Black Sabbath (транскр.Блек сабат;прев. Црнисабат) је билахеви метал група из Енглеске. Групу су уБирмингему 1968. основали гитаристаТони Ајоми, басистаГизер Батлер, певачОзи Озборн и бубњарБил Ворд. Од тада су се чланови групе често мењали, сем Тонија Ајомија који је остао стални члан. Почели су 1968. под именомEarth и свирали хевиблуз рок, уводећи јаке и тешкеокултне и хорор тонове са јаким звуком гитаре. Поред окултних и хорор тема, компоновали су и песме које се баве друштвеним проблемима, политичком корупцијом, апокалиптичким пророчанствима о страхотама рата, опасностима наркоманије.
Озборнова тешка зависност од дроге је довела до његовог отпуштања из групе 1979, након чега је започео веома успешну соло каријеру, продавши више од 100 милиона албума. Њега је заменио бивши певач групеRainbow,Рони Џејмс Дио. Након неколико албума са Диом на вокалима, кроз групу пролази доста музичара, укључујући певачеИјана Гилана,Глена Хјуза,Реја Гилена иТонија Мартина, као и више чланова групаDeep Purple иRainbow. Године 1992. Ајоми и Батлер су са Диом и бубњаремВинијем Аписијем снимили албумDehumanizer. Оригинална постава са Озборном се поново ујединила 1997. и снимила концертни албумReunion. У јануару 2013. група је (саБредом Вилком за бубњевима уместо Ворда) издала нови албум под називом13.[3]Група Блек сабат се сматра пиониримахеви метала. АлбумParanoid из 1970. је кључан за настанак жанра. МТВ је групу прогласио најбољим хеви метал бендом свих времена, док се на листи каналаВХ1, „100 највећих уметника хард рока“ налазе на другом месту иза групе Лед зепелин. ЧасописРолинг стоун их је сврстао међу 100 највећих уметника свих времена. У Сједињеним Америчким Државама група је продала 15 милиона плоча, а у целом свету преко 70 милиона. Група је је 2005. у Великој Британији уврштени уМузичку кућу славних, а 2006. уРокенрол кућу славних.
Блек сабат је продао преко 70 милиона плоча широм света према подацима из 2013. године, што их чини једним од комерцијално најуспешнијих хеви метал бендова. Блек сабат, заједно саДип Перплом иЛед зепелином, помињу се као „несвето тројство британског хард рока и хеви метала почетком и средином седамдесетих”.[4]MTV их је рангирао као „Највећи метал бенд свих времена“ и заузели друго место наVH1 листи „100 највећих извођача хард рока“. МагазинРолинг стоун их је рангирао на 85. место на листи „100 највећих уметника свих времена“. Освојили су двеГреми награде занајбоље метал извођење, а 2019. бенду је додељена наградаГреми за животно дело.[5]
Гитариста Тони Ајоми и бубњар Бил Ворд су након распада свог првог бенда 1968. године, настојали да формирају хеви блуз рок групу уАстону, који се налази у околини Бирмингема. Придружили су им се басистаГизер Батлер и певачОзи Озборн који су заједно свирали у бендуRare Breed. Нова група се звалаThe Polka Tulk Blues Band (по јефтином бренду пудера који је Озборн видео у мајчином купатилу). Чланови бенда су такође били и гитариста Џими Филипс, као и саксофониста Алан „Акер“ Кларк. Бенд прво скраћује име уPolka Tulk, а затим га мења уEarth (које се Озборну није допало). Групу напуштају Филипс и Кларк. Под овим именом снимају неколико демо песама које је написао Норман Хајнес: „The Rebel“, „Song for Jim“, и „When I Came Down“. Демо под називом „Песма за Џима“ је повезан са Џимом Симпсоном. Наиме, Џим Симпсон је био менаџер бендоваBakerloo Blues Line иTea & Symphony. Такође је свирао трубу у групиLocomotive. Пошто је у то време отворио нови паб по именуHenry's Blues House понудио је групиEarth пар извођења. Публика је добро прихватила групу, па је Симпсон пристао да им буде менаџер.
Децембра 1968, Ајоми напрасно напуштаEarth, да би се придружио групиJethro Tull. Иако је релативно кратко био са њима, био је довољно дуго да се појави у ТВ емисији "Рокенрол Циркус", чији су домаћини билиРолингстонси. Незадовољан са уметничким правцемЏетро Тал-а, Ајоми их напушта и враћа се у групуEarth.
Током наступа у Енглеској 1969. године, бенд је открио да их грешком сматрају за другу енглеску групу под називомEarth. Одлучили су да поново промене своје име. Биоскоп преко пута просторија за пробе бенда је приказивао хорор филм из1963. године "Black Sabbath (Црни Шабат)" у којем је глумиоБорис Карлоф а режира га Марио Бава. Док је гледао људе који стоје у реду како би гледали филм, Бутлер је приметио да је "Чудно што људи троше толико новца да гледају страшне филмове". После тога, Озборн и Батлер су написали текст песме под називом "Black Sabbath", која је инспирисана радом хорор и пустоловног писца Дениса Витлија, заједно са визијом коју је Батлер имао од црне силуете који стоји у подножју његовог кревета. Коришћењем музичког тритона, познатог и као "Devil's Interval", злогласни звук и мрачни текст песме су одвели бенд у мрачнији правац, што било је у супротности са популарном музиком крајем шездесетих година прошлог века, фолк-рок музиком и хипи културом. Фронтмен бенда "Judas Priest" Роб Халфорд назвао је песму "вероватно најлуђом песмом икада написаном". Инспирисан новим звуком, бенд је у августу 1969. године променио име уBlack Sabbath и донео одлуку да се фокусира на писање сличног материјала у покушају стварања музичког еквивалента хорор филмова.
Бенд је први пут наступио под именомBlack Sabbath 30. августа 1969. године уВоркингтону. За издавачку кућуФилипс рекордссу потписали уговор већ у новембру 1969. године, а први сингл, песмаEvil Woman је изашла у јануару1970. године.
Прво веће појављивањеBlack Sabbath је имао урадијској емисији Џона Пила, где су извели песме "Black Sabbath", "N.I.B", "Behind the Wall of Sleep" и "Sleeping village".
Иако је Блек сабат прошао кроз многе саставе и стилске промене, њихов основни звук се фокусира на злокобне текстове и кобну музику,[14][15] често користећи музичкитритон, који се такође назива „ђавољи интервал“.[16] Док су њихови албуми из Озијеве ере, као што јеSabbath Bloody Sabbath (1973) имали благе композиционе сличности сапрогресивним рок жанром који је у то време постајао све популарнији,[17] стојећи у оштрој супротности са популарном музиком раних 1970-их, мрачни Блек сабат звук су одбацили рок критичари тог доба.[18] Попут многих њихових раниххеви металских савременика, бенд се практично није пуштао на рок радију.[19]
Koskoff, Ellen (2005).Music Cultures in the United States. New York: Routledge.ISBN978-0-415-96589-7.
Lewis, James R. (2001).Satanism Today: An Encyclopedia of Religion, Folklore, and Popular Culture. Santa Barbara, California: ABC-CLIO.ISBN978-1-57607-292-9.
.JPG)
