Ариље | |
|---|---|
   Ариље | |
.gif) Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Златиборски |
| Општина | Ариље |
| Становништво | |
| — 2022. | 6.639 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 45′ 05″ С;20° 05′ 55″ И / 43.751433° С; 20.098671° И /43.751433; 20.098671 |
| Временска зона | UTC+1 (CET), летиUTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 350 m |
| Највиши врх | 1.328 m |
| Површина | 3,94 km2 |
.svg)  Ариље Ариље на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 31230 |
| Позивни број | +381 (0)31 |
| Регистарска ознака | UE |
Ариље јеградско насеље уСрбији и седиштеистоимене општине уЗлатиборском управном округу. Премапопису из 2022. било је 6.639 становника. Ариље је најпознатије поЦркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљДрагутин 1296. године.
Ариље настаје у другој половинидесетог века као мало насеље наримском путу одПожеге доИвањице. Тада се звало Моравице по рециМоравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице изЛарисе донеле су моштисветог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве.Сава Немањић, Свети Сава, године1219. одредио је ариљски манастир за центарМоравичке епархије, која је такође називана иАриљском.ТокомВелике сеобе Срба уседамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простораХерцеговине иЦрне Горе.Значајан догађај за Ариље било је проглашење заварошицу 23. октобра1880. године од стране кнезаМилана Обреновића. Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је добило статус варошице.
Крај је био воћарски, нарочито се гајила јабука будимка.[1]
Овде се налазеОсновна школа „Стеван Чоловић“,Народна библиотека Ариље иСпоменик палим борцима у Ариљу.
У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.
Ово насеље је скоро у потпуности насељеноСрбима (према попису из2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 6.600 | 97,86% | ||
| Роми | 55 | 0,81% | ||
| Црногорци | 22 | 0,32% | ||
| Југословени | 15 | 0,22% | ||
| Хрвати | 5 | 0,07% | ||
| Муслимани | 5 | 0,07% | ||
| Горанци | 5 | 0,07% | ||
| Руси | 4 | 0,05% | ||
| Украјинци | 2 | 0,02% | ||
| Словенци | 2 | 0,02% | ||
| Мађари | 2 | 0,02% | ||
| Македонци | 2 | 0,02% | ||
| Бугари | 2 | 0,02% | ||
| Словаци | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 2 | 0,02% | ||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 266 | 327 | 470 | 1.109 | 1.680 | 1.921 | 2.161 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 315 | 440 | 446 | 702 | 169 | 71 | 13 | 4 | 1 | 0 | 3,12 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.596 | 740 | 1.746 | 66 | 43 | 1 |
| Женски | 2.841 | 631 | 1.767 | 325 | 112 | 6 |
| УКУПНО | 5.437 | 1.371 | 3.513 | 391 | 155 | 7 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.296 | 122 | 0 | 0 | 537 |
| Женски | 1.123 | 95 | 0 | 0 | 461 |
| Укупно | 2.419 | 217 | 0 | 0 | 998 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 45 | 112 | 119 | 44 | 75 |
| Женски | 15 | 16 | 166 | 34 | 6 |
| Укупно | 60 | 128 | 285 | 78 | 81 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 9 | 19 | 79 | 51 | 45 |
| Женски | 17 | 15 | 66 | 86 | 123 |
| Укупно | 26 | 34 | 145 | 137 | 168 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 22 | 0 | 0 | 17 | |
| Женски | 16 | 1 | 0 | 6 | |
| Укупно | 38 | 1 | 0 | 23 | |
| ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
