Батат илислатки кромпир (лат.Ipomoea batatas) је брашнасти гомољ налик репи, вишегодишња тропскабиљка из породицеConvolvulaceae.[1][2][3] Проналази се и под називоминдијски кромпир. По изгледу подсећа на обичан кромпир, по издуженом и помало неправилном облику као спој кромпира и шаргарепе. Слаткастог је укуса (сличногбундеви), а по хемијском саставу је врло сличан обичном црвеном или белом кромпиру, с тим што садржи више протеина.[4] Посебно га карактерише висок проценатбетакаротена који је познат антиоксидант.
Иако се у топлијим крајевима гаји као вишегодишња, у крајевима са 5-6 месеци без мраза се гаји као једногодишња биљка. У прехрани се користе његова секундарна задебљања корена, као и младо зелено лишће.[5] Постоје више врста батата. Најраширенији су батати белог, наранџастог и љубичастог корена[1], а проналази се и у жутој и црвеној боји.[6]
Батат је високоенергетска култура. Садржи пуноскроба, малошећера и нимало масти. Богат јевитаминима (А,Б6,Ц,Е),минералима (K,Ca,Mg,Fe) иугљеним хидратима.[5] Каротеноиди из батата делују на одржавање доброг вида, јачају имунитет и имају антиоксидантне карактеристике које штите од канцерогених обољења.[6]
Батат је посебно погодна намирница за људе који болују оддијабетеса, због ниског гликемијског индекса који осигурава спорију апсорпцијуглукозе.[4]
Батат је топлољубива врста и најбоље успева на дубоким, плодним, влажним и осунчаним земљиштима, па га је у условима у нашим крајевима потребно наводњавати.[7] Поред тога, земљиште задржава температуру и потребну количину влаге и када се земља пре садње добро исфрезује, дигне на гредице и преко развуче црна фолија. Батат најбоље приносе даје на оцедитом и растреситом земљишту. Најбоље предкултуре за садњу батата су било које житарице, а не препоручује се кукуруз.
Садња се одвија искључиво из расада у месецима кад прође опасност од мразева, а вађење се обавља крајем септембра и у октобру, пре мразева и обилних киша. Батат се вади ручно када је у питању мањи број биљака, а на већој површини са модификованим плугом.[1] На истој површини може да се гаји након 4 године.[8]
Батат је потребно чувати у мрачним, топлим просторијама у којима је температура не силази испод 10 степени, а никако не у фрижидерима и хладњачама, јер тада трули.[1]
Пошто је батат скробна намирница, у кулинарству се користи као замена закромпир. Због мноштва минерала, слаткастог је укуса и нема потребе да се соли. Батат се може припремати на разне начине, користи се печен у рерни и на роштиљу, пржен, куван на пари, у супама, чорбама, пиреима и шејковима. Користи се и у припреми разних посластица, попут пудинга, штрудли и пита.[6] Зарад чувања ароме и укуса, најбоље га је кувати између 30 и 40 минута, што зависи и од величине корена.
Од њега се прави брашно тако што се његово гомољасто корење може кувати, пржити или млети. Млади листови се приправљају и једу као спанаћ или салата.[7]
Култивари слатког кромпира са тамно наранџастим месом имају више бета-каротена него они са светло-обојеним месом, и њихова повећана култивација се подстиче у Африци где је дефицијенција витамина А озбиљан здравствени проблем. Једна студија из 2012. године на 10.000 домаћинстава уУганди је утврдила да су деца која су јела бета-каротеном обогаћени слатки кромпир у мањој мери испуштала од дефицијенције витамина А, него она која нису конзумирала толико бета-каротена.[14]
Доња табела приказује релативну перформансу слатког кромпира (у колони [G]) у односу на другу основну храну. Док слатки кромпир пружа мање јестиве енергије и протеина по јединици тежине од житарица, он има већу хранљиву густину од житарица.[15]
A сиров жути кукуруз B сиров необогаћени дугозрни пиринач C сирова тврда црвена зимска пшеница D сиров кромпир са месом и кожом E сирова тапиока F сирова зелена соја G сирови слатки кромпир H сирови сирак Y сирови јам Z сирови плантан /* незванично
^Dincer, C.; Karaoglan, M.; Erden, F.; Tetik, N.; Topuz, A.; Ozdemir, F. (новембар 2011). „Effects of baking and boiling on the nutritional and antioxidant properties of sweet potato [Ipomoea batatas (L.) Lam.] cultivars”.Plant Foods for Human Nutrition.66 (4): 341—347.PMID22101780.doi:10.1007/s11130-011-0262-0.
^„10 Worst and Best Foods”. Nutrition Action Health Letter. Center for Science in the Public Interest. 2013. Архивирано из оригинала 4. 1. 2014. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
_Flower.jpg)
