Бахреин (арап.البحرين), или службеноКраљевина Бахреин (арап.مملكة البحرين) је мала острвска држава која се налази уПерсијском заливу[2][3] Бахреин је и по броју становника и по величини територије најмања арапска држава.Саудијска Арабија се налази западно од острва, и повезана је са Бахреином ауто-путемКраљ Фад (пуштен за промет саобраћаја 25. новембра1986. године). Ка југу Персијског залива налази сеКатар. У плану је изградњамоста пријатељства Катар-Бахреин, који ће бити најдужи мост на свету и повезаће Катар и Бахреин.
Људи су населили данашњи Бахреин још у периоду пре нове ере. Услед важног стратешког положаја, острвом су владали у разним периодимаАсирци,Вавилонци,Грци,Персијанци иАрапи, под којим је острво постало муслиманска држава. У периоду пре нове ере, Бахреин се зваоДилмун. Под Грцима се зваоТилос, а под ПерсијанцимаМишмахиг. Бахреин се налази на јужној срединиПерсијског залива, и многи освајачи, међу којима су најбројнији билиал Калифе, су га освајали управо због тог географског положаја. На арапском језику, Бахреин значи „два мора“. Име потиче од чињенице да су у старија времена два дана била потребна да би се бродом прешло одИрака до данашњег Бахреина.
Стратешка позиција између Запада и Истока, плодно земљиште, свежа вода ибисери су начинили да је Бахреин давно постао урбан регион. Потрага за бисерима у Персијском заливу је представљала главни извор прихода и точак економије, све до раног 20. века, када је1930. године пронађенанафта. Око2300. п. н. е. Бахреин је био центар трговине измеђуМесопотамије (данашњи Ирак) и Долине Индус (данашњиПакистан иИндија). У то време великих прекоморских трговина, Бахреин је био познат под именомДилмун (неки записи наводе иТелмун). Као такав, данашњи Бахреин, а тадашњи Дилмун, је 3. миленијума п. н. е. спојен са сумерском цивилизацијом, да би600. п. н. е. постао деоВавилонског царства. Историјски списи наводе разна имена под којима је Бахреин био познат:Живот вечности,Рај, као иБисер Персијског залива.
Бахреин је постао исламска држава629. године, док је пре тога био центар Несторијанског хришћанства. Године899. нове ере Исмаили секта, Карматинци, заузели су данашњи Бахреин у жељи да створе друштво засновано на разуму и дистрибуцији свеукупног материјалног добра једнако међу свим становницима острва. Карматинци су створили велику конфузију и прекид трговине у исламским земљама региона: убирали су порез од калифа уБагдаду, а930. године оскрнавили суМеку иМедину тако што су изнели из светог градаЦрни камен, и донели га у Бахреин, где су га чували за откуп. Године 976.Абасиди су поразили Карматинце.
Године1521. Португалци освајају острво Авал (једно од многих назива за Бахреин у средњем веку), и под њима је Бахреин обухватао регионе Ахса и Катиф (ове провинције данас припадајуСаудијског Арабији). Територије које су заузели Португалци, су оне које се су групно назвалеАвал, а простирале су се чак одБасре на западу, до канала Хормуз у данашњемОману.
Од шеснаестог века до1743. године, у Бахреину се смењивала власт Португалаца и Персијанаца. Напокон 1743. године, персијски краљ Афшарид, успешно заузима и окупира Бахреин.
У касним годинама осамнаестог века, породица ал-Калифа окупира и заузима Бахреин из својих база на суседномКатару. У жељи да се након заузимања острва одбране од било каквих персијских напада, породица на власти ал-Калифа склапа мировне споразуме саУједињеним Краљевством и постаје британски протекторат. У то време острво је имало мање од 10.000 становника.
Године1932. пронађена јенафта која је донела убрзану модернизацију Бахреина. Бахреин је прва држава у целом блиско-источном региону у којој је нађена нафта, и након којег је кренула потрага и у другим деловима региона. Проналазак нафте је приближио острво Уједињеном Краљевству, јер су се убрзо у великом броју многи Британци селили у Бахреин. Британски утицај на Бахреин је кулминирао постављањем Чарлс Бејгрева за саветника у име Уједињеног Краљевства, који је такође и увео модерни образовни систем.
НаконДругог светског рата, антибританско расположење се проширило целим блискоисточном регионом. Организован је велики број демонстрација које су биле уперених против локалних Јевреја, међу којима је било много уважених и светски признатих књижевника, уметника, као и велики број рачуновођа, хемијских инжењера и грађевинаца који су радили за нафтне компаније. Након крвавих уличних битака1947. године Јевреји напуштају своје домове и послове и беже прво уБомбај (данашњиМумбај) и одатле се селе уИзраел (део Тел-а-вива који се зове Паред Кана је насељен Јеврејима који су побегли из Бахреина 1947. године). Компензација између протераних Јевреја и Арапа, који су населили напуштене поседе, никада није извршена. Године1960.Уједињено Краљевство је ставило будућност Бахреина у рукеГенералног секретара Уједињених нација. Године1970.Иран захтева да се Бахреин и остале острвске земље у Персијском заливу доделе Ирану. Бахреин је1971. године добио независност од Уједињеног Краљевства. Данас је Бахреин чланАрапске лиге иСавета за кооперацију у Заливу.
Последњи контингент британске војске се повлачи из Бахреина 15. августа1971. године. Нафтна експлоатација1980-их година је значајно покренула економију на острву. Како су нафтне залихе ограничене, владајућа породица ал-Калифа је одлучила да диверсификује своју економију и постане финансијски центар у Заливу. Бахреин је у великом степену искористиолибански грађански рат средином 70-их година, када је одБејрута преузео финансијски центар заБлиски исток.
НаконИсламске револуције која је захватилаИран1979. године,шиитски фундаменталисти у Бахреину неуспешно су покушали да заузму власт. Њихов покушај је био да након заузимања власти поставе Хуђату ал-Исмал Хади ал-Мударасија као врховног вођу ауторитативне теократске владе у Бахреину, по угледу на Иран.
Године1994. нови талас демонстрација и насиља је уследио након што су шиити бурно реаговали на чињеницу да је женама дозвољено да учествују на спортским такмичењима. Бахреин је 90-их година прошао кроз спорадичне оружане конфликте између исламских фундаменталиста и владиних снага (погледатиУстанак у Бахреину 90-их).
Марта1999. године, Хамад Ибн Иса ал-Калифа је наследио свог оца као владар државе и по први пут организовао је изборе за парламент, дао женама право гласа, те ослободио све политичке затворенике. Међународна организација која се бави заштитом људских права,Амнести интернашонал, оценила је овај корак као „историјски период у очувању људских права“[4]. Бахреин је проглашен краљевином2002. године. Пре тога, Бахреин је биоемират.
Бахреин је углавном равни и сушни архипелаг уПерсијском заливу. Састоји се од ниске пустињске равнице која се нежно диже према ниској средишњој падини са највишом тачком планине Дима (Џабал и Дукан) од 134 м. Бахреин је имао укупну површину од 665 km², али захваљујући обнављању земљишта подручје се повећало на 765 km².
Бахреин има благе и врло вруће зиме и влажно лето. Природни ресурси земље укључују велике количине нафте и природног плина, као и рибе у мору. Обрадиво земљиште чини само 2,82% укупне површине.
Око 92% Бахреина је пустиња са повременим сушама и прашним олујама, главним природним опасностима за Бахреин.
Према Индексу Привредне Слободе из2006, који годишње објављују Херитиџ Фондација иВол Стрит Џурнал, Бахреин има највећи степен слободе у привреди од свих државаБлиског истока. Према истом индексу, Бахреин је на 25. месту у свету, у истој категорији.
Према овом извештају Бахреин се налази испред регионалних конкурената као што суУједињени Арапски Емирати,Израел иКатар. Према речима из публикације,“Влада Бахреина је успела да диверсификује пољопривреду државе како би смањила зависност на ограничену количину нафте којом Бахреин располаже и при томе охрабрила стране инвеститоре да улажу у домаћу инфраструктуру. Услед свог космополитског погледа на свет, модерне економије, коректне регулаторне структуре и одличне комуникационе и транспортне инфраструктуре, многе мултинационалне компаније у Персијском заливу имају своја седишта у Бахреину.”[5]
Тренутно финансијско стање Бахреина је повољно услед смањене стопе увоза, а повећаног извоза. Међутим, тренутно постоји висок дефицит у унилатералним трансферима, за које се сматра да је узрок велик прилив страног новца од бахреинских држављана који раде изван земље и који шаљу оно што зараде кући породицама.2003. и2004. године Бахреин је имао велике користи од повећане цене нафте на светском тржишту, и као резултат високе цене извоза нафте, Бахреин је имао суфицит у износу од 219 милионаамеричких долара 2003. и 442 милиона америчких долара 2004. године, док је 2002. године имао дефицит од 35 милиона америчких долара. Међународне резерве Бахреина су повећане са 1,4 милијарде у 2003. години на 1,6 милијарди америчких долара у 2004. години.
Петролеј и природни гас, једини природни производи у Бахреину, доминирају привредом и доносе око 60% капитала државномбуџету. Бахреин је био прва држава у којој је сированафта пронађена. Владајућа породица ал-Калифа је знала да је нафта у ограниченим количинама, те је врло рано започела на диверсификацији привреде. Бахреин је стабилизовао производњу прерађене нафте на око 40.000 барела дневно, односно 6.400 m³ дневно. Процена је да ће Бахреин, ако настави овим темпом, имати нафте за још 10 до 15 година, када ће извори потпуно пресушити. Главна рафинерија бахреинске нафте компаније је саграђена1935. године, и има капацитет од 40.000 m³ за дневну прераду сирове нафте.1980. године америчка нафтна компанијаКалтекс, је продала 60% акција влади Бахреина, и сада убира 40% профита од прераде сирове нафте.Саудијска Арабија је највећи добављач сирове нафте, која се путем цеви испод мора у заливу транспортује до Бахреина. Бахреин такође убира велике приходе од бруто дохотка Арабијске нафтне компаније Абу Саафа, чијих се неколиконафтних платформи налазе у заливу близу Бахреина.
Компанија под именом Петрохемијске Индустрије Персијског Залива је један велики конгломерат састављен од петрохемијских индустрија држава у региону - петрохемијске индустрије Кувајта, Основне Индустријске Корпорације Саудијске Арабије и Владе Бахреина. Овај конгломерат се бави искључиво производњом амоније иметанола за извоз.
Бахреин такође има веома развијену индустрију за прерадуалуминијума, чиме је Бахреин највећи произвођач алуминијума, са годишњом производњом од око 525.000 тона. Компаније које се баве производњомчелика такође имају велике годишње профите, и једна од највећих компанија у свету са седиштем у Бахреину (Arab Iron and Steel Company) производе око 4 милиона тона челика годишње.
Улога Бахреина као важног играча у светским финансијама се приписује напорима владајуће породице да прошири привреду Бахреина. Бројне међународне финансијске институције послују без икаквог мешања владе Бахреина, што чини Бахреин изузетно привлачним за велики промет капитала. Више од 100 банкарских компанија послује у Бахреину, као и 65 америчких корпорација. Међународни аеродром у Бахреину је један од најпосећенијих у региону, у којем су регистроване 22 стране авио-компаније. Модеранаеродром, као и бројне морске луке, олакшавају транспорт и шпедицију, и тиме повезујуСАД,Европу иДалеки исток. Једна од најпознатијих консалтинг компанија из Бахреина је Инвесткорп, којој се приписује успех модне кућеГучи након две деценије лошег пословања и губљења вредности акција.
Популациона пирамида. на левој страни пирамиде се види број мушкараца, у хиљадама, у одређеној старосној групи. На десној страни се налазе исти подаци за жене.
Званична религија у Бахреину је ислам, и већина становништва је муслиманске вероисповести. Услед великог степена имиграције сезонских радника из немуслиманских земаља, смањен је свеукупан број људи који су муслиманске вероисповести. Према попису из 2001. године, 80% становништва себе види као муслимане, 10% су хришћани, док је осталих 10% припадника различитих религија углавном из јужне Азије.
Не постоји званичан податак о броју шиита и сунита у Бахреину. Незванична истраживања показују да има око 30% сунита и око 70% шиита. Последњи службени попис из 1941. године за ову поткатегорију, показао је да има 53% шиита[6],[7],[8]. Становништво углавном у урбаним насељима, и највећи део целокупног становништва живи у и око главног града, Манаме, и у другом по величини граду, Ал Мухараку. Локално становништво, тј. староседеоци, су Арапи са Арапског полуострва и Арапи из Ирана и они чине 66% становништва. Две највеће мањинске групе чине Европљани и Азијати из јужне Азије.
