Увизантијском периоду је била позната каоАнкира (грч.Ἄγκυρα [Ánkyra], „сидро“). ИмеАнгора је коришћено до1930. године. Након проглашења Републике Турске1923. Анкара постаје главни град уместоИстанбула. Од1919. године Ангора је сједиште народне владеМустафе Кемал-паше Ататурка који је повео рат за ослобађање турских територија. 1923. године Кемал паша је прогласио Ангору за главни град Турске. 1930. године Ангора је промијенила име у Анкару.
Град се састоји од старог, сјеверног дијела, који је сачувао средњовјековно-источњачки изглед и од модерног јужног дијела који је подигнут углавном након 1923. године.
Као и многи другиантички градови и Анкара је више пута у својој историји мењала своје име. Првобитно се звалаАнкуваш кад је билахетитски култни центар.[4][5] У добаСтаре Грчке звала сеАнкира (грчки:Ἄγκυρα [Ánkyra], „сидро”). Одосманских времена након1073. постала је знана каоАнгора. Име је променила1930. кад је одлуком турске државне поште постала - Анкара.[6]
За времевизантијске владавине, Анкара је била мета нападаПерсијанаца иАрапа. Око1073. Анкара је пала у рукеСелџука[3], али ју јекрсташ Рејмонд Тулушки -1101. преотео.[3][7]Византија ипак није могла дуго да одржи своју власт, тако да је Анкара је постала камен спотицања између Селџука и њихових ривала међу турским граничним клановима, а након1143. између самихселџучких принчева. Након оснивањаОсманског царства Анкара је почела да стагнира као периферни град царства.[7]
Монголски владарТимур заузео јеАнкару1354, али ју је већ1403. преотеоОрхан други султанОсманске династије.[3] Након тог је остала уосманским рукама, у каснијим вековима, град је поновно постао важан, као трговачки центар на караванском путу за исток.[7]
Држава је највећи послодавац у Анкари, пошто највећи број људи ради у државној администрацији. Али Анкара је други по величинииндустријски центар у земљи, одмах наконИстанбула. Анкара има бројне винарије, велику пивару, бројне фабрике прехрамбене индустрије, грађевинског материјала, фабрику трактора и цементару.[7]
Архитектура Анкаре је огледало њене дуге прошлости. Из временаримске владавине остали су остатцитерми,Јулијанов стуб иАвгустов храм подигнут25. п. н. е. -20. п. н. е. Извизантијских времена остали су делови каштела на брду изнад града и гробље. Најстаријаџамија у граду јеAlâeddin, из добаСелџука (12. век) с једним минаретом, која се налази на обронцима брда на ком доминира каштел (кале).
Грађевине из османског периода су бројне, од њих вреди споменутиџамијуHaci Bayram (1427–1428), као иБезистан Махмуд Паше иКуршумлихан, две грађевине из15. века које су данас преуређене уМузеј анадолијских цивилизација.[7] У њему се чува светски познатаХетитска колекција. Вредан је иЕтнографски музеј са својом збирком уметности и фолклора турског народа. Етнографски музеј се налази преко пута зграде опере у дистрикту Улус, код сеМузеј анадолијских цивилизација налази на улазу у дворац Анкаре и у ствари је стари безистан. Музеј ликовних и вајарских уметности — налази се близу етнографског музеја и има богату колекцију турске уметности од19. века до данашњих дана.
Аниткабир — маузолејАтатурка, оца модерне турске државе. Налази се на узвишењу изнад града. У склопу маузолеја, изграђеног1953. налази се и музеј са воштаном фигуромКемала Ататурка, његовим списима, писмима, личним стварима и фотографијама које прате његов живот.[7]
^„Klimatafel von Ankara (Central) / Türkei”(PDF).Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено12. 1. 2019.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Ancyra”.Encyclopædia Britannica (на језику: енглески).1 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 953.CS1 одржавање: Датум и година (веза)
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада ујавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Angora”.Encyclopædia Britannica (на језику: енглески).2 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 40—41.CS1 одржавање: Датум и година (веза)
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада ујавном власништву: Rockwell, William Walker (1911). „Ancyra”. Ур.: Chisholm, Hugh.Encyclopædia Britannica (на језику: енглески).1 (11 изд.). Cambridge University Press.
"Members of Staff of the Museum" (2006).Guide book to The Museum of Anatolian Civilizations. Ankara: "The association for the support and encouragement of the Museum of Anatolian Civilizations." Dönmez offset (Printer).ISBN978-975-17-2198-3.
