ПланинаАрарат (тур.Ağrı Dağı;јерм.Արարատ;перс.آرارات;хебр.אררט), највиши врх у савременојТурској[1], снегом покривена успавана вулканска купа висока 5.165 m, налази се на североистоку Турске, 16 km западно одИрана и 32 km јужно одЈерменије. УКњизи постања ова планина се означава као место где се насукалаНојева барка послепотопа. Експедиција научника изХонг Конга иХоландије 2014. године спустила се кроз платформе структура̂ за које се из предања каже да су остаци Нојеве барке и документовала видео материјалима сачуване просторије од дрвених дебла заштићене ледом и стврднутом вулканском лавом и разне предмете у њима.[тражи се извор]
Мањи врх, Мали Арарат (3.896 m), уздиже се југоисточно од главног врха. Плато од лаве протеже се између два врхунца. Технички, Арарат јестратовулкан, формиран од бујица лаве и ужарених стена. Арарат припадаКавкаском масиву.
Последња активност планине био је великиземљотрес ујулу1840[1], са средиштем око кланца Ахора, североисточна провалија која се обрушава 1.825 метара од врха планине.
Иако се планина налази у Турској, Арарат је национални симбол Јерменије, где се понекад називаМасис (Մասիս), и некада је био јерменска територија док није пала под турску контролу око1915. Планина Арарат представљена је у средиштугрба Јерменије. Планина се јасно види са скоро свих локација уЈерменији, укључујући главни градЈереван (заправо, најбоље се види из манастираХор Бирап), а јерменски уметници га често приказују на сликама,опсидијанским гравурама и таблама забекгемон. Без обзира на то турске власти строго контролишу странце који се пењу на Арарат и не дозвољавајуЈерменима успон.
Успон на Арарат се најчешће изводи сајужне стране изДогубајазита. Макадамски пут води до 2200 m одакле се пут наставља пешице.Курди номади који живе на обронцима планине, обављају пренос ствари, па чак и људи накоњима имазгама до висине од 4200 m. Први базни логор смештен је на 3200 m и у њему постоји техничка вода, а од домородаца је могуће купитиводу за пиће. Пут до њега је благ и широк, док се одатле нагиб терена нагло повећава, а промену нагиба прати и нестанаквегетације. На висини од око 3800 m се налазизимскибазни логор. Највиша тачка до које коњи и мазге износе опрему је мали плато на око 4200 m на ком се током летњих месеци налази други базни логор из кога се креће на успон. Поред логора се налази урвина која је остала отапањем ледника у којој се са времена на време руше стене уз страховиту буку. У логору постоји вода за пиће тзв.снежница(вода настала топљењем снега). Из овог базног логора се најчешће креће на завршни успон, иако постоји још један базни логор на већој висини за случај нужде, а успон по камењару траје све до 4900m на колико се налази граница вечитогснега.
.jpg)
