Богота (шп.Bogotá) је главни градКолумбије[2] иколумбијског департманаКундинамарка. Административно има статус престоничког округа Колумбије (Distrito Capital). Она је највећи град земље, и данас има око 6,8 милиона становника[3] (8,3 милиона у ширем подручју[3]) Богота један је од светских градова са најбржим растом. По површини подручја, Богота је такође највеће подручје у Колумбији, а с надморском висином од 2.640 m заузима треће место међу свим светским главним градовима, наконЛа Паза (Боливија) иКита (Еквадор).[4]
Културни живот града је на високом нивоу. Богота је позната као развијени књижевни центар. Има стариуниверзитет основан1572. године и много библиотека и књижара. Многи је због тога називају „америчкомАтином“.[5][6]
Богота је раније носила називBacatá, што на језику Чибча индијанаца значизасејана поља.[7] Подручје данашње Боготе је било средиште њихове цивилизације све до доласкаконкистадора, након чега је почео нагли раст броја становника. Модерно насеље из којег се развио град Богота основао јеГонзало Хименез де Кезада 6. августа1538.[8] и назвао Санта Фе де Богота (Santa Fé de Bogotá), по свом родном граду Санта Фе те локалном називуBacatá. Град је1717. постао престоницаВицекраљевства Нова Гранада, која се састојала од данашњих држава Колумбије, Венецуеле, Еквадора и Панаме. Богота се, узЛиму иград Мексико, развила у један од главних центара шпанске администрације у Америци. У то време је град био познат под именом Санта Фе, док је после стицања независности1819. његово име постало Богота.
Године 1810,-1811, грађани Боготе подижу устанак против шпанске власти и организују властиту власт.[2] Међутим, неколико година су се међусобно борили, а1816. власт у граду накратко преузимају шпански војници. Напокон, 1819 године град ослобађају устаници на челу саСимон Боливаром[2], након победе у бици код Бојака. Богота тада постаје главни градВелике Колумбије[2], федералне државе у чији су састав улазиле данашњеПанама,Колумбија,Венецуела иЕквадор. Када се Велика Колумбија распала, Богота и даље остаје главни град државе Нова Гранада, што ће касније постати Република Колумбија.[2]
Године 1956, Боготи су се прикључиле друге суседне општине те формирају посебни дистрикт (Distrito Especial).[9]Устав Колумбије из1991. године је потврдио статус Боготе као главног града државе с пуним именомSantafé de Bogotá,[10] те изменио назив дистрикта уDistrito Capital (Дистрикт главног града). Од аугуста2000, град се поновно зове само Богота.
Прва железничка пруга је отворена 1884, а први електрични трамвај 1910. У 20. веку становништво Боготе се значајно увећало због великог броја људи који су бежали од грађанског рата у унутрашњости земље.
Богота се налази готово у географском средишту Колумбије, источно од платоа Сабана де Богота, на надморској висини од 2.640 m.[11][12] Иако се налази на висоравни названојсабана (дословносавана), то је у ствари високи плато у склопупланинског масива Анда. Шире подручје је названоAltiplano Cundiboyacense што дословно значи „високи плато Кундинамарка и Бојака“. РекаБогота протиче преко платоа правећи водопаде Теквуендама на југу. Притоке реке су формирале благе долине где се налазе прелепа села, са јако развијеномпољопривредом и сточарством.
На истоку платоа се налазе источни Кордиљери. Околна брда, која ограничавају ширење града, простиру се у правцу југ-север, паралелно планинама Гуадалупе и Монсерате. Западну границу града представља река Богота. На југу су мочваре Сумапаз, док се на северу налазе приградске општинеЧија иСопо.
Просечна температура на платоусабана износи 14,0 °C,[13] уз варијације у току године између 3 °C и 25 °C. У току године се смјењују кишне и сушне сезоне. Најсушнији месеци су од децембра до марта, док највише кише пада у априлу и мају те од септембра до новембра. Током кишне сезоне веома честе су и олује, нарочито у октобру.
Климатски услови су веома неуједначени и доста промењиви због ефекатаЕл Ниња иЛа Ниња, који су нарочито изражени у подручјуТихог океана, а за које се сматра да су одговорне за нагле климатске промене. Чак и поред ове чињенице, током целе године је релативно хладно током дана, док је ноћу веома хладно због честог ветра.
Клима Националне метереолошке опсерваторије у Боготи (1971–2000)
Богота има преко хиљаду локалних заједница и насеља, веома различитих по изгледу и развијености. Подручја вишег економског статуса су већином лоцирана на северу и североистоку града, ближе обронцима источних Кордиљера. Сиромашније четврти се већином налазе на југу и југоистоку, док су у центру града те на западу и северозападу заједнице у којима живи претежно становништво из средње класе. Ужи центар града је организован са типичном средишном тачком у виду трга, што је карактеристично за многа насеља која су основалиШпанци. Касније се град постепено се развијао, добијајући данашњи модерни изглед. Главне улице у Боготи се углавном пружају у смеру сјевер-југ, а недавно је промењен и начин именовања и нумерисања зграда, тако да су све улице добиле имена и бројеве у складу с величином улице, од главних авенија до локалних цести.
Највећи град и град с највећим бројем становника у Колумбији, Богота има 7,9 становника у градском подручју (попис2005),[15] с густином насељености од око 3912 становника по квадратном километру. Данас се број становника процењује да је око 7,3 милиона у ужем и 8,6 милиона становника у ширем градском подручју. Само 15.810 људи налази се у руралним подручјима Капитал дистрикта. 47,5% становништва су мушкарци а 52,5% жене. Град има најнижу стопунеписмености у земљи која износи само 4,6% становништва старијег од 5 година.
Јавне услуге имају високу покривеност, јер 99,5% домаћинстава има електричну енергију, док је 98,7% спојено на градски водовод и 87,9% има телефонски прикључак. Међутим, у изради је пројекат стратегије за смањење сиромаштва и неједнакости становништва, а подаци из 2005 године показују да је град имао 32,6% сиромашних (људи који живе са мање од 2,0УС$ дневно).
У Боготи, као и у остатку државе, убрзава се процесурбанизације, не само због индустријализације, будући да су сложени политички и друштвени разлози, попут сиромаштва и повећане стопекриминала довели домиграција из руралних у урбана подручја током20. века. То је довело до експоненцијалног раста становништва у урбаним подручјима и ширења градских подручја где живе сиромашни у својој околини. Драматични пример за то је број расељених особа које су стигле у Боготу. Према подацима колумбијског Бироа за људска права (CODHES), у периоду од1999-2005 265.921 особа[16] је дошла у Боготу као резултат расељавања, што чини око 3,8% укупног становништва Боготе. Већина је расељеног становништва живи у насељима Сиудад Боливар, Кенеди, Усме, и Боса.
Састав градског становништва је доста мешовит, уз највећи удео становништва мелеза (мешавине европских досељеника и домородачког индијанског становништва) те бројних белаца шпанског,италијанског,француског,немачког порекла и других. Постоји врло велики број становништва, пореклом са Блиског истока, углавном одЛибанаца исиријских имиграната. Црначког становништва, пореклом од афричких робова је знатно мање у односу на градове на обали где је у прошлости долазило велики број робова изАфрике.
Раније су челници града водили јавне кампање с циљем смањења високе стопе криминала у граду. По службеним подацима администрације дистрикта, у последњих 10 година смањен је број насилнихсмрти са 89,4 на 100.000 становника у току1996. године на 37,9 у 2005 години, што износи смањење од 57,6%, а број становника је у истом периоду порастао за више од 25%. Од свих насилних смрти, 62,8% су била убиства, 20,5% су била узрокованасаобраћајним несрећама, а од свих убијених и погинулих особа 85,1% су мушкарци а 14,9% жене.
Средином1990-их Богота је била град с готово највише криминалних дела на свету.[17] Само у1993. години имала је 4.352 убистава и стопу од 80 убистава на 100.000 становника.[18] Међутим, спровођењем мера сигурносне политике, усвојене 1995 године под називомCommunidad Segura (шпан. Сигурна заједница) значајно је смањен број криминалних дела, тако да је данас Богота далеко испредКаракаса иРиа по броју убистава, а може се мерити с градовима попутАтланте и Филаделфије уСАД.
Богота је главни град Републике Колумбије и седиште законодавних тела државе, Врховног суда Колумбије, средиште извршне Владе и резиденција председника Републике.[19] Градоначелник и Опћинско веће се бирају на изборима.
Град је подељен на 20 локалних заједница: Усакен, Чапинеро, Санта Фе, Сан Кристобал, Усме, Туњуелито, Боса, Кенеди, Фонтибпн, Енгатива, Суба, Бариос Унидос, Теусакијо, Лос Мартирес, Антонио Нарињо, Пуенте Аранда, Ла Канделарија, Рафаел Урибе Урибе, Сиудад Болíвар и Сумапаз. Свака од њих има властиту администрацију која се такођер бира на изборима, а чини је локално веће са не мање од седам чланова. Градоначелник поставља локалне начелнике на предлог надлежних локалних управних одбора.
Упркос својој планинској изолацији, Богота се развила уиндустријски град (металопрерађивачка, хемијска, текстилна, индустрија коже и обуће и прехрамбена индустрија). Осим тога што се у њеној близини налази важно налазиштесмарагда, има и добро развијенозлатарство.
Богота је највећи економски центар у Колумбији (следеМедељин,Кали иБаранкиља), а један је и од најважнијих уЛатинској Америци.Бруто домаћи производ Боготе износи 86 милијарди, америчких долара готово четвртина укупног БДП-а државе[20], те је на петом месту од свих градова уЈужној Америци. Већина компанија у држави има седиште у Боготи, а овде се налази и седиште главнеберзе.[21] Богота је такође и једно од главних средишта за увоз и извоз робе за Колумбији и Андску заједницу у Латинској Америци.
^Arias, S., Meléndez, M. (2002).Mapping Colonial Spanish America: Places and Commonplaces of Identity, Culture and Experience. Bucknell University Press.ISBN978-0-8387-5509-9.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^„Bogotá una ciudad Andina” (на језику: Spanish). la Alcaldía Mayor de Bogotá. Архивирано изоригинала 25. 06. 2013. г. Приступљено19. 11. 2010.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Francis, John Michael. 1993."Muchas hipas, no minas" The Muiscas, a merchant society: Spanish misconceptions and demographic change (M.A.), 1-118.University of Alberta.
Daza, Blanca Ysabel. 2013.Historia del proceso de mestizaje alimentario entre Colombia y España – History of the integration process of foods between Colombia and Spain (PhD), 1-494.Universitat de Barcelona.
Ocampo López, Javier. 2013.Mitos y leyendas indígenas de Colombia – Indigenous myths and legends of Colombia, 1-219. Plaza & Janes Editores Colombia S.A..
Ocampo López, Javier. 2007.Grandes culturas indígenas de América – Great indigenous cultures of the Americas, 1-238. Plaza & Janes Editores Colombia S.A..
Francis, John Michael. 2002. Población, enfermedad y cambio demográfico, 1537–1636. Demografía histórica de Tunja: Una mirada crítica.Fronteras de la Historia 7. 13-76.