Конусни пресеци, или дводимензионалне фигуре формиране пресеком равни с конусом под различитим угловима. Теорија ових фигура је у великој мери развијена од стране старих грчких математичара, преживљавајући нарочито у Аполонијевим делима. Конични пресеци прожимају модерну математику.[1]
Осим геометрије, Аполоније је радио на бројним другим темама, укључујући астрономију. Већина овог дела није преживела, где су изузеци типично фрагменти на које се позивају други аутори као што јеПапус из Александрије. Његова хипотеза оексцентричним орбитама да би се објаснило наизглед аберантно кретањепланета, за које се уобичајено веровало све досредњег века, замењена је токомренесансе.Аполонијев кратер наМесецу назван је у његову част.[4][5][6][7]
Аполоније је рођен уПергаму, граду у јужном делуМале Азије недалеко од данашњег градаБурсе. Аполоније је добио име по хеленском богу СунцаАполону, који је такође веома сличан и хетитском култу Апулунаша, веома развијеном у Пергу. На основу тога што је заједно са Филонидом учио кодЕудема Пергамског током свог боравка уЕфесу, претпоставља се да је његова година рођења могла бити око250. п. н. е.[8][9]
Аполонијева сфера
Аполоније почиње школовање у Ефесу код Еудема Пергамског, што знамо по томе што је учитељу посветио прве три књиге, а Еудем га саветује да школовање настави у Александрији. У Александрији учи одЕуклидових ученика. Први радови које објављује су из астрономије (помиње ихПтолемеј у Алмагесту). Потом углавном пише математичка дела. Најпознатије дело суКупини пресеци[1] које му доноси звањеВелики геометар и велико поштовање међу ученим људима.
У Александрији је био обичај да велики учени људи добију надимак по словима алфабета. Аполонија су звали Епсилон — што је пето слово алфабета.
У свом Математичком зборнику Пап набраја сва Аполонијева дела:
Односи пресека (грч.Λογου αποτομη,лат.De Rationis Sectione) у две књиге са 180 теорема, сачувано у арапском преводу
Пресеци површина у две књиге са 124 теорема, изгубљено
Одређени одсеци у две књиге са 83 теореме, изгубљено
Прелазне конструкције у две књиге са 125 теорема, изгубљено
Тангенте у две књиге са 60 теорема, изгубљено
Равне геометријске слике у две књиге са 147 теорема, изгубљено.
Арапски историчарИбн ан Надим пише да су сем Купиних пресека и Односа пресека била позната и следећа дела:
О одређеним односима, у две књиге
О подели ликова у сразмери у једној књизи
О додирујућим круговима.
Пап такође спомиње и једну књигу посвећену рачуну са великим бројевима, али не знамо за наслов.У коментару Х књигеЕлемената Пап помиње Аполонијеву књигу. Прокло Диадох у свом коментару прве књигеЕлемената спомиње једну данас непознату Аполонијеву књигу.
Такозвана XIV књигаЕлемената, коју је написао Хипсикле, представља врсту коментара АполонијевогПоређења додекаедра и икосаедра.
Еутокије Аскалонски је у коментаруАрхимедовог списаО мерењу круга поменуо Аполонијево дело које се обично преводи каоБрзо добијање резултата, а дословце је у питању назив травке која служи да убрза порођај. Према Еутокију је Аполоније у тој књизи тачније израчунаоπ од Архимеда. Књига је изгубљена.
Птолемеј у XII књизиАлмагеста говори о кретању планета и коментарише како је према ономе што је писао Аполоније из Перга, и конкретно не наводећи назив књиге опширно коментарише очигледно тада битно астрономско дело.
Иполит је у трећем веку спомињао један Аполонијев трактат у коме говори о растојању одЗемље доСунца,Месеца и планета.Римски архитектаВитрувије у свом делуДесет књига о архитектури спомиње инструмент „паук“ за који тврди да га је направио астроном Еудокс, мада неки тврде да је Аполоније.
^Студије о датумима везаним за Аполонија су у суштини жонглирање датума појединаца које помиње Аполоније и други древни аутори. Није јасно шта се заправо догодило 246 - 222, да ли је то било било рођење или образовање. Учењаци 19. и раног 20. века склони су да дају предност ранијим рођењу, 260. или 262. године, у покушају да Аполонија ускладе са Архимедовом старосном групом. Неки докази изведени из записа који су се појавили у Помпејима чине Филонида најбоље датираном личности. Живео је у 2. веку пре нове ере. Пошто се Аполонијев живот мора проширити на други век, ранији датуми рођења су мање вероватни. Детаљнији приказ података и проблема може се наћи у:Knorr, Wilbur Richard (1986). „The Successors of Archimedes in the Third Century”.The Ancient Tradition of Geometric Problems. Cambridge, MA: Birkhäuser Boston.. Дихотомија између конвенционалних датума који произлазе из традиције и реалистичнијег приступа приказана је u:McElroy, Tucker (2005). „Apollonius of Perga”.A to Z of Mathematicians.. Макелрој наводи 262-190 (датуми на високом крају) и објашњава да би требало да буде касни трећи - рани 2. век, као што је наведено у овом чланку.
^Toomer, GJ (1990).Apollonius Conics Book V to VII: the Arabic Translation of the Lost Greek Original in the Version of the Banu Musa. Sources in the History of Mathematics and Physical Sciences 9.I. New York: Springer. стр. lxix—lxx. „we may regard the establishment of limits of solution as its main purpose”
Alhazen;Hogendijk, JP (1985).Ibn al-Haytham's Completion of the "Conics" (на језику: енглески). New York: Springer Verlag.
Apollonius of Perga;Halley, Edmund; Balsam, Paul Heinrich (1861).Des Apollonius von Perga sieben Bücher über Kegelschnitte Nebst dem durch Halley wieder hergestellten achten Buche; dabei ein Anhang, enthaltend Die auf die Geometrie der Kegelschnitte bezüglichen Sätze aus Newton's "Philosophiae naturalis principia mathematica." (на језику: German). Berlin: De Gruyter.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Apollonius of Perga;Halley, Edmund; Fried, Michael N (2011).Edmond Halley's reconstruction of the lost book of Apollonius's Conics: translation and commentary. Sources and studies in the history of mathematics and physical sciences. New York: Springer.ISBN9781461401452.
Apollonius of Perga; Densmore, Dana (2010).Conics, books I-III. Santa Fe (NM): Green Lion Press.
Apollonius of Perga; Fried, Michael N (2002).Apollonius of Perga's Conics, Book IV: Translation, Introduction, and Diagrams. Santa Fe, NM: Green Lion Press.
Apollonius of Perga;Toomer, GJ (1990).Conics, books V to VII: the Arabic translation of the lost Greek original in the version of the Banū Mūsā. Sources in the history of mathematics and physical sciences, 9. New York: Springer.
Apollonius de Perge,La section des droites selon des rapports, Commentaire historique et mathématique, édition et traduction du texte arabe par Roshdi Rashed et Hélène Bellosta, Scientia Graeco-Arabica, vol. 2. Berlin/New York, Walter de Gruyter, 2010.
Knorr, W. R. (1986).Ancient Tradition of Geometric Problems. Cambridge, MA: Birkhauser Boston.
Neugebauer, Otto (1975).A History of Ancient Mathematical Astronomy. New York: Springer-Verlag.
Pappus of Alexandria; Jones, Alexander (1986).Pappus of Alexandria Book 7 of the Collection. Sources in the History of Mathematics and Physical Sciences, 8. New York, NY: Springer New York.
Rashed, Roshdi; Decorps-Foulquier, Micheline; Federspiel, Michel, ур. (n.d).Apollonius de Perge, Coniques: Texte grec et arabe etabli, traduit et commenté. Scientia Graeco-Arabico (на језику: Ancient Greek, Arabic и French). Berlin, Boston: De Gruyter.Генерални сажетак.Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
