Аџика (грузијски: აჯიკა; абхазијски: Аџыка) је абхазијски и грузијски суптилно ароматизовани сос илидип који се углавном прави у регионимаСамегрело иАбхазија.[1][2] Често се користи за ароматизовање хране.[3] Аџика се првенствено заснива на паприци и обично садржи друге зачине попуткоријандера,пискавице илиплаве пискавице. Уобичајене сорте аџике подсјећају на италијански црвенипесто по изгледу и конзистенцији, мада постоји и сува верзија. Иако је обично црвена, зелена аџика се прави и од незрелих паприка.
Ово јело се такође припрема уСакарји, уТурској, међународом Абаза и патентирано је од стране Турског завода за патенте и жигове.[4] Од тада је постао популаран широм Кавказа и у Русији, гдје се домаћа аџика продаје на пијацама. Такође је доступна конзервисана у продавницама прехрамбених производа.
Дана 20. новембра 2018. године, технологија припреме и рецепт за аџику уврштени су насписак нематеријалне културне баштине Грузије.[5][6][7].
Припрема се као пастообразна мјешавина направљена одцрвене паприке,коријандера,плаве пискавице и другогзачинског биља (свјежег или сушеног), мљевеног (традиционално на камену),бијелог лука и одређене количинекухињске соли.
Аџика је обично црвена и прави се од зрелих паприка, али и незреле паприке се могу користити за прављење зеленог зачина.
Парадајз није састојак традиционалне аџике, али временом су се развиле варијације које укључују разнепирее од поврћа, укључујући парадајз. Значајан дио љутих сосова који се данас продају у продавницама под називом „аџика“ садржи парадајз. Тачнији назив за сосове који садрже парадајз, паприку и пратећу течност јесацебели.
Аџика је обично паста за зачин (релиш) која се обично служи уз месо, живину и рибу у грузијској и турској кухињи.[8] У Турској се често се сервира узмезу. У зависности од регионалне традиције, одређени зачини се користе обилније од других у сосу. То резултира сланијим и зачињенијим или воћним варијацијама. У региону окоКутаисија, на примјер, популарна је аџика од бијелог лука, док се у региону окоЗугдидија преферира аџика од зачинског биља.
Технологија припреме и рецепт за аџику потичу из западних дијелова Грузије —Самегрела иАбхазије, гдје постоји неколико подтипова аџике, укључујућимегрелску, зелену и друге.[9]
Реч аџика потиче изабхаског језика и значи „со“,[10][11][12] (тачније,„џьыка“, пошто је„а“ одређени члан)[13] и зачинска аџика.[14]Ачеј-џьыка — хљеб (ача) са сољу — је поздрав, упореди руски „хљеб-со“. Ова мјешавина зачина се у Абхазији назива „апирпил-џика“, што значи „бибер со“, или „аџикцаца“ (аџьыкҵәаҵәа), што значи „со мљевена са нечим“, док је друге културе једноставно називају аџиком.[15]
|lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
