Аргат-баша (иргет-баша, капетан), био је назив за старјешину грађевинских надничара (иргета) уОсманском царству.[1]
Неки хрватски квази-лексикони ово звање називају ихрват-баша, везујући ово звање зацрногорске надничаре уИстанбулу, а који су се ради своје безбједности у почетку представљали каоХрвати. Обзиром да је Црна Гора стално била у рату саотоманском Турском, Црногорцима тамо није било допуштено ни путовати, па су се ови због сличности ношње, тамо представљали као Хрвати изДалмације, а који нису важили за непријатеље Отоманског царства.Љуба Ненадовић је1859. године посјетио Цариград и црногорског аргат-башу, оставивши писане трагове о томе како су се црногорски надничари (иргети), због безбједности, одрицали и српског етноса и српског језика.
Није познато када се први пут јавља назив аргат-баша, али је сигурно постојао и прије1855. године. Од времена кнезаДанила, аргат-баша постаје и црногорски чиновник у Цариграду. Мишана Мартиновића, аргат-башу (присталицу политике књаза Данила) убио је у ЦариградуТодор Кадић, политички емигрант из Црне Горе. Обичај да црногорски аргат-баша обавља и конзуларне послове Црне Горе у Истанбулу, укинут је послије успостављања дипломатских односа између Црне Горе и Османског царства,23. августа1879. године. О томе је писао и Срђ.[2]
Дужности аргат-баше су биле да заступа надничаре (иргете) пред послодавцем, османским судовима и рјешава међусобне спорове, осим у случају тежих преступа (убиства). Сваки црногорски иргет у Цариграду давао је аргат-баши по један динар годишње. Османске власти су му допуштале да се креће у народној ношњи и носи оружје. У вријеме Књажевине Црне Горе, као чиновник, он до1879. заступа интересе Црне Горе међу исељеницима, као и међу дипломатским кором у Цариграду.
Лазар Томановић у монографији објављеној1873. године у XXX књизиСрпско-далматинског магазинаБокељи у рату за ослобођење грчко наводи дасмо ми били у Цариграду најјачи јер су ту имали 4 до 5 стотина Грбљана, Паштровића, Мајина, Побора, Црногораца и Спичана, који се у Цариграду сви скупаназивљу хрватима. У фусноти, Томановић објашњава да хрват овдје значи копач, јер су се споменути наши људи у Цариграду искључиво бавилиземљодјелством. То се најбоље види из казивања Мршина (професор, капетан и честитит Србин Мато Мрша):Али наЗмирни немасно хрвата него помораца.[3] Мрша је био савременик тих догађаја.[4]Ненад Моачанин у књизиСлавонија и Сријем у раздобљу османске владавине, наводи податак да су ријечииргат иаргат у том периоду означавале људе који су обављали грубе тјелесне послове.[5] И митрополитКосановић је користио глаголаргатовати или куличити. У путописуПут на Синај је записао:...до пола дана једни орали, копали, сијали и жели, а сјутра на измјенуаргатовали или куличили на пирамидама, тесали и камен довлачили.[6] Другом приликом пише, у вези обновеманастира Крупе:...Кад то виђеше сељаци, обећаше сваки по вола, да запале клачина и да аргатују по цркви...[7]
Павле Ровински је записао путописно свједочанство житеља Црмнице о Хрват-баши, који не попушта лошим људима, од којих се неки у Цариграду морално искваре. Ровински је записао да се тамо стално налазило око 3000 Црногораца који раде и називају их аргати (име у српском прерађено у хрват). Црногорске власти су им одређивале капетана, чија је дужност била одлучивње о разним пословима и брига о тим Црногорцима. Њега су и звали хрват-баша.[8]
Растко Петровић је у тексту о скулпторуНиколи из Барија користио глагол аргатовати: ...аргатовали у чађи и јари ковачница.[9]
Подаци на Википодацима