Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Антипапа

С Википедије, слободне енциклопедије

Антипапа (лат.antipapa) особа је која, као супарник ономе ко се генерално сматра легитимно изабранимпапом, износи у значајној мери прихваћену тврдњу да је она папа,[1][2] бискуп Рима и вођаКатоличке цркве. У периоду између 3. и 15. века, антипапе су имале подршку прилично значајних фракција кардинала и секуларних краљева. Особе које тврде да су папе, али имају мало следбеника, као што су модернеседевакантистичке антипапе, не класификују се као историјске антипапе.

У списку папа датом у годишњакуAnnuario Pontificio који издајеСвета столица, стоји следећа напомена уз имепапе Лава VIII (963–965):

У овом тренутку, као и поново средином 11. века, наилазимо на изборе током којих проблеми у харамонизовању историјских критеријума, и оних теолошких и канонског права, чине немогућим да се јасно одреди која страна је поседовала легитимитет чија чињенична егзистенција гарантује непрекинуту законуту линију наслеђивања одСветог Петра. Ово је неодређеност која у неким случајевима чини упутним да се напусти додељивање редних бројева списку папа.[3]

Историја

[уреди |уреди извор]

Иполит Римски (умро 235) обично се сматра најранијим антипапом, јер је предводио засебну групу унутар Цркве у Риму која се противилапапи Калисту I. Иполит се помирио са Калистовим другим наследником,папом Понтијаном, и обојица се данас славе као свеци Римокатоличке цркве и њихово име се слави истог дана, 13. августа. Да ли су две или више особа помешане у овом наводу о Иполиту[4] и да ли се Иполит заиста прогласио римским бискупом, остаје нејасно, јер ниједна таква тврдња није нађена у списима који се приписују Иполиту.

Евсевије Цезарејски цитира[5] неименованог старијег писца који је забележио причу о неком Наталију, свештенику из трећег века, који је прихватио звање бискупа од јеретичке групе у Риму. Овај Наталије се убрзо покајао, и сузног лица молиопапу Зефирина да га прими назад у цркву.[6][7]

Новатијан (умро 258), још је једна личност из 3. века, која је сигурно тврдила да је папа, супротстављенПапи Корнелију, и ако се Наталије и Иполит искључе због тога што ситуација око њих није сасвим јасна, може се рећи да је Новатијан први антипапа.

Период у коме су антипапе биле најбројније је период борби између папа исветих римских царева у 11. и 12. веку. Цареви су често постављали своје кандидате за папу, који би подржавали њихове циљеве. Са своје стране, папе су понекад подржавале ривалске претенденте на престо (антикраљеве) у Немачкој, у борби против одређених царева.

ВеликаЗападна шизма, која је настала 1378, када су француски кардинали, тврдећи да је изборпапе Урбана VI неважећи, изабралеКлимента VII за папу, што је довело до две, и касније три ривалске линије претендената на папски трон: римска линија,авињонска линија (Климент VII је своју резиденцију сместио уАвињон у Француској), и линија уПизи. У Пизи у Италији је на Сабору изабран трећи претендент,Александар V. Како би се окончала шизма, у мају 1415. је наСабору у Констанци смењенЈован XXIII из Пизе.Папа Гргур XII из римске линије се повукао у јулу 1415. 1417, сабор је такође формално смениоВенедикта XIII из Авињона, али он је одбио да се повуче. Касније јеМартин V изабран, и он је био прихваћен свуда осим у све мањим областима које су остале верне Бенедикту XIII. Скандал Западне шизме је довео до антипапских осећања, што је утицало наПротестантску реформацију почетком 16. века.

Списак историјских антипапа

[уреди |уреди извор]

Звездицама су означени они који су узети у обзир у конвенционалној нумерацији каснијих папа које су узеле исто име. Списак папа и антипапа уAnnuario Pontificio не укључује Наталија нитиКлимента VIII. Може бити да се број Климентових следбеника сматра занемарљивим.[8]

Силвестер III, који се понекад наводи као антипапа се појављује уAnnuario Pontificio као папа: услед нејасноћа око канонског права током средине 11. века и историјских чињеница, не даје се суд о његовом легитимитету. „Католичка енциклопедија“ га наводи у свомсписку папа,[9] али уз напомену: „Сматран од стране неких за антипапу“. Неки други извори га класификују као антипапу.[10][11]

ПонтификатИмеИме на латинскомЛично имеМесто рођењаСтарост приликом избора / смрти или повлачењаБрој година као антипапаБелешкеСупротстављен папи
c. 200НаталијеNataliusкасније се помирио (види горе)Зафирин
217–235Иполит РимскиHippolytusкасније се помирио сапапом Понтијаном (види горе)Калист I
Урбан I
Понтијан
251–258НоватијанNovatianusоснивачноватијанизмаКорнелије
Луције I
Стефан I
Сикст II
355–365Феликс II*Felix secundusпостављен од странеримског цараКонстанција IIЛиберије
366–367УрсинUrsicinusУрсинДамас I
418–419ЕвлалијеPapa EulaliusБонифације I
498–499
501–506		ЛаврентијеPapa Laurentiusподржан од страневизантијског цараАнастасија IСимах
530ДиоскурPapa DioscurusБонифације II
687ТеодорPapa TheodorusСергије I
687Паскал (I)Papa Paschalis
767–768Константин IIPapa Constantinus secundusСтефан III
768ФилипPapa Philippusпостављен од стране представникалангобардског краљаДезидерија
844Јован VIIIPapa Joannes octavusизабранакламацијомСергије II
855Анастасије БиблиотекарPapa Anastasius tertiusБенедикт III
903–904КристоферPapa ChristophorusизмеђуЛава V иСергија III
974Бонифације VIIPapa Bonifacius septimusизмеђуБенедикта VI иБенедикта VII
984–985измеђуЈована XIV иЈована XV
997–998Јован XVI*Papa Joannes sextus decimusЂовани Филагатоподржан од страневизантијског цараВасилија II БугароубицеГргур V
1012Гргур VIPapa Gregorius sextusБенедикт VIII
1058–1059Бенедикт X*Papa Benedictus decimusЂовани Минцијусподржан од странегрофова ТускулумаНикола II
1061–1064Хонорије IIPapa Honorius secundusПијетро Кадалусподржан од странеАгнесе, регента Светог римског царстваАлександар II
1080, 1084–1100Клемент IIIPapa Clemens tertiusГујберт од Равенеподржан од странеХенрика IV, цара Светог римског царстваГргур VII
Виктор III
Урбан II
Паскал II
1100–1101ТеодорикPapa TheodoricusнаследникКлемента IIIПаскал II
1101АлбертPapa AdalbertusнаследникТеодорика
1105–1111Силвестер IVPapa Sylvester quartusМагинулфподржан од странеХенрика V, цара Светог римског царства
1118–1121Гргур VIIIPapa Gregorius octavusМорис БурданусГалезије II
Калист II
1124Селестин IIPapa Cœlestinus secundusТебалдус БукапекусХонорије II
1130–1138Анаклет IIPapa Anacletus secundusПијетро ПиерлеониИноћентије II
1138Виктор IVPapa Victor quartusГрегорио КонтинаследникАнаклета II
1159–1164Виктор IVPapa Victor quartusОтавио ди Монтечелиоподржан од странеФридриха I БарбаросеАлександар III
1164–1168Паскал IIIPapa Paschalis tertiusГвидо ди Крема
1168–1178Калист IIIPapa Callixtus tertiusЂовани од Струме
1179–1180Иноћентије IIIPapa Innocentius tertiusЛанзо од Сезе
1328–1330Никола VPapa Nicolaus quintusПијетро Раиналдучиподржан од странеЛудвига IV БаварскогЈован XXII
1378–1394Клемент VIIPapa Clemens septimusРоберт од ЖеневеЖенева36/5215 г, 11 м, 27 дАвињонУрбан VI
Бонифације IX
1394–1423Бенедикт XIIIPapa Benedictus tertius decimusПедро де ЛунаИлуека, Арагон66/9528 г, 7 м, 25 дАвињон
Иноћентије VII
Гргур XII
Мартин V
1409–1410Александар V*Papa Alexander quintusПијетро ФиларгиПизаГргур XII
1410–1415Јован XXIIIPapa Joannes vicesimus tertiusБалдасаре КосаПиза
1423–1429Клемент VIIIPapa Clemens octavusГил Санчез МуњозАвињонМартин V
1424–1429Бенедикт XIVPapa Benedictus quartus decimusБернард Гарнијер 
1430–1437Бенедикт XIVPapa Benedictus quartus decimusЖан Карије 
1439–1449Феликс VPapa Fœlix quintusВојвода Амадео VIII од СавојеШамбери, Савоја56/65 (†67)9 г, 5 м, 2 дизабран наСабору у БазелуЕугеније IV
Никола V

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Мишић, Милан, ур. (2005).Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 56.ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^„Онај ко се противи легитимно изабраном римском бискупу, тежи да себи обезбеди папски трон, и који у одређеној мери успе да материјализује тај покушај“ (Енциклопедија Британика:Антипапа).
  3. ^Annuario Pontificio 2012 (Libreria Editrice Vaticana. 2008. ISBN978-88-209-8722-0. стр. 12.
  4. ^„The catacombs the destination of the great jubilee”.Vatican City.Архивирано из оригинала 10. 9. 2007. г. Приступљено3. 9. 2007. 
  5. ^Historia Ecclesiastica, V, 28
  6. ^Dictionary of Christian Biography and Literature: Zephyrinus
  7. ^„Monarchians – Dynamists, or Adoptionists”. Catholic Encyclopedia.Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено3. 9. 2007. 
  8. ^Catholic Encyclopedia: Pope Martin V
  9. ^CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: List of Popes}-
  10. ^Previté-Orton 1975, стр. 477.
  11. ^-{Joseph Épiphane Darras,A General History of the Catholic Church, vol. III, pp. 58

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Антипапа насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антипапа&oldid=30543132”
Категорије:
Сакривене категорије:
[8]ページ先頭
©2009-2025 Movatter.jp