Амазонија (порт.Floresta Amazônica илиAmazônia) је великошумско пространство (прашума) на северуЈужне Америке. Име је добило по рециАмазон. Заузима око 5,5 милиона квадратних километара површине. Налази се на територији девет држава:Бразил (60% прашуме),Колумбија,Перу,Венецуела,Еквадор,Боливија,Гвајана,Суринам иФранцуска Гвајана. Геолози сматрају да суАнди, приликом судара геолошких плоча, заокружили све воде Јужне Америке. Ерозијом источне обале оне су потекле каАтлантском океану, створивши Амазонији, тзв. плућа данашњег човечанства.[2] Шума Амазоније је 2019. године доживела велику сечу стабала те је то проузроковало и највеће пожаре још од 2013. године.[3][4]
Више од 30 милиона људи из 350 различитих етничких група живи у Амазонији, која је подељена на 9 различитих националних политичких система и 3,344 формално признатихаутохтоних територија. Аутохтони народи чине 9% укупног становништва, а 60 група остаје углавном изоловано.[7]
Bunker, S.G.Underdeveloping the Amazon: Extraction, Unequal Exchange, and the Failure of the Modern State, University of Illinois Press.
Cleary, David (2000). „Towards an Environmental History of the Amazon: From Pre-history to the Nineteenth Century”.Latin American Research Review.36 (2): 64—96.PMID18524060.
Dean, Warren (1976).Rio Claro: A Brazilian Plantation System, 1820–1920. Stanford University Press..
Dean, Warren (1997).Brazil and the Struggle for Rubber: A Study in Environmental History. Cambridge University Press..
Hensel, Silke. "Was There an Age of Revolution in Latin America?: New Literature on Latin American Independence."„Latin American Research Review”.38 (3). 2003: 237—249. .online
Daza, Blanca Ysabel (2013).Historia del proceso de mestizaje alimentario entre Colombia y España – History of the integration process of foods between Colombia and Spain (PhD) (PhD) (на језику: шпански). Barcelona, Spain:Universitat de Barcelona. стр. 1—494.|access-date= захтева|url= (помоћ)
Francis, John Michael (1993)."Muchas hipas, no minas" The Muiscas, a merchant society: Spanish misconceptions and demographic change (M.A.) (M.A.).University of Alberta. стр. 1—118.|access-date= захтева|url= (помоћ)
Groot de Mahecha, Ana María (2014 (2008)).Sal y poder en el altiplano de Bogotá, 1537–1640 (на језику: шпански).Universidad Nacional de Colombia. стр. 1—174.ISBN978-958-719-046-5.Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|date= (помоћ)
Ocampo López, Javier (2007).Grandes culturas indígenas de América – Great indigenous cultures of the Americas (на језику: шпански). Bogotá: Plaza & Janes Editores Colombia S.A. стр. 1—238.ISBN978-958-14-0368-4.
Harvey, Robert (2000).Liberators: Latin America`s Struggle For Independence, 1810–1830. John Murray, London.ISBN0-7195-5566-3.