајају одређене литургичке особености, које указују на предстојећи празник. Теме Божића се у богослужењима овог поста јављају постепено. На самом почетку поста, ни у једној богослужбеној пјесми или стихири се још увијек не помиње Божић, а онда, након пет дана, уочи празникаВаведења Пресвете Богородице, у ирмосима пјесмама канона слушамо прву најаву долазећег догађаја:Христос раждаетсја, славите! Од тог момента започиње промјена у богослужбеном ритму и устројству православног црквеног живота. НаНикољдан, на јутрењу се пјевају посебне стихире са божићном тематиком. Двије недјеље пред Божић, Црква помиње Праоце и Оце: старозавјетне пророке и свете праведнике који су наговјештавали долазак Христов. На пет дана прије Божића, почиње претпразништво Рождества, чија је литургичка структура слична Страсној седмици пред Васкрс, јер је Божићем започето дјело спасења људи, по црквеном вјеровању.[1]
У српској православној цркви су правила Божићног поста таква да се понедјељком, сриједом и петкомпости на води (храна се припрема без уља), уторком и четвртком је дозвољено уље, што народ називапост на уљу. Још блажи вид поста, у којем је дозвољено јести рибу и морске плодове је суботама и недјељама. Посљедњих седам дана поста постоје мање разлике у правилу, па је пост нешто строжи: понедељак, сриједа и петак суна води, а уторак, четвртак, субота и недјеља на уљу.[2] Разлика је само у томе што се викендом не једе риба. Како је Бадњи дан посљедњи дан поста, ни тада се не једе риба. Код Срба који мање познају црквена правила, тај дан се углавном пости тако што се припрема риба, супротно црквеном правилу.
УГрчкој се пост код православаца који припадају већинскојАтинској архиепископији, разликује од поста код православних Срба, јер су они по узору на запад, допустили да су и јаја и мљечни производи посни. Код њих се, као и у Бугарској, Румунији, цариградској, антиохијској и александријској патријаршији, Божић слави 25. децембра, по новом, а не по старом календару, тако да они Божић славе када и католици и протестанти. По старом календару Божић славе православни Срби,Руси,Македонци,Грузијци,Јерусалимска патријаршија,Света Гора (иако је њихов, цариградски патријарх, на новом календару), бројне неканонске православне цркве старокалендараца (уГрчкој,Бугарској,Румунији и по свијету), као истарокатолици.
У првом томуЕтнографије Црне ГореПавле Ровински спомињеМратинске покладе 14. новембра.[3] У другом тому, пише да се пријеБожића ређа 6 недјеља поста, који се називаБожићни илиФилипов, јер почиње на данСветог апостола Филипа (14. новембра, по јулијанском). Мада је тај пост почињао у Црној Гори од тога дана, посљедњи мрсни дан након њега називао семратињски поклади, по имену СветогМрата тј. Мартина, који долази 12. новембра (по католиком календару 11. новембра), а сам постБожићни илиМратињски пост. Распрострањеност именаМартин у Црној Гори се приписује западном утицају.[4]
И католици посте пред Божић, али је пост блажи, пошто је у вријеме поста код католика дозвољено јести јаја и мљечне производе. Католички Божићни пост је и временски краћи, а тај период се на западу називаАдвент. Он не почиње увијек истог датума, као код православних, него најраније почиње 27. новембра, а најкасније 3. децембра. Траје до Божића и као код православаца, посљедњи дан поста је Бадњи дан.
Подаци на Википодацима