Божанство је, по веровању неких култура,натприроднобиће које се сматра божанским илисветим.[1][2] Мушко божанство се називабог, док је женскобогиња.
Религије се могу категорисати по томе колико божанстава обожавају.Монотеистичке религије прихватају само једно божанство (претежно названоБог),[3][4] докполитеистичке религије прихватају више божанстава.[5]Хенотеистичке религије обожавају једно врховно божанство, али не искључују остала, сматрајући их аспектом истог божанског принципа;[6][7] док нонтеистичке религије поричу било ког врховног вечног божанског творца али прихватају пантеон божанстава који живе, умиру и могу се поново родити као било које друго биће.[8][9]
Иако већина монотеистичких религија традиционално сматра свог Бога као свемогућег, свеприсутног, добронамерног и вечног,[10][11][12] ниједна од ових особина није битна за дефиницију "божанства"[12][13] и различите културе су различито концептуализовале своје божанство.[12][13] Монотеистичке религије углавном се односе на Бога у мушком роду,[14][15] док се друге религије односе према својим божанствима на различите начине - мушка, женска, двополна и бесполна божанства.[16][17][18]
Историјски, многе древне културе - укључујући древнеМесопотамце,Египћане,Грке,Римљане,Нордијце иАзијате - персонификовале су природне појаве, или као намерне узроке или као ефекте.[19][20][21] Некеавестанска иведска божанства сматрана су етичким концептима.[19][20] У индијским религијама, божанства су замишљана како се манифестују у храму тела сваког живог бића, као чулни органи и ум.[22][23][24] Божанства су замишљана као облик постојања (Самсара) након поновног рођења, за људска бића која су добијала заслуге кроз етички живот, где су постајали божанства чувари и живели блажено на небу, али су такође подложни смрти кад се њихова заслуга изгуби.[8][9]
Пантеисти верују да сам универзум и све у њему чине једно, свеобухватно божанство.[25][26]
Не постоји универзално прихваћен консензус о томе шта је божанство,[2] а концепти божанстава се значајно разликују у различитим културама.[2]Хју Овен наводи да израз „божанство или бог или његов еквивалент на другим језицима“ има збуњујући распон значења и значаја.[27]:vii–ix Она се крећу од „бесконачног трансцендентног бића које је створило и господари универзумом“ (Бог), на „коначан ентитет или искуство, са посебним значајем или који изазива посебан осећај“ (бог), до „концепта у религиозном или филозофском контексту који се односи на природу или увећана бића или на надсветовно царство“, до „бројних других употреба“.[27]:vii–ix
Божанство је типично концептуализовано као натприродни или божански концепт, који се манифестује у идејама и знању, у облику који комбинује изврсност у неким или свим аспектима, бори се са слабостима и питањима у другим аспектима,херојски у погледу и поступцима, али је повезан са емоцијама и жеље.[28][29] У другим случајевима, божанство је принцип или стварност као што је идеја „душе”.Упанишаде хиндуизма, на пример, карактеришуАтмана (душу, сопство) каодеву (божанство), на тај начин тврдећи да је дева и вечни врховни принцип (Браман) део сваког живог бића, да је ова душа духовна и божанска, и да схватити самоспознају значи спознати врховно.[30][31][32]
Теизам је веровање у постојање једног или више божанстава.[33][34]Политеизам је веровање и обожавање више божанстава,[35] која су обично састављена упантеон богова ибогиња, са пратећимритуалима.[35] У већини политеистичких религија, различити богови и богиње су репрезентације сила природе илипринципа предака, и могу се посматрати или као аутономни или као аспекти илиеманацијеБога створитеља илитрансценденталногапсолутног принципа (монистичке теологије), који се манифестујеиманентно у природи.[35]Хенотеизам прихвата постојање више од једног божанства, али сматра да су сва божанства еквивалентне репрезентације или аспекти истог божанског принципа, највишег.[36][37][38]Монолатрија је веровање да многа божанства постоје, али да се само једно од ових божанстава може ваљано обожавати.[39][40]
^Monotheism andPolytheism, Encyclopædia Britannica; Louis Shores (1963).Collier's Encyclopedia: With Bibliography and Index. Crowell-Collier Publishing. стр. 179., Quote: "While admitting a plurality of gods, henotheism at the same time affirms the paramount position of some one divine principle."
^Eakin, Jr, Frank (1971).The Religion and Culture of Israel. Boston: Allyn and Bacon. стр. 70., Quote: "Monolatry: The recognition of the existence of many gods but the consistent worship of one deity".
Baines, John (2001).Fecundity Figures: Egyptian Personification and the Iconology of a Genre (Reprint изд.). Oxford: Griffith Institute.ISBN978-0-900416-78-1.