1 Претходни мото је биоУспешна Аустралија(енгл.Advance Australia) 2 Краљевска химнаБоже, чувај краљицу!(енгл.God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.
Аустралијски домороци насељавају аустралијско копно више од 42.000 година.[8] Након спорадичних посета рибара са севера и европских истраживача и трговаца у17. веку,Велика Британија је запосела источну половину острва током1770, где је слала људе по казни у колонију названуНови Јужни Велс, која је формирана26. јануара1788. године. Како је број становника растао и како су откриване нове територије, током19. века формирано је још пет великих аутономнихБританских прекоморских територија. Дана1. јануара1901, шест колонија формирало је федерацију названу Комонвелт Аустралија. Каофедерација, Аустралија је успоставила стабилан либерално-демократски политички систем, остајући чланицаКрунских земаља Комонвелта.
Поглед наЛуку Џексон, место на којем је основанСиднеј, сликано са тзв. јужне главе. (Из Путовања у јужну земљу (Аустралију))
Име „Аустралија“ настало је одлатинске речиAustralis, што значи „са југа“. Приче о „непознатој јужној земљи“ (лат.terra australis incognita) из доба старог Рима биле су уобичајене у средњовековној географији, иако нису имале упориште у стварном знању о континенту.[9] У енглеском језику, речAustralia први пут је употребљена1625. у делу Мастера Хаклита „Белешка о Аустралији, земљи посвећеној Светом духу“. ПридевAustralische користили су холандски званичници уБатавији од1638, у значењу новооткривеног копна на југу. Име Аустралија коришћено је и1693, у преводу књиге „Авантуре Жака Садера током истраживања и путовања у јужну земљу“, француског аутора Габријела де Фонија, који је писао под псеудонимомЖак Садер.[10]
Александар Далримпел користио је исти термин у делу „Историјски скуп путовања и открића у јужном Пацифику“ из1771, у значењу читаве јужнопацифичке области.Џорџ Шо и серЏејмс Смит између 1793 и 1795. објавили су књигу „Зоологија и ботаника Нове Холандије“, у којој су писали о „огромном острву, или боље — континенту Аустралији, Аустралазији или Новој Холандији“.
Назив „Аустралија“ раширио се под утицајем књигеМетјуа Фландерса, „Путовање у јужну земљу (Аустралију)“, првог човека за кога се зна да је опловио континент. Овом књигом Фландерс је дао тој речи опште значење. ГувернерНовог Јужној Велса,Лаклан Маквари, касније је користио ту реч у званичним извештајима које је слао уЕнглеску, да би1817. предложио да она буде усвојена као званично име. БританскаКраљевска морнарица је1824. званично назвала овајконтинент Аустралијом.
Аустралија се може поделити на три велике природне регије: Источно побрђе, Средишњу низију и Западни плато.
У Источном побрђу налази се највише планине Аустралије. Додуше, у поређењу с другим високим планинама у свету те планине су сразмерно ниске. Највиши планински врх регије и целе Аустралије јеКошћушко, висок 2.228 m. Обалска раван додирује пешчане плаже и стеновитеклифове дуж тихоокеанске обале. У подручју обалне равни падне више кише него било где у Аустралији. То је основни разлог зашто је југоисточни део регије, одБризбејна доМелбурна, најгушће насељени део Аустралије. На нешто вишим надморским висинама налазе се висоравни. Неке висоравни имају плодно тло и користе се за гајење усева, док су друге под пашњацима и шумом. Шуме су честе у Источном побрђу, али већином су, осим далеко на северу, искрчене ради пољопривредних површина и градова.
Средишња низија је најнижи простор у Аустралији. У овом крајолику превладава равница. Већи део низине је врло сув и врућ за усеве. Због тога је нужно наводњавање пољопривредних површина. У западном делу регије простире се пешчанапустиња. У неким деловима, ближе северној или јужној обали, тло је прекривено грубом травом или грмљем. Ти простори се користе за испашу стоке. На југу Средишње низине, где има више падавина, пољопривредници сејупшеницу. У регији нема великих градова, тако да два највећа (Маунт Иса иБрокен Хил) имају једва око 30.000 становника. То су у ствари два рударска града.
Западни плато заузима 2/3 Аустралије. Регија је нешто виша од Средишње низије, али је већином у ствари равница. Средишњи део Западне равни је полупустиња и пустиња. Према југу и североистоку пустиње поступно прелазе у простор с травом и грмљем. Већина такве земље користи се за испашу стоке. Ниже планине такође су пашњачко подручје. Највише кише пада на крајњем северу и југозападу, што омогућава развој пољопривреде.
Аустралија је најсушнији континент, па је највећи проблем недостатак воде у унутрашњости јер трећина Аустралије нема водених токова или су они повремени.[15] Најважнија река Аустралије је Мари која се налази на југоистоку. Богата је водом зато што извире у планинским прегледима, па се њене користе за наводњавање. У унутрашњости су бројна слана језера (Ерово, Торенсово и Гарднерово језеро).
Највећи део Аустралије чине пустиње или полусушне области.[16] Аустралија је најравнији континент са најстаријим и најнеплоднијим земљиштем, а уједно је и најсувљи насељени континент. Умерена клима простире се само на југоистоку и југозападу земље, где живи и највећи број становника. Пејзаж севера, са тропском климом, обухвата тропске шуме, шумовите области, травнате површине, мангрове мочваре и пустиње. На климу значајно утичу океанске струје, укључујући иЕл Нињо - јужно колебање, што утиче на периодичне суше и сезонски систем ниског ваздушног притиска, који стварациклоне у северној Аустралији.
Иако највећи део Аустралије чине пустиње и полусушне области, она обухвата широк спектар природних станишта, од планинских врхова до тропских кишних шума и коралних гребена, и убраја се у једну од земаља са највећимбиодиверзитетом. Због старости и, као последица тога, ниске плодности земљишта, изразито нетипичног распореда вода и дуготрајне географске изолације, аустралијски живи свет је разноврстан и јединствен. Око 85% цветних биљака, 84%сисара, више од 45%птица и 89%риба из умереног копненог појаса припадају ендемским врстама.[17] Човекова активност угрожава многе аустралијске екорегионе и врсте које их насељавају. ФедералниАкт о заштити животне средине и конзервацији биодиверзитета 1999 је правни оквир за заштиту угрожених врста. У оквиру националногАкционог плана о биодиверзитету, формиране су бројне заштићене зоне како би се сачували и заштитили јединствени екосистеми; 64 мочварна подручја уписана су на листуРамсарске конвенције, док је 16 локација уврштено уСветску баштину. Аустралија је 2005. рангирана као 13. земља на свету премаИндексу одрживог развоја околине. Обала Аустралије и океан су богатикоралним гребенима, јер ту јеВелики корални гребен који је највећи на свету. У океану има отровнихража и најотровнијамедуза, као иајкула,хоботница и разне врсте тропских риба.[18]
Већина аустралијских дрвених биљака су зимзелене, а многе, попутеукалиптуса иакације, прилагодиле су се дуготрајним сушама и честим пожарима. У Аустралији расту разноврсне бобичасте врсте које бујају на солима сиромашном земљишту. Земљиште је препуно отровнихзмија ипаукова . У добро познате аустралијске животињске спадајумонотермати (кљунарплатипус иехидна);торбари (кенгури,коале,вомбати) и птицеему икокабура, велики рептили каоестуарски крокодил и мање врстекрокодила.Динго је пренесен у Аустралију око 3.000 пре нове ере, трговином аустронезијских народа са аустралијским урођеницима.[19] Многе биљне и животињске врсте су изумрле након доласка људи, укључујући иаустралијску мегафауну; друге су нестале доласком Европљана, међу њима итасманијски тигар.[20]
Процењује се да су први људи населили Аустралију пре 42.000 до 48.000 година.[21] Ови први Аустралијанци били су преци данашњихаустралијских домородаца; кретали су се дуж обала јужне Азије и преко копнених мостова доспели до данашње Аустралије. Већина ових људи били су ловци-скупљачи, са развијеном говорном културом и веровањем у духове, поштовањем земље и веровањем у тзв. правреме (енгл.Dreamtime).Острвљани Торесовог мореуза, етнички Меланежани, населили суОстрва у Торесовом мореузу и деловеКвинсленда на крајњем северу; њихови обичаји били су и остали другачији одабориџинских.
Први Европљанин који је несумњиво закорачио на аустралијско тле био је холандски морепловацВиљем Јансон, који се1606. искрцао на обале полуострваКејп Јорк. Током седамнаестог века, Холанђани су исцртали карте приобалног појаса на западу и северу острва и назвали га Новом Холандијом, али га нису населили. Године 1770,Џејмс Кук је опловио и уцртао источну обалу Аустралије коју је назваоНовим Јужним Велсом и прогласио поседомВелике Британије. Велика Британија је у Аустралији основала кажњеничку колонију у коју је слала преступнике на одслужење казне.
Прва карта Аустралије из атласа Николаса Валарда из 1547.
Аустралијски домороци, чији је број у тренутку доласка Европљана процењен на 350.000,[24] смањивао се током наредних 150 година, превасходно због нових болести, присилног расељавања и културне дезинтеграције. Одвајање деце од породица, које неки историчари и аустралијски староседеоци називају и геноцидом,[25] вероватно је допринело том смањењу. Такве интерпретације абориџинске историје други историчари критикују, сматрајући их претераним или исконструисаним из политичких или идеолошких разлога.[26] Ова дебата је у Аустралији позната под називомИсторијски ратови (енгл.History Wars). Након референдума из1967, федерална влада је била овлашћена да спроводи политику и доноси законе поштујућиАбориџине и њихову традицију. Старо власништво над земљом признато је тек1992, када је у случајуМабо против Квинсленда (бр.2) одбачено тумачење Аустралије као „празне земље“ (лат.terra nullius) у време доласка Европљана.
Мелбурн 1839.
Златна грозница у Аустралији започела је средином19. века, а побуна рудара против пореза на дозволе за копање из1854. била је први рани израз грађанске непослушности и аустралијске демократије. Између1855. и1890, у свакој од шест колонија успостављене су локалне владе које су руководиле највећим делом унутрашњих послова, остајући притом деоБританског царства. Колонијална канцеларија уЛондону задржала је овлашћења у неким питањима, као што су спољни послови, одбрана и међународна пловидба. Након десетогодишњих припрема, колоније су 1. јануара 1901. формирале федерацију, која је названа Комонвелт Аустралија и организована је као доминион Британског царства.Аустралијска Престоничка Територија формирана је 1911, од дела територије Новог Јужног Велса, како би био обезбеђен простор за предложени главни град федерације —Канберу (Мелбурн је био престоница од 1901. до 1927). Северна Територија је изопштена из контролевладе Јужне Аустралије и 1911. предата на управу Комонвелту.
Вестминстерским статутом 1931, који је Аустралија прихватила1942, формално су прекинуте скоро све уставне везе између Аустралије иУједињеног Краљевства. Шок изазван поразом Велике Британије у Азији током 1942. и претња од јапанске инвазије, утицали су да се Аустралија окренеСједињеним Државама као новом савезнику и заштитнику. Од1951, Аустралија је и формално постала војни савезник САД под окриљемАНЗУС уговора. НаконДругог светског рата, Аустралија је подстицала масовну емиграцију из Европе; од седамдесетих и укидања Беле политике Аустралије, оснажена је имиграција из Азије и других неевропских делова света. Као последица тога, аустралијска демографија, култура и општа слика драматично су промењени. Последње уставне везе између Аустралије и Велике Британије покидане су1986, усвајањемАустралијског акта 1986, чиме је британска улога у аустралијској власти завршена. Године 1999, Аустралијанци су на референдуму педесетпетопроцентном већином одбацили предлог да Аустралија постанерепублика, сапредседником кога би бираопарламент.[28] Од избораВитлама Гофа за премијера1972, Аустралија је усмерена на будућност у оквиру азијско-пацифичког региона.
Парламент у Канбери отворен је 1988, замењујући стару зграду парламента из 1927.
Аустралија јеуставна монархија са парламентарним системом власти. КраљЧарлс III је аустралијски монарх, a његова улога се разликује од позиције коју има у осталимкрунским земљама Комонвелта. На савезном нивоу краљa представљагенерални гувернер Аустралије, док се гувернери нижег ранга налазе на челу држава чланица. Иако устав даје широка овлашћења генералном гувернеру, он их користи само уз препорукупремијера. Најпознатији случај употребе ових овлашћења мимо сагласности премијера било је распуштање Витламове владе токомуставне кризе из 1975.[29]
Систем поделе власти у Аустралији чине:
Законодавна власт:Парламент Аустралије, који чине краљ, Сенат и Представнички дом; краљa представља генерални гувернер Аустралије, чије су моћи сведене на пристајање на законе.
Извршна власт:Савезно извршно веће, на чијем се челу налази генерални гувернер, ког „саветују“ извршни саветници; у пракси, они који стварно саветују гувернера су премијер и државни министри.
Дводомни парламент чине краљица,Сенат (горњи дом) са 76 сенатора, иПредставнички дом (доњи дом) са 150 чланова. Чланови доњег дома бирају се на изборима, у оквиру посебних изборних јединица, тзв. електората, који дају по једног представника. Број делегата из сваке државе одређен је на основу броја становника, при чему је свакој држави загарантован минимум од пет представника. У Сенату, сваку државу представља 12 сенатора, а територије (Аустралијску Престоничку иСеверну) по два. Избори за оба дома одржавају се на сваке три године; мандат сенатора траје шест година (осим сенатора територија којима мандат траје три године), па се на сваким изборима бира по приближно половина горњег дома (40 сенатора), осим у случају тзв.двоструког распуштања. Странка са највећим бројем представника и Представничком дому формира владу, а њен лидер постаје премијер. Доњи дом се бирагласањем са тренутним отицањем а Сенат преносивим гласом; поред овога гласање је обавезно а неизлажење на изборе носи новчану казну.
Три највеће политичке партије суАустралијска радничка партија,Либерална партија иНационална партија. Неколико малих партија, укључујући и Зелене иаустралијске демократе, имају своје представнике у парламенту, као и неколико независних кандидата. Од избора2018, Либерална странка Аустралије коју тренутно предводи премијерСкот Морисон, налази се на власти у Канбери. Радничка партија је на власти у свакој држави и територији. Гласачко право, на нивоу територија, држава и федерације, имају сви пунолетни грађани (преко 18 година старости), а гласање је обавезно у свим јединицама, изузев у Јужној Аустралији.[30]
Аустралија се састоји од шест држава, три територије на матичном копну и седам мањих прекоморских територија.[31] Државе суНови Јужни Велс,Квинсленд,Јужна Аустралија,Тасманија,Викторија иЗападна Аустралија. Две значајније континенталне територије суСеверна Територија иАустралијска Престоничка Територија. У многим питањима територије функционишу као државе. Једини изузетак је правило да федерални парламент може да поништи законе територијалних парламената. Насупрот томе, акти федерације могу да суспендују државне само у случајевима који су дефинисани Чланом 51.Устава Аустралије; сва остала законодавна овлашћења, укључујући и области здравства, образовања, полиције, правосуђа, саобраћаја, јавног транспорта и локалне самоуправе, искључиво су у надлежности државних парламената.
Свака држава и територија има своје законодавне органе (једнодомне у случају Северне Територије, Престоничке Територије и Квинсленда, односне дводомне у свим осталим државама). Доњи дом је познат под називом Законодавна Скупштина (Скупштински Дом у Јужној Аустралији и Тасманији), а горњи као Законодавни Савет. Шефови влада у свакој држави и територији називају се премијери, односно главни министри. Државни гувернер представља краљицу у свакој држави, администратор у Северној Територији, а главни гувернер (федерални) столује у Аустралијској Престоничкој Територији.
Аустралија има развијену, мешовиту привреду западног типа, са нешто вишим бруто домаћим производом у односу на Велику Британију, Немачку и Француску, посматрано крозпаритет куповне моћи. Земља се налази на трећем месту листеИндекса друштвеног развоја УН за 2006, док је у односу на општи квалитет живота у 2005. заузела шесту позицију на листи магазина Економист. Одсуство извозно оријентисане прерађивачке индустрије најчешће означава као кључна слабост аустралијске привреде. Међутим, све развијенијитуризам и растући извоз робе широке потрошње учинили су ову критику мање битном. Аустралија је ипак четврта земља на свету по висини текућег дефицита, изражено у апсолутним цифрама (у релативним, то износи око 7% БДП-а). Неки економисти сматрају ово проблематичним, посебно због тога што се подудара са високом трговинском разменом и ниским каматама које смањују трошкове отплате спољног дуга.[35]
Хоукова влада започела је процес економске реформе увођењем пливајућег курсааустралијског долара и делимичном дерегулацијом финансијског система.[тражи се извор] Хауардова влада наставила је процес микроекономских реформи, укључујући и делимичну дерегулацију тржишта рада и приватизацију државних фирми, пре свега у области телекомуникација.[тражи се извор] Посредни порески систем суштински је реформисан у јулу 2000, увођењем пореза на добра и услуге од 10%, што је незнатно смањило чврсто ослањање аустралијског пореског система на порез од прихода појединаца и фирми.
У јануару 2007, незапосленост у Аустралији била је 4,6%,[36] са 10.033.480 запослених људи. Током последње деценије, инфлација се углавном кретала између 2—3%, а минималне каматне стопе између 5—6%. Сектор услуга, укључујући туризам, образовање и финансијске услуге, чини 69% бруто домаћег производа.[тражи се извор]Пољопривреда и природне сировине чине између 3—5% БДП-а, али значајно доприносе укупној спољнотрговинској способности земље. Аустралија највише извози уЈапан,Кину,Сједињене Државе,Јужну Кореју иНови Зеланд.[37]
Већина Аустралијанаца су потомци европских досељеника из 18. и 19. века, посебноБританаца иИраца. Од крајаПрвог светског рата, аустралијска популација се учетворостручила,[38] подстицана амбициозним програмима заимиграцију. НаконДругог светског рата, па до 2000, скоро 5,9 милиона људи имигрирало је у земљу, што значи да је скоро двоје од сваких седам Аустралијанаца рођено у иностранству.[39] Имигранти су углавном обучени, али имиграциона квота обухвата и категорије за чланове породице и избеглице. У 2001, пет највећих група које чине 23,1% Аустралијанаца рођених у иностранству, потичу изУједињеног Краљевства,Новог Зеланда,Италије,Вијетнама иКине. Убрзо након укидања Беле аустралијске политике 1973, влада је организовала и подстицала бројне иницијативе, како би промовисала расну хармонију базирану на политици мултикултурализма. У Аустралију је 2005. емигрирало укупно 123.424 људи. Од њих, 17,736 било је из Африке (5.654 из Судана, 4.594 из Јужне Африке итд), 54.804 из Азије (4.239 са Филипина, 3.036 из Сингапура, 2.936 из Малезије, 1.936 из Ирака итд), 1.506 из Јужне Америке и 1.813 из јужне Европе (671 из Србије и Црне Горе, 310 из Македоније, 115 из Албаније итд).[40]
Аустралијских староседелаца,Абориџина иОстрвљана Торесовог мореуза, према попису из 2001. било је 410.003 (2,2% укупне популације), што је значајно повећање у односу на 1976, када их је било 115.953. Ниво незапослености код аустралијских домородаца је изнад аустралијског просека, чешће су предмет хапшења, лошије су образовани и са мање животног искуства у односу на остало становништво[37].
Попут других високоразвијених земаља, и Аустралија се суочава са израженим променама у старосној структури становништва, које су повећале број одлазака у пензију, смањујући обим радно активног становништва. Велики број Аустралијанаца (759.849 у периоду 2002-2003[41]) живи ван државе у којој су рођени.
Званични језик јеенглески,[42] којим се говори и пише у облику који је познат каоаустралијски енглески. Према попису из 2001, енглески као једини језик у кући користи око 80% становништва. Следећи најучесталији језик је кинески (2,1%), па италијански (1,9%) и грчки (1,4%). Око 50.000 аустралијских држављана (0,25% од укупног становништва) говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији су западни пустињски (7.400) и арернте (5.500).
Многи припадници прве или друге генерације потомака миграната говоре два језика. Верује се да је у време првих контаката са Европљанима, постојало између 200 и 300аустралијских абориџинских језика. До данас је преживело свега 70, од чега само њих 20 није у опасности од изумирања. Домородачки језик остао је основни језик за око 50.000 људи (0,25%). Знаковни језик познат као ослен (енгл.Auslan) користи око 6.500 Аустралијанаца.
Аустралија немадржавну религију. На попису из 2006, око 68% Аустралијанаца сматра себехришћанима: 26% се изјаснило каокатолици, а 19% каоангликанци. Аустралијанаца који се не изјашњавају као хришћани, има око 5%. Око 19% испитаних не подржава ни једну религију (што обухватаатеизам,хуманизам,агностицизам ирационализам), док је 12% испитаних одбило да се изјасни или дâ адекватне одговоре. Попут других западних земаља, активно учешће грађана у црквеним активностима је на знатно нижем нивоу; цркву једном недељно посећује око 1,5 милиона Аустралијанаца, тј. око 7,5% популације.[43]
Школско образовање је обавезно од 6-15. године (16. у Јужној Аустралији и Тасманији, односно 17. у Западној Аустралији), што је утицало на то да стопа неписмености буде мања од 1%. Аустралијска влада је подржала оснивање 38 универзитета и, иако је у међувремену отворено неколико приватних, већина се финансира средствима из буџета. Постоји и државни систем колеџа за стручну обуку, познат каоТАФЕ институти, а многи синдикати организују обуку нових радника. Око 58% Аустралијанаца између 25. и 64. године има стручно или високо образовање, а са 49% факултетски образованог становништва, Аустралија је на првом месту међу земљама чланицамаОрганизације за економску сарадњу и развој. Однос домаћих и иностраних студената на аустралијским факултетима највећи је у ОЕЦД-у.[44]
Краљевска изложбена палата у Мелбурну је прва грађевина у Аустралији која је 2004. уврштена на Унескову листу светске баштине
Од1788. па све до средине 20. века, англо-келтска културна традиција била је основ аустралијске културе и развијала се под утицајем специфичног окружења и култура староседелаца. Током последњих 50 година, аустралијска култура се развијала под снажним утицајем америчке поп културе (телевизије и филма пре свега), масовне емиграције из земаља неенглеског говорног подручја и азијских суседа. Богата и оригинална аустралијска уметност — књижевност, филм, опера, музика, сликарство, позориште, плес и занати — позната је и призната широм света.
Аустралија има дугу историју ликовних уметности, коју су зачели аустралијски домороци, цртајући по пећинским зидовима или на кожи. Од доласка Европљана крајем18. века, најчешћи мотив аустралијског сликарства је аустралијски пејзаж, виђен у радовимаАртура Стретона,Артура Бојда иАлберта Наматџире, између осталих. Традиција староседелаца углавном је преношена усмено и у уској је вези са обичајима и предањима о тзв. правремену (Dreamtime). Музика аустралијскихАбориџина, њихов плес и сликарство, видљиво утичу на савремену ликовну и сценску уметност. Аустралија има живу традицију у музици, балету и позоришној уметности; многе позоришне трупе се финансирају из федералног буџета, прекоАустралијског Савета. Сваки главни град имасимфонијски оркестар, док је Аустралијска опера постала позната са чувеном дивомЏоан Сатерленд; аустралијска музика обухвата класичну, џез, и многе популарне жанрове. Најпознатија поп певачица јеКајли Миног, а глумци уХоливуду суНикол Кидман,Хју Џекмен,Кејт Бланчет,Сем Вортингтон и други .
Сиднејска опера, изграђена1973, је једна од најпрепознатљивијих знаменитости Аустралије
И аустралијска књижевност је инспирисана окружењем; дела писаца попутБанџоа Петерсона иХенрија Лоусона доносе упечатљив доживљај аустралијске дивљине. Обележја колонијалне Аустралије, отелотворена у раној књижевности, разлежу се до периода модерне Аустралије, наглашавајући идејеједнакости, повезаности међу људима (тзв. mateship) и антиауторитаризма.Патрик Вајт је једини Аустралијанац који је 1973. добиоНобелову награду за књижевност; многи га сматрају једним од најзначајнијих писаца на енглеском језику у 20. веку.Аустралијски енглески је основна варијанта енглеског језика; његова граматика и изговор углавном се базирају на британском енглеском, али је обогаћен бројним локалним лексичким правилима и фразама, од којих су неке ушле и у стандардни енглески.
Аустралијски фудбал настао је уВикторији касних педесетих година 19. века, а играо се како на аматерском, тако и на професионалном нивоу. Реч је о спорту који привлачи највећу пажњу публике у Аустралији; утакмице су веома посећене, а чланство у клубовима масовно.
Аустралија има два јавна сервиса (Еј-Би-Си и вишејезичниЕс-Би-Ес), три комерцијалне телевизијске мреже, неколико претплатничких ТВ сервиса, и бројне јавне, непрофитне телевизијске и радио-станице.Аустралијска филмска индустрија доживела је критички и комерцијални успех. Сви већи градови имају дневне новине, а на нивоу целе земље излазе два дневна листа,Острелиан (енгл.The Australian) иОстрелиан фајненшел ривју (енгл.The Australian Financial Review). Према подацимаРепортера без граница, Аустралија је 2006. била на 35. месту на листи земаља по слободи медија, иза Новог Зеланда (19) и Уједињеног Краљевства (27), али испред Сједињених Држава. Овако ниска позиција последица је ограничења у погледу могућности приватног власништва над медијима у Аустралији; у ствари, већина аустралијских штампаних медија су под контроломЊуз корпорејшна, односноФерфакс мидија.
Спорт је важан део аустралијске културе. Специфична клима допушта бројне спољне делатности; 23,5% Аустралијанаца старијих од 15 година редовно учествује у организованим спортским активностима. Аустралијски фудбал је најпопуларнији спорт у Аустралији.[49] Затим следерагби 13,рагби 15, а на четвртом месту је фудбал. На међународном нивоу, Аустралија има јаке тимове укрикету,хокеју, нетболу (игра слична кошарци),рагбију, а добре резултате остварује и убициклизму,веслању ипливању. У Аустралији су популарни популарни спортови итрке коња иаутомобилизам.Рагби 15 репрезентација Аустралије је два пута билапрвак Света. Рагби 13 репрезентација Аустралије је чак 10 пута била првак Света. Аустралија је учествовала на свим Летњим олимпијским играма новог доба, као и на свакимКомонвелтским играма. Била је домаћинЛетњих олимпијских игара 1956. у Мелбурни и2000. у Сиднеју, а од 2000. године налази се међу првих пет олимпијских земаља у односу на број освојених медаља. Аустралија је такође била домаћин Комонвелтских игара 1938, 1962, 1982. и 2006. У остале значајне међународни спортске догађаје који се редовно организују у Аустралији спадајуОтворено првенство Аустралије, први од четиригренд слем тениска турнира, годишње међународни турнири у крикету иВелика награда Аустралије у формули један. У Аустралији је уобичајено да влада или компаније стипендирају успешне спортисте. Телевизијски преноси спортских такмичења су веома популарни; у најгледаније телевизијске програме спадају Летње олимпијске игре и финала домаћих или међународних фудбалских такмичења (аустралијског, односно европског фудбала).[50]
^„Greater Melbourne”. Australian Bureau of Statistics.Архивирано из оригинала 10. 10. 2023. г. Приступљено28. 3. 2024.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
.svg)
_by_Matthew_Flinders.jpg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
_as_seen_from_the_rooftop_of_Shrine_of_Remembrance.jpg)
