Историјско порекло термина „Албанија” може се пратити до средњовековноглатинског језика, а верује се да су темељи повезани саилирским племеномАлбани. Ова веза добила је додатну потпору из рада старогрчког географаКлаудија Птоломеја током 2. века нове ере, где је уврстио насељеАлбанопољ које се налазило североисточно одДрача.[9][10] Присуство средњовековне творевине по именуАрбанон указује на могућност историјског континуитета. Прецизан однос између ових историјских референци и питање да ли је Албанопољ био синоним за Арбанон остају предмет научне дебате.[11]
Византијски историчарМихаило Аталијат, у свом историјском извештају из 11. века, даје најранији неоспорни поменАлбанцима, када помиње да су учествовали у устанку противКонстантинопоља из 1079. године.[12] Он такође наводи Арбаните као поданике војводе одДирахијума.[13] У средњем веку, Албанија је била позната каоАрбери илиАрбени.[14] Албанци користе изразеШћипери илиШћиперија за своју државу, који потичу из 14. века.[15] Али тек крајем 17. и почетком 18. века ови изрази су постепено заменилиАрберију иАрбереше међу Албанцима.[15][16] Ова два израза се тумаче као симбол „Деце орлова” и „Земље орлова”.[17][18]
Налази се углавном између географских ширина 42° и 39° и дужине 21° и 19°. Најсевернија тачка је Вермош на 42° 35' 34" северне географске ширине, најјужнија је Кониспољ на 39° 40' 0" северне географске ширине, најзападнија тачка је острво Сазан на 19° 16' 50" источне географске дужине, а најисточнија је Врбник на 21° 1' 26" источне географске дужине.[20] Највиша тачка је планинаКораб на 2.764 метра изнад Јадрана. Најнижа тачка је Јадранско море на 0 m. Удаљеност од истока до запада је само 148 km, док је од севера до југа око 340 km.
Једна од најзначајнијих карактеристика земље је присуство бројних значајних језера.Скадарско језеро је највеће језеро у јужној Европи и налази се на северозападу.[21] На југоистоку се уздижеОхридско језеро које је једно од најстаријих континуирано постојећих језера на свету.[22][23] Још јужније простиру сеВелико иМало Преспанско језеро које спадају у највише позиционирана језера на Балкану.
Реке настају углавном на истоку Албаније и испуштају се у Јадранско море на западу. Најдужа река у земљи, мерена од ушћа до извора, вероватно јеДрим који почиње на ушћу своја два извора,Црног иБелог Дрима. Иако је посебно забрињавајуће,Војуша представља један од последњих недирнутих великих речних система у Европи.[24]
Рељеф
Топографска мапа Албаније
Планинско подручје заузима око 70% површине Албаније. Остатак чинеалувијалне равни, које сезонски примају падавине, тако да пролазе кроз сушни и плављени период. Већи део земљишта у равницама је лошег квалитета. Уместо да нуде олакшање од тешког планинског терена у унутрашњости, равнице су често нељубазне као и планине. Добра земља и редовне, поудане падавине могу се наћи у речним долинама планинских река и у области језера, дуж источне границе државе, као и у уском опсегу благо плоднијег земљишта између приморских равница и унутрашњих планина.[25][26]
На крајњем северу, Албански Алпи[27] су планине у Албанији које представљају продужетак Проклетија или конкретније црногорског кречњачког платоа.[28] Реке у овом делу имају стрме падине и дубоке, али обрадиве спратовне долине. Генерално непловне, реке више ометају него што омогућавају кретање у овом региону. Путеви су ретки и сиромашни. У недостатку интерних комуникација и спољашњих контаката,племенска друштва цветала су у овим периодима вековима. Тек после Другог светског рата учињени су напори да се људи из разних области уједине у јединствени национални живот.
Низак приобални појас простире се од северне границе државе па на југу до околинеВалоне, на укупној дужини од 476 km.[29] У просеку, задире мање од 16 km у копно, али је у областиЕлбасана, у централној Албанији, приобални појас широк око 50 km. У свом природном стању, обалски појас карактерише прочишћена вегетација, која варира од оскудне до густе. Постоје велике површине под мочварама и других еродираних, пустињских предела. У пределима где надморска висина благо расте — у подножју централних висоравни — земљиште је врло обрадиво. Оно се наводњава у свим областима у којима је то могуће.
Планине источно од појаса серпентинита су највише у Албанији, са преко 2.754 m надморске висине у венцу планинеКораб.[30] Заједно са Проклетијама и појасом серпентинита, источне висоравни су неравније и недоступније од било код другог делаБалканског полуострва.
Воде
Речни сливови у Албанији
Све реке у Албанији припадају сливу Јадранског мора, а највећи речни сливови на тлу Албаније су сливДрима,Војуше,Шкумбе и слив рекеМаће.[31][32]
Готово све падавине које се излуче на тлу Албаније одлазе у реке које одводе воду до мора, без напуштања земље. На северу, само један мали поток напушта Албанију. На југу, још мањи поточић одводи воду у Грчку. Због топографске поделе територије на истоку Албаније са својим суседима, велика количина воде из других земаља протиче кроз Албанију. Велики део сливаБелог Дрима смештен је уМетохији и пролази североисточном границом Албаније.[33] Три језера на истоку, које Албанија дели са својим суседима, као и реке које утичу у њих, отичу уЦрни Дрим. Подела слива на југу је таква да он продире 75 km на територију Грчке у једном тренутку. Неке приоке рекеВјосе извиру у овом региону.
Са изузетком Црног Дрима, који тече североисточне границе, а потом скреће на запад према мору,[34][35] већина река у Албанији мање-више директно тече на запад ка обали. У процесу отицања, ове реке пре пролазе кроз гребене него што их обилазе. Стрмоглав пад са великих висина, као и веома неправилан сезонски изглед токова карактеристике су свих токова у земљи и оне смањују економску вредност токова река. Оне еродирају планине и таложе седименте који формирају долине, а потом настављају да их повећавају, а изливају се када се јаве локалне падавине. Када је време топло, а земљиште суво и захтева наводњавање, реке су обично суве. Њихова снага, када су богате водом, чини их тешким за контролисање, па су због тога и непловне. Изузетак представља рекаБојана. Она је прокопана у делу измеђуСкадарског језера и Јадранског мора, тако да се њоме може пловити малим бродовима. За разлику од планинских делова у којима је ток реке веома брз, у равницама реке стално мењају своја корита доносећи речни материјал, стварајући тако „отпад” од земљишта које носе са собом.
Дрим је река са највећим и најконстантнијим током. Храњена снегом са планина на северу и истоку, као и равномерним падавинама на овом простору, њен ток, за разлику од већине албанских река, нема велике варијације. Највеће сезонске варијације које се могу јавити у протоку ове реке могу да достигну једну трећину њеног укупног протока. Целом својом дужином од око 282 km, она има слив површине 5.957 km² у Албанији. Она такође прихвата воду из косовског слива, као и из језера на истоку земље, што њен слив повећава на 15.540 km2.[36]
Клима у земљи је изузетно променљива и разнолика због разлика у географској ширини, дужини и надморској висини.[37] Албанија има претежно медитеранску и континенталну климу, са четири различита годишња доба. Дефинисано Кепеновом класификацијом, обухвата пет главних климатских типова у распону од медитеранског и суптропског у западној половини до океанског, континенталног и субарктичког у источној половини Албаније.
Најтоплија подручја земље одмах су смештена дуж обале Јадранског и Јонског мора. Најхладније области се налазе унутар северних и источних висоравни.[38] Средња месечна температура се креће између -1 °C зими до 21,8 °C лети. Највиша температура од 43,9 °C забележена је у Кучову 18. јула 1973. Најнижа температура од −29 °C регистрована је у селу Штиле,Либражд, 9. јануара 2017.[39]
Падавине се природно разликују од сезоне до сезоне и из године у годину. Земља прима већину падавина у зимским месецима, а мање у летњим месецима. Просечна количина падавина је око 1485 милиметара. Просечна годишња количина падавина креће се између 600 милиметара и 3.000 милиметара у зависности од географске локације. Северозападне и југоисточне висоравни примају интензивнију количину падавина, док североисточне и југозападне висоравни, као и западне низије, мање количине падавина.[40]
Проклетије на крајњем северу земље сматрају се међу највлажнијим регионима Европе, где годишње падне најмање 3.100 mm кише.[40] Експедиција саУниверзитета Колорадо открила је четириглечера унутар ових планина на релативно малој надморској висини од 2.000 метара, што је изузетно ретко за такву јужну географску ширину.[41] Снежне падавине се често јављају зими у планинским пределима земље, посебно на планинама на северу и истоку, укључујућиПроклетије и планинеКораб. Снег такође пада на приобална подручја на југозападу скоро сваке зиме, као на пример у Цераунским планинама, где може да лежи и после марта.
Флора и фауна
Орао је национални симбол и животиња Албаније
Као жариште биодиверзитета, Албанија поседује изузетно богат и контрастан биодиверзитет због свог географског положаја у центру Средоземног мора и велике разноликости у његовим климатским, геолошким и хидролошким условима.[42][43] Због удаљености, планине и брда Албаније су обдарени шумама, дрвећем и травама које су неопходне за животе великог броја животиња, између осталог и за две од најугроженијих врста у земљи,риса имрког медведа, као идивља мачка,сиви вук,црвена лисица,златни шакал,египатски суп исури орао, који чине националну животињу земље.[44][45][46][47]
У погледуфитогеографије, Албанија је деоХоларктичког флористичког царства и простире се посебно у оквиру бивше илирске провинције. Њена територија се може поделити на четири копнена екорегиона Палеарктичког царства и то у оквиру илирских листопадних шума, балканских мешовитих шума, мешовитих шума Пинда и мешовитих шума Динарских планина.[49]
У Албанији се може наћи приближно 3.500 различитих врста биљака што се углавном односи на медитерански и евроазијски карактер. Земља одржава живу традицију биљних и медицинских пракси. Најмање 300 биљака које расту локално користи се за припрему биља и лекова.[50] Дрвеће у шумама углавном чине јела, храст, буква и бор.
Заштићена подручја
Лагуна Караваста
Заштићена подручја Албаније су подручја која је одредила и којима управља албанска влада. Постоји 15 националних паркова, 4 рамсарска подручја, 1 резерват биосфере и 786 других врста резервата.[51] Албанија има петнаест званично одређених националних паркова раштрканих по својој територији. Окружени бројним планинама које су високе преко две хиљаде метара, Национални парк долина Валбоне и Национални парк Тет покривају комбиновану територију од 106,3 квадратних километара унутар кршевитих Проклетија у северној Албанији. Национални парк Шебеник-Јабланица и Национални парк Преспана штите планински пејзаж источне Албаније, као и делове Великог и Малог Преспанског језера у земљи. Национални парк Дивјаке-Караваста се простире дуж централне албанске обалеЈадранског мора и поседује једну од највећих лагуна у Средоземном мору, лагуну Караваста.
Цераунијанске планине у јужној Албанији, које се уздижу непосредно дуж албанске обале Јонског мора, карактеришу топографску слику Националног парка Љогара и настављају се на полуострво Карабурун у оквиру Морског парка Карабурун-Сазан. Даље на југ простире се Национални парк Бутринт на полуострву које је окружено језером Бутринт и каналом Вивари на источној половини Крфског мореуза. Национални парк Дајти опремљен је жичаром и стазама до неких спектакуларних пејзажа је популарно уточиште у главном граду Тирани. Године 2023. Вјоса је проглашена првим националним парком дивљих река у Европи, чинећи једну од отприлике једне трећине највећих светских река које су и даље слободне од људских препрека.[52]
Еколошки проблеми
Пластика у Албанији
Питања животне средине у Албанији укључују загађење ваздуха и воде, климатске промене, управљање отпадом, губитак биодиверзитета и очување природе. Предвиђа се да ће климатске промене имати озбиљне последице на услове живота у Албанији. Земља је препозната као рањива на утицаје климатских промена, рангирана на 80. место међу 181 земљом у Глобалном индексу адаптације Нотр Дам из 2019. године. Фактори који објашњавају рањивост земље на ризике од климатских промена укључују геолошке и хидролошке опасности, укључујући земљотресе, поплаве, пожаре, клизишта, бујичне кише, речну и обалну ерозију.[53][54]
Као потписница Протокола из Кјота и Париског споразума, Албанија је посвећена смањењу емисија гасова стаклене баште за 45% и постизању неутралности угљеника до 2050. године, што ће, заједно са националним политикама, помоћи да се ублаже утицаји климатских промена. Земља има умерене и побољшане перформансе у Индексу еколошких перформанси са укупним рангом од 62 од 180 земаља у 2020. години. Међутим, ранг Албаније је опао од њеног највишег пласмана на 15. месту у Индексу еколошког учинка из 2012. године. У 2019. години, Албанија је имала средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа од 6,77 од 10, што је рангира на 64. место у свету од 172 земље.[55]
Доказано је вишемезолитских насеља на неколико локалитета који су се током тог периода налазили близу обале Јадранског мора и у пећинама. Пронађени су предмети одкремена ијасписа, заједно са фосилизованим животињским костима, али и коштани и камени алати слични онима изорињачке културе.[56]
Неолит у Албанији је почео око 7000. године п. н. е. и доказан је налазима који указују на припитомљавање оваца и коза, као и пољопривреду малог обима. Део неолитског становништва је можда био исти као и мезолитска популација јужног Балкана, чији су остаци пронађени у пећиниКониспол.Импресо култура појављује се у приобалном делу Албаније и широм Јадрана после 6500. године п. н. е, док су насеља у унутрашњости учествовала у процесима који су формиралистарчевачку културу.[57]
Албански рудницибитумена пружају ране доказе о експлоатацији битумена у Европи, који датирају још од касног неолита (односно 5000. године п. н е), када су га локалне заједнице користиле као пигмент за керамичку декорацију, хидроизолацију и лепак за поправку поломљених судова. Битумен је циркулисао ка источној Албанији од почетка 5. миленијума п. н. е. Први докази о његовом прекоморском извозу потичу од југаИталије из неолитског и бронзаног доба. Висококвалитетни битумен из Албаније је експлоатисан кроз све историјске епохе, од касног неолита до данас.[58]
Индоевропеизација Албаније у контексту индијско-бронзане културе западног Балкана почела је после 2800. године п. н е. Присуствотумулуса из раног бронзаног доба у близиниАполоније датира из 2852—2505. године п. н. е. Ове гробне хумке припадају јужном изразу јадранско-љубљанске културе (повезане са каснијомцетинском културом) која се кретала ка југу дуж Јадрана са северног Балкана. Иста заједница је изградила сличне хумке уЦрној Гори (Ракића Куће).[59] Првиархеогенетски налаз повезан са индијском културом Албаније је човек претежнојамног порекла сахрањеног у тумулу на североистоку Албаније који датира из 2663—2472. године п. н. е.[60]
Током средњег бронзаног доба, појављују се налазишта цетинске културе у Албанији. Цетинска култура се кретала ка југу преко Јадрана из долинеЦетине уДалмацији. У Албанији, налазишта Цетине су концентрисана око југаСкадарског језера и обично се појављују у гробљима тумулуса и на градинама, као и на пећинским локалитетима средишње Албаније и другим локалитетима југа Албаније.[61]
Тауланти били су моћно илирско племе које је било међу најранијим забележеним племенима у том подручју. Живели су на подручју које одговара већем делу данашње Албаније. ВладарГлаукија борио се противАлександра Великог у бици из 335. године п. н. е. Временом је владарМакедоније,Касандар, освојио Аполонију и прешао рекуШкумбу током 314. године п. н. е. Неколико година касније, Глаукија је опсео Аполонију и освојио једну грчку колонију.[69]
Ардијејци из Црне Горе владали су већином територије севера Албаније. Њихово краљевство достигло је свој највећи обим под краљемАгроном. Он је проширио своју власт и на друга суседна племена.[70] Након Агронове смрти 230. године п. н. е, његова супругаТеута наследила је краљевство. Теутине снаге прошириле су своје нападе даље на југ доЈонског мора.[71] Године 229. п. н. е.Рим је објавио рат краљевству због опсежног пљачкања римских бродова.[72] Рат се завршио поразом Илира из 227. године п. н. е. Теуту је наследиоГенције током 181. године п. н. е.[73] Он се сукобио саРимљанима 168. године п. н. е, покренувшиТрећи илирски рат. Сукоб је довео до римског освајањем овог подручја до 167. године п. н. е. Римљани су поделили регион на три административне јединице.[74]
Крајем 12. и почетком 13. века,Срби иМлечани су почели да освајају ову област.[85]Етногенеза Албанаца је неизвесна, међутим први неспорни помен Албанаца датира из историјских записа из 1079. или 1080. године у делуМихаила Аталијата, који помиње племеАлбани као учеснике устанка противКонстантинопоља.[86] У том тренутку, Албанци су били потпунохристијанизовани.
Након распада Арбанона,Карло I Анжујски је закључио споразум са албанским владарима, обећавајући да ће их заштитити. Године 1272. основао јеКраљевину Албанију и освојио областиЕпирске деспотовине. Краљевина је владала читавом територијом средишње Албаније одДрача дуж обале Јадранског мора доБутринта. Католичка политичка структура била је основа за папске планове ширењакатолицизма на Балканском полуострву. Овај план је наишао и на подршкуЈелене Анжујске. Око 30 католичких цркава и манастира изграђено је током њене владавине, углавном на северу Албаније.[87] Борбе за моћ унутар Византије у 14. веку омогућиле су најмоћнијем српском средњовековном владаруСтефану Душану да успоставиСрпско царство које је обухватало читаву Албанију осим Драча.[85]
Након скоро 20 година службеОсманском царству,Скендербег је дезертирао и започео успешну побуну против Османлија која је зауставила њихове даље европске походе на 25 година
Падом Цариграда,Османско царство је наставило период освајања и ширења, а османске границе су се протезале дубоко ујугоисточну Европу. Стигли су до албанске обале Јонског мора 1385. и подигли своје гарнизоне широм југа Албаније 1415. године, а затим окупирали већи део Албаније током 1431.[89][90] Хиљаде Албанаца су последично побегле у западну Европу, посебно уКалабрију,Напуљ,Дубровник иСицилију, док су други тражили заштиту у често неприступачним планинама Албаније.[83][91] Албанци су, као хришћани, сматраниинфериорном класом људи и као такви су били изложени великимпорезима, између осталог и по системуданка у крви који је омогућавао султану да прикупи потребан проценат хришћанских адолесцената како би сачиниојаничаре.[92] Османско освајање је такође пратио постепени процесисламизације и брза изградња џамија.
Након оснивањаЉешке лиге, избила је просперитетна и дуготрајна револуција која је трајала све до падаСкадра под вођствомСкендербега, који је константно побеђивао главне османске војске предвођене султанимаМуратом II иМехмедом II. Скендербег је успео да уједини неколико албанских кнежевина и успостави централизовану власт над већином неосвојених територија, поставши господар Албаније.[93] Експанзија Османског царства је заустављена током времена када су се Скендербегове снаге пружале отпор, а он је заслужан за један од главних разлога за одлагање османске експанзије узападну Европу, дајући италијанским кнежевинама више времена да се боље припреме за долазак Османлија.[94] Међутим, неуспех већине европских земаља, са изузетком Напуља, да му пружи подршку, заједно са неуспехом плановапапе Пија II да организује обећани крсташки рат против Османлија, значили су да ниједна од Скендербегових победа није трајно спречила Османлије да нападну западни Балкан.[95][96]
Када суОсманлије стекле чврсто упориште у региону, албански градови су били подељени између четири већасанџака. Влада је подстицала трговину досељавањемјеврејских избеглица које су бежале од прогона у Шпанији.Валона је кроз своје луке примала увозну робу из Европе, попут сомота, памучних производа, мохера, тепиха, зачина и коже изБурсе иКонстантинопоља. Поједини грађани Валоне су чак имали пословне сараднике широм Европе.[97]
Феноменисламизације међу Албанцима постао је распрострањен од 17. века и наставио се у 18. веку.Ислам им је нудио једнаке могућности и напредак унутар Османског царства. Мотив заверску конверзију било је такође и престанак плаћањаџизије.[98] Због све већег сузбијањакатолицизма, већина католичких Албанаца преобратила се у 17. веку, док су православни Албанци следили тај пример углавном у наредном веку.
Пошто су им се Албанци сматрали лојалним, Османлије су их често сврставале међу више чиновникевојске ибирократије. Многи муслимански Албанци су достигли важне политичке и војне положаје, а и културно допринели ширеммуслиманском свету.[98] Уживајући у овом привилегованом положају, заузимали су разне високе административне положаје, где је било око двадесетак албанскихвеликих везира. Међу осталима су били чланови истакнуте породицеЋуприлићи,Заган-паша,Мухамед Али Египатски иАли-паша Јањински. Двојица султана,Бајазит II иМехмед III, имали су мајке албанског порекла.[97][99][100]
ПобедаРуског над Османским царством наконРуско-турских ратова довела је до потписивањаСанстефанског споразума којим су земље насељене Албанцима додељене њиховим словенским и грчким суседима. Међутим,Уједињено Краљевство иАустроугарска су га блокирале споразум и спровеле потписивањеБерлинског споразума. Од тог тренутка, Албанци су почели да се организују са циљем да заштите и уједине своје земље, што је довело до формирањаПризренске лиге. Она је у почетку имала помоћ османских власти чији се став заснивао на верској солидарности муслиманског народа и земљопоседника повезаних саВисоком портом.[102]
Око 300 муслимана учествовало је на Скупштини коју су чинили делегати из Босне, санџакбегПризренског санџака и ниједан делегат изСкадарског вилајета.[103] Лига је издала „карарнаме”, коју је потписало 47 муслиманских посланика, а која је садржала проглас да су људи из северне Албаније,Епира иБосне спремни да бранетериторијални интегритет Османског царства свим могућим средствима против трупаБугарске,Србије иЦрне Горе.[104]
Османске власти су прекинуле помоћ када се Лига, под вођствомАбдула Фрашерија, усредсредила на рад на албанској аутономији и затражила спајањеКосовског,Скадарског,Битољског иЈањинског вилајета у јединствениАлбански вилајет. Лига је користила војну силу да спречи припајање подручјаПлава иГусиња Црној Гори. Након неколико битака са црногорским трупама, Лига је била приморана да се повуче из ових области. Лигу је касније поразила османска војска коју је послао султан.[105]
Међународна контролна комисија основана је 15. октобра 1913. како би се бринула о управи Албаније док се њене политичке институције не успоставе.[111][112] Међународна жандармерија основана је као прва агенција за спровођење закона уКнежевини Албанији. У новембру су први припадници Жандармерије стигли у Албанију. Принц Албаније,Вилхелм од Вида, изабран је за првог принца.[113] Он је 7. марта стигао у привремену престоницуДрач и почео да организује своју владу, именовавши Турхана-пашу Перметија да формира владу.
У новембру 1913. албанске проосманске снаге су понудиле албански престо османском ратном министру албанског порекла,Ахмеду Изет-паши.[114] Проосмански сељаци су веровали да је нови режим оруђе шест хришћанскихвеликих сила и локалних земљопоседника, који су поседовали половину обрадивог земљишта.[115]
У фебруару 1914. локалногрчко становништво је уЂирокастри прогласилоАутономну Републику Северни Епир која се противила припајању Албанији. Ова иницијатива је била кратког века, а 1921. године јужне области су постале део у Кнежевине Албаније.[116][117] У међувремену, избио је устанак албанских сељака против новог режима под вођством групе муслиманских верских поглавара окупљених окоЕсад-паше Топтанија, који се прогласио спасиоцем Албаније и ислама.[118][119] У мају и јуну 1914. Међународној жандармерији придружио сеИса Бољетинац и његови људи, углавном саКосова и Метохије,[120] а побуњеници су поразили католике са севера Албаније, освојивши већи део средишње Албаније до краја августа 1914.[121] Режим принца Вилхема је пропао, а он је напустио земљу 3. септембра 1914.[122]
Фан Ноли је одиграо значајну улогу у 20. веку, залагавши се за албанску независност и културни препород, а истовремено је биопремијер 1924, а касније и поглаварАлбанске православне цркве
Међуратни период у Албанији обележиле су сталне економске и друштвене тешкоће, политичка нестабилност и стране интервенције.[123][124] НаконПрвог светског рата, Албанија није имала успостављену владу и међународно признате границе, што ју је чинило рањивом према суседним државама.[123] То је довело до политичке несигурности, док је 1918. године Драчки конгрес тражио заштитуПариске мировне конференције, али је захтев одбијен, што је додатно отежавало положај Албаније на међународној сцени.[124][125]
Фан Ноли, познат по свомидеализму, постао је премијер 1924. са визијом да успостави уставну владу западног типа, укине феудализам, супротстави се италијанском утицају и унапреди критичне секторе, међу којима су инфраструктура, образовање и здравствена заштита.[123] Суочио се са отпором бивших савезника, који су помогли у уклањањуЗога са власти, а и борио се да обезбеди страну помоћ за спровођење своје агенде. Нолијева одлука да успостави дипломатске односе саСовјетским Савезом, противником српске елите, изазвала је оптужбе обољшевизму изБеограда.[123] То је довело до повећаног притиска из Италије и кулминирало повратком Зога на власт. Године 1928. Зог је претворио Албанију из републике у монархију која је добила подршкуФашистичке Италије, а потом је преузео титулу краља Зога I. Кључне уставне промене распустиле су Сенат и успоставиле једнодомну Народну скупштину, уз очување Зогових ауторитативних овлашћења.[123]
Године 1939. Италија под управомБенита Мусолинија покренула је војну инвазију на Албанију, што је довело до прогона Зога и стварањемиталијанског протектората.[126][127] Како јеДруги светски рат одмицао, Италија је имала за циљ да прошири своју територијалну власт на Балкану, укључујући територијалне претензије према областима суседних држава Албаније. Ове амбиције поставиле су темељеВелике Албаније, која је имала за циљ да уједини сва подручја са већинским албанским становништвом у једну земљу.[128] Године 1943, како је контрола Италије опадала,Нацистичка Немачка је преузела управу над Албанијом, успоставившиКраљевину Албанију.[129] Међутим 1944. године суалбанске партизанске снаге, под вођствомЕнвера Хоџе и других комуниста, преузеле Албанију од Немаца.[130]
УспостављањеНародне Републике Албаније под вођствомЕнвера Хоџе била је значајна епоха у модерној албанској историји.[131] Хоџин режим је прихватиомарксистичко-лењинистичке идеологије и спроводиоауторитарну политику, укључујући забрану верских обреда, строга ограничења путовања и укидање права приватне својине.[132] Такође су биле спровођене сталнечистке иполитички прогони.[132] Режим се суочио са мноштвом изазова, међу којима су распрострањено сиромаштво, неписменост, здравствене кризе и неједнакост полова.[130] Због тога, Хоџа је покренуо иницијативу за модернизацију усмерену на постизање економског и социјалног ослобођења и трансформацију Албаније у индустријско друштво.[130] Режим је дао висок приоритет диверзификацији економије кроз индустријализацију совјетског типа, свеобухватни развој инфраструктуре као што је увођење трансформативног железничког система, проширење образовних и здравствених услуга, сузбијање неписмености одраслих и циљани напредак у областима као што су права жена.[133][134][135][136]
Бункери у Албанији су изграђени како би се спречиле потенцијалне спољне инвазије. До 1983. приближно 173.371 бункер се налазио у Албанији.[137]
Дипломатска историја под управом Хоџе окарактерисана је значајним сукобима.[123] У почетку је била у савезу саЈугославијом, али се однос погоршао како је Југославија тежила да претвори Албанију у своју конститутивну републику.[123] Након тога, Албанија је успоставила односе са Совјетским Савезом и склопила трговинске споразуме са другимисточноевропским земљама, али је доживела неслагања око совјетске политике, што је довело до затегнутих односа са Москвом и дипломатског раздвајања 1961.[123] Истовремено, тензије саЗападом су се појачале због одбијања Албаније да одржи слободне изборе и навода о подршци Западаантикомунистичким устанцима. Трајно партнерство Албаније било је саКином. Албанија је стала на странуПекинга токомкинеско-совјетског раскола, што је довело до прекида односа са Совјетским Савезом и повлачењем изВаршавског пакта наконинвазије на Чехословачку 1968. Међутим, односи Албаније и Кине су стагнирали 1970. године, што је навело обе стране да преиспитају своју посвећеност, а Албанија је активно смањила своју зависност од Кине.[123]
Под Хоџиним режимом, Албанија је прошла кроз распрострањену кампању усмерену на верско свештенство различитих вера, што је довело до прогона и погубљења, посебно усмереним намуслимане,католике иправославне вернике.[123] Године 1946. верска имања су национализована, што се поклопило са затварањем или трансформацијом верских институција у разне друге намене.[123] Ово је кулминирало 1976. када је Албанија постала прва уставноатеистичка држава на свету.[138] Под овим режимом, грађани су били приморани да се одрекну својих верских уверења, усвојесекуларни начин живота и прихватесоцијалистичку идеологију.[123][138]
Након четири деценије комунизма узреволуције 1989. године, Албанија је доживела значајан пораст политичког активизма, посебно међу студентима, што је довело до трансформације владајућег поретка. Након првихвишестраначких избора 1991. године,Комунистичка партија је задржала упориште уПарламенту све до пораза на парламентарним изборима 1992, које је организовалаДемократска странка.[139] Значајни економски и финансијски ресурси су посвећенипирамидалним шемама које је Влада нашироко подржавала. Шеме су обухватиле између једне шестине и једне трећине становништва Албаније.[140][141] Упркос упозорењимаМеђународног монетарног фонда,Сали Бериша је подржавао шеме као велике инвестиционе фирме, што је довело до тога да више људи преусмери своје дознаке и прода своје куће и стоку за готовину коју ће уложити у шеме.[142]
Шеме су почеле да пропадају крајем 1996. године, што је навело многе инвеститоре да се придруже у почетку мирним протестима против Владе, тражећи повраћај новца. Протести су постали насилни у фебруару 1997, када су владине снаге одговориле пуцањем на демонстранте. У марту су Полиција и Републиканска гарда дезертирале, остављајући своје оружарнице отворене. Њих су милиције и криминалне банде брзо испразниле.Грађански рат изазвао је талас евакуација страних држављана и избеглица.[143]
Криза је довела до оставке власти након општих избора. У априлу 1997. спроведена је операција Алба, а мировне снагеУједињених нација предвођене Италијом, ушле су у Албанију са два циља: да помогну у евакуацији исељеника и обезбеде терен за међународне организације. Главна укључена међународна организација био је мултинационални елемент албанске полицијеЗападноевропске уније, који је сарађивао са Владом на реструктурирању правосудног система и истовремено Полиције Албаније.[144]
Данашњица
Драч се током савременог периода успоставио као значајна туристичка дестинација и лука на Јадрану
Након распадакомунистичког система, Албанија је кренула активним путем кавестернизацији са амбицијом да добије чланство уЕвропској унији (ЕУ) иСеверноатлантском савезу (НАТО).[145] Значајна прекретница постигнута је 2009. године, када је стекла чланство у НАТО-у.[146][147] У складу са својом визијом за даљу интеграцију у ЕУ, званично је поднела захтев за чланство 28. априла 2009.[148] Још једна прекретница постигнута је 24. јуна 2014, када јој је додељен званични статус кандидата.[149]
Еди Рама изСоцијалистичке партије победио је на парламентарним изборима 2013. и 2017. Као председник Владе, спровео је бројне реформе усмерене на модернизацију привреде, као и демократизацију државних институција, укључујући правосуђе и полицију. Незапосленост је стално опадала, а Албанија је постигла четврту најнижу стопу незапослености на Балкану.[150] Рама је такође ставио родну равноправност у средиште своје агенде, а од 2017. скоро 50% министара су жене, што је највећи број жена у влади у историји земље.[151] Парламентарним изборима 2025. владајућа Социјалистичка партија коју предводи Рама обезбедила је четврту узастопну победу, освојивши скоро половину гласова и довољно мандата у Парламенту да влада самостално.[152][153]
Дана 26. новембра 2019. земљотрес јачине 6,4 степена Рихтерове скале погодио је Албанију, са епицентром око 16 km југозападно од градаМамураса.[154] Потреси су се осетили уТирани и на местима чак доТаранта уИталији иБеограда уСрбији, док су најпогођенија подручја била приморски градДрач и друга мања насеља.[155] Уследила је велика хуманитарну помоћалбанске дијаспоре и разних земаља широм света.[156]
Дана 9. марта 2020. потврђено је да сековид 19 проширио и на Албанију.[157][158] Од марта до јуна 2020. Влада је прогласилаванредно стање као меру за ограничавање ширења вируса.[159][160][161] Кампања вакцинације против ковида 19 почела је 11. јануара 2021, али је од 11. августа 2021. укупан број вакцина примењених у Албанији био само 1.280.239 доза.[162][163]
Развој становништва Албаније у последњих шездесет година
Према попису из 2023. било је 2.402.113 становника, уз приметан пад у односу на попис из 2011. када је било 2.821.977 становника.[165][166] Смањење броја становника почело је наконпада комунизма у Албанији и повезано је са значајним променама унутар политичке, привредне и друштвене структуре Албаније.[167][168] Главни фактор чини и падстопе наталитета уз повећањеемиграције, што доприноси сталним демографским променама и изазовима.[169] Предвиђа се да ће се становништво наставити смањивати најмање у наредној деценији, у зависности од даљег пада наталитета и нивоа миграције.[170] Тренутно се густина насељености Албаније мери на 83,6 становника по квадратном километру.[165][171] ОкрузиТирана иДрач показују значајну концентрацију људи, што чини око 41% укупне демографске популације Албаније, при чему 32% живи у Тирани и 9% у Драчу.[172] Супротно томе, перифернији и рурални окрузи као што суЂирокастра иКукеш имају значајно нижу густину насељености, односно око 3% укупног становништва Албаније.[172]
Историјски гледано,албански народ је основао неколико заједница у многим регионима широмјужне Европе.Албанска дијаспора се формирала крајем средњег века, када су Албанци емигрирали да би избегли разне друштвено-политичке тешкоће или османско освајање Албаније.[173] Након пада комунизма, велики број Албанаца је мигрирао у земље као што суАустралија,Канада,Швајцарска,Уједињено Краљевство иСједињене Америчке Државе. Албанскемањине присутне су на суседним територијама као што су југСрбије, западСеверне Македоније и југоистокЦрне Горе. Процењује се да је број етничких Албанаца који живе у иностранству већи од укупног броја становника у Албанији. Чак трећина оних који су рођени у границама земље сада живи ван ње, што Албанију чини једном од земаља са највећом стопом исељавања у односу на њено становништво у свету.[174][175] Године 2022. наталитет је био 20% мањи него 2021. године, углавном због емиграције људи у репродуктивном добу.[176]
Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Албаније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[177]
Након пада комунизма 1991. године, Албанија је трансформисана кроз значајнуурбанизацију, поставши једна од држава са најбржом урбанизацијом у Европи.[178][179][180] На челу ове трансформације је агломерацијаТирана—Драч, густо насељени урбани коридор који се налази дужзападне обале Албаније.[181] Овај коридор је постао главно место раста становништва и развоја насеља, привлачећи значајан прилив унутрашњих миграната из периферних подручја земље.[181] Упркос паду укупног становништва земље, удео урбане демографије је константно напредовао са 47% у 2001. на 65% у 2023. години.[168][182][183] Овај континуирани пораст, нарочито у региону Тирана—Драч, довео је до ширења регионалних неравнотежа, при чему периферна подручја, посебноДибер иКукеш, доживљавају озбиљно смањење броја становника.[184][185][172]
Месоњеторја је била прва световна школа која је пружала образовање на албанском језику током Османског царства
Службени језик јеалбански, којим говори велика већина становништва Албаније.[186] Стандардни говорни и писани облик албанског језика је настао из два главна дијалекта,гегијског итоскијског, мада је приметно више заснован на тоскијском дијалекту. РекаШкумба се сматра линијом разграничења између два дијалекта.
Због великих миграционих токова из Албаније, преко половине Албанаца током живота научи други језик. Главни познати страни језик јеенглески којим се служи 40,0% становника, затим следеиталијански са 27,8% игрчки са 22,9%. Говорници енглеског језика били су углавном млади људи, знање италијанског је стабилно у свакој старосној групи, док је дошло до смањења броја говорника грчког у најмлађој групи.[192]
Међу људима старости око 25 година или млађима, након 2000. године порасло је интересовање заенглески,немачки итурски језик.Италијански ифранцуски језик су имали стабилно интересовање, док јегрчки изгубио велики део свог претходног интересовања. Трендови су повезани са културним и економским факторима.[193]
Млади људи последњих година показују све веће интересовање занемачки језик. Неки од њих одлазе уНемачку на студије или сезонског посла. Албанија и Немачка имају споразуме о сарадњи у помагању младима да боље упознају обе културе.[194] Због наглог пораста привредних односа саТурском, интересовање за учењетурског језика, посебно међу младима, расте из године у годину.[195]
Мањине
Националне мањине у Албанији чинеЦинцари,Грци,Македонци,Срби,Роми,Балкански Египћани,Бошњаци иБугари, уз иГоранце иЈевреје али и друге мањинске групе.[196][197] Попис из 2023. забележио је етнички састав који су чинили Албанци 2.186.917 (91,04% од укупног броја), Грци 23.485 (0,98%), Македонци 2.281 (0,09%), Црногорци 511 (0,02%), Цинцари 2.459 (0,1%), Роми 9.813 (0,4%), Балкански Египћани 12.375 (0,5%), Бошњаци 2.963 (0,12%), Срби 584 (0,02%), Бугари 7.057 (0,29%), мешовите етничке групе 770 (0,03%), остале етничке групе 3.798 (0,15%) и 134.451 (5,60%) са неодређеном етничком припадношћу, од укупног броја становника од 2.402.113.[198]
Албанија јесекуларна и верски разнолика држава безслужбене религије. Слобода вероисповести, уверења и савести загарантована је Уставом.[200] Према попису из 2023. било је 1.101.718 (45,86%)сунитских муслимана, 201.530 (8,38%)католика, 173.645 (7,22%)православаца, 115.644 (4,81%)бекташијских муслимана, 9.658 (0,4%)евангелиста, 3.670 (0,15%) припадника осталих вероисповести, 332.155 (13,82%) верника без деноминације, 85.311 (3,55%)атеиста, док 378.782 (15,76%) није дало одговор.[199] Међутим, Албанија се сврстава међу најмање религиозне државе на свету.[201] Религија игра важну улогу у животима само 39% становништва земље.[202] У другом извештају, 56% људи себе је сматрало религиознима, 30% себе је сматрало нерелигиознима, док се 9% дефинисало као атеисти. Око 80% становника је веровало у Бога.[203]
Муслимани су распрострањени широм земље.Православци ибекташије се углавном налазе на југу, доккатолици претежно настањују север Албаније.[204] Године 2008. било је 694 католичких и 425 православних цркава, 568 џамија и 70 бекташијскихтекија.[205][206]
Током модерног доба, албански републикански, монархијски, а касније и комунистички режими следили су систематску политику одвајања религије од службених функција и културног живота. Никада није ималаслужбену религију, ни као република ни као краљевина. У 20. веку, свештенство свих вера је ослабљено под монархијом и на крају искорењено током 1950-их и 1960-их, у оквиру државне политике уништавања свих организованих религија на простору Албаније.Комунистички режим је прогонио и сузбијао верске обреде и потпунозабранио религију. Албанија је потом званично проглашена првоматеистичком државом на свету. Међутим, верска слобода се вратила наконпада комунизма.[207] Током 21. века, како би се приближилипаневропском идентитету, Албанци су започели масовнуверску конверзију изислама ухришћанство.[208]
Влада се заснива на подели и балансирању власти између законодавне, судске и извршне власти. Законодавну власт има Парламент и бира се сваке четири године по систему пропорционалне заступљености албанског народа на партијским листама на основу слободног, једнаког, општег и периодичног бирачког права тајним гласањем.[218]
Грађанско право, кодификовано и засновано на Наполеоновом кодексу, подељено је између судова са редовном грађанском и кривичном надлежношћу и управних судова. Судску власт имају Врховни суд, Уставни суд, Апелациони суд и Управни суд. Спровођење закона у земљи првенствено је у надлежности албанске полиције, главне и највеће државне агенције за спровођење закона. Обавља скоро све опште полицијске дужности, укључујући кривичну истрагу, патролну активност, саобраћајну полицију и граничну контролу.[219]
Извршну власт врше председник и председник владе, при чему је овлашћење председника веома ограничено. Председник је главнокомандујући војске и представник јединства албанског народа. Мандат председника зависи од поверења парламента и бира га Парламент на петогодишњи мандат већином од три петине свих чланова. Председник владе, кога именује председник и одобрава Парламент, овлашћен је да конституише владу. Кабинет се састоји првенствено од премијера, укључујући његове заменике и министре.[218]
Албански политичари су сматрали да је пријем Албаније уСеверноатлантски пакт (НАТО) значајна амбиција спољне политике земље. Албанија је била у великој мери ангажована у НАТО и задржала је своју позицију фактора стабилности и снажног савезникаСједињених Америчких Држава иЕвропске уније (ЕУ) у регионуБалкана.[224]
Оружане снаге Албаније се састоје од копнених, ваздушних и поморских снага, а чине војне и паравојне снаге земље. Њих предводи главнокомандујући под надзором Министарства одбране и председник као врховни командант током рата, међутим, у време мира њихова овлашћења се врше преко премијера и министра одбране.[225]
Основна сврха Оружаних снага Албаније је одбрананезависности,суверенитета итериторијалног интегритета земље, као и учешће у хуманитарним, борбеним, неборбеним и операцијама подршке миру.Војна служба је добровољна од 2010. године са 19 година као законски минимум за служење дужности.[226][227]
Албанија се обавезала да ће повећати учешће у мултинационалним операцијама.[228] Од пада комунизма, земља је учествовала у шест међународних мисија, али је учествовала у само једној мисији Уједињених нација уГрузији, где је послала 3 војна посматрача. Позвана је да се придружи НАТО-у 3. априла 2008. године, а пуноправна чланица је постала 2. априла 2009.[229]
Албанија је смањила број активних војника са 65.000 у 1988. на 14.500 у 2009. години.[230][231] Војска се сада углавном састоји од мале флоте авиона и поморских пловила. Деведесетих година 20. века, земља је уклонила огромне количине застарелог хардвера из Кине, као што су тенкови и САМ системи. Повећање војног буџета био је један од најважнијих услова за интеграцију у НАТО. Војна потрошња је генерално ниска. Од 1996. војна потрошња је процењена на 1,5% БДП-а земље, да би 2009. достигла врхунац од 2% и поново пала на 1,5%.[232]
Окрузи Албаније су административне јединице првог степена у Албанији.
Албанија је дефинисана у оквиру територијалне површине од 28.748 km2 наБалканском полуострву. Одпроглашења независности 1912. године, Албанија је 21. пут реформисала своју унутрашњу организацију. Тренутно, примарнеадминистративне јединице су дванаест конститутивнихокруга, који имају једнак статус према закону.[233] Окрузи су раније коришћени током 1950-их и поново су створени 31. јула 2000. како би се ујединило 36 округа тог времена.[234][235] Највећи округ у Албанији по броју становника јеокруг Тирана са преко 800.000 људи. Најмањи округ по броју становника јеокруг Ђирокастра са преко 70.000 људи. Највећи округ по површини јеокруг Корча који обухвата 3.711 km2 југоисточне Албаније. Најмањи округ по површини јеокруг Драч са површином од 766 km2 на западу Албаније.
Окрузи се састоје од 61 дивизије другог степена познатих каоопштине.[236] Општине су први степен локалне управе, одговорне за локалне потребе и спровођење закона.[237][238][239] Они су објединили и поједноставили претходни систем градских и сеоских општина, односно комуна.[240][241] За мања питања локалне самоуправе, општине су организоване у 373 административне јединице. Такође постоји 2.980 села, махала или одељења, и локалитета који су се раније користили као административне јединице.
Албанија активно развија својумешовиту економију, постигавши статус државе са вишим средњим приходима према класификацијиСветске банке. Године 2025. БДП по глави становника износио је 10.386 долара.[40][244][245]
Стопа незапослености последњих година бележи флуктуације.[40][246] У трећем кварталу 2024. стопа незапослености је износила 10,5%, што је пад са 10,7% у претходном кварталу. Приметно је да је стопа незапослености међу особама старости од 15 до 29 година смањена на 19,1% у четвртом кварталу 2024. године, са 21,2% у истом периоду 2023. године.[247]
Стране директне инвестиције (СДИ) показале су позитиван тренд. Према прелиминарним подацимаБанке Албаније, прилив СДИ у 2022. години премашио је 1,44 милијарде долара, а инвестиције су биле концентрисане у екстрактивној индустрији и енергетици.[250] До краја 2023. стање СДИ из држава чланицаЕвропске уније у Албанији достигло је скоро 6 милијарди евра.[251]
Пољопривреда у Албанији се заснива на малим и средњим породичним имањима. Она је значајан сектор привреде Албаније. Запошљава 41% становништва, а око 24,31% земљишта се користи у пољопривредне сврхе.[252] Једно од најранијих пољопривредних налазишта у Европи пронађено је на југоистоку Албаније.[253] Као део процеса претприступања АлбанијеЕвропској унији, пољопривредници добијају помоћ крозИПА фондове како би побољшали пољопривредне стандарде.[254]
Албанија има једну од најдужих историјавиноградарства у Европи. Данашњи регион је био једно од ретких места где се винова лоза природно гајила током леденог доба. Најстарије пронађено семе у региону старо је од 4.000 до 6.000 година.[256] Године 2009. Албанија је произвела 17.500 тона вина.[257]
Секундарни сектор Албаније је претрпео многе промене и диверзификацију од пада комунистичког режима. Веома је разнолик, од електронике, производње, текстила, до хране, цемента, рударства и енергетике.[258] Цементара уФуша Кроји сматра се једном од највећих индустријских гринфилд инвестиција у земљи.[259] Албанска нафта и гас су један од најперспективнијих, иако строго регулисаних, сектора привреде. Албанија има друга највећа налазишта нафте на Балканском полуострву послеРумуније и највеће резерве нафте у Европи.[260] Текстилна индустрија је доживела значајну експанзију приступањем предузећима из Европске уније (ЕУ) у Албанији. Према подацима Института за статистику, од 2016. године производња текстила је имала годишњи раст од 5,3% и годишњи промет од око 1,5 милијарди евра.[261]
Албанија је значајан произвођач минерала и сврстава се међу водеће светске произвођаче и извозникехрома.[262] Такође је значајан произвођач бакра, никла и угља.[263] Неколико рудника из Албаније се сврставају међу најпризнатије руднике који су још увек активни.
Терцијарни сектор представља најбрже растући сектор економије Албаније. Око 36% становништва ради у сектору услуга, што доприноси 65% БДП-а.[264] Од краја 20. века, банкарска индустрија је главна компонента терцијарног сектора и остаје у добром стању захваљујућиприватизацији имонетарној политици.[264][265]
Телекомуникациона индустрија, раније једна однајизолованијих и најконтролисанијих на свету, данас представља још једног значајног доприносиоца сектору. Развила се углавном кроз приватизацију и накнадна улагања домаћих и страних инвеститора.[264] One и Vodafone су водећителекомуникациони оператори у Албанији.
Туризам је препознат као индустрија од националног значаја иу сталном је порасту од почетка 21. века.[266][267] Директно је чинио 8,4% БДП-а у 2016. години, мада укључивањем индиректних доприноса тај удео расте на 26%.[268] Исте године, земљу је посетило приближно 4,74 милиона посетилаца, углавном из целе Европе, а такође и Сједињених Америчких Држава.[269]
Пораст броја страних посетилаца је драматичан. Албанија је имала само 500.000 посетилаца 2005. године, а 2012. око 4,2 милиона, што је повећање од 740 процената. Током 2015. године летњи туризам је порастао за 25 процената у односу на 2014.[270] Године 2011.Lonely Planet је прогласио Албанију врхунском туристичком дестинацијом,[271] док јеThe New York Times поставио Албанију на 4. место на списку глобалних туристичких дестинација 2014.[272]
Највећи део туристичке индустрије концентрисан је дужЈадранског иЈонског мора на западу Албаније.Албанска ривијера на југозападу има најсликовитије и најнетакнутије плаже.[273] Обала има препознатљив карактер, богата разноврсним нетакнутим плажама, ртовима, увалама, покривеним заливима, лагунама, малим шљунковитим плажама, морским пећинама и многим облицима рељефа. Неки делови ове обале су еколошки веома чисти, укључујући неистражена подручја, која су веома ретка уМедитерану.[274] Друге атракције чине планинска подручја као што суПроклетије иКораб, али и историјски градови као што суБерат,Драч,Ђирокастра,Саранда,Скадар иКорча.
Аеродром Тирана је главна ваздушна капија Албаније, а такође је и главно чвориште за албанску националну авио-компанију — Ер Албанија. Аеродром је превезао више од 10 милиона путника 2024. године, одржавајући везе са многим дестинацијама у другим земљама широмЕвропе,Африке иАзије.[275] Албанија активно ради на постепеном повећавању број аеродрома, посебно на југу, односно уСаранди,Ђирокастри иВалони.[276]
Аутопутеви у Албанији се активно одржавају, а често су у изградњи или реновирању. Аутопут 1 (А1) је интегрални транспортни коридор и најдужи аутопут у земљи. Планирано је да повежеДрач наЈадранском мору саПриштином ипаневропским коридором X уСрбији.[277][278] Аутопут 2 (А2) је део Јадранско-јонског коридора, као и паневропског коридора VIII и повезујеФјер саВалоном.[277] Аутопут 3 (А3) је у изградњи и након завршетка повезаћеТирану иЕлбасан са паневропским коридором VIII. Када сва три коридора буду завршена, Албанија ће имати 759 километара аутопута, који ће је повезивати са свим суседним државама.
Драч је најпрометнија и највећа морска лука у Албанији, а следе гаВалона,Свети Јован иСаранда. Од 2014. Драч је једна од највећих путничких лука на Јадранском мору, са годишњим бројем путника од око 1,5 милиона. Главне луке опслужују систем трајеката који повезују Албанију са острвима и приобалним градовима уХрватској,Грчкој иИталији.[279][280]
У Албанији је образовање секуларно, бесплатно, обавезно и подељено на три нивоа.[281][282] Академска година је подељена на два семестра, која почиње у септембру или октобру, а завршава се у јуну или јулу.Албански јепримарни језик наставе у академским институцијама.[282] Учење страног језика је обавезно и најчешће се предаје у основним и двојезичним школама.[283] Језици који се предају у школама суенглески,италијански,француски инемачки. Албанија има стопуписмености од 98,7%, односно од 99,2% за мушкарце и 98,3% за жене.[284][285]
Обавезно основно образовање је подељено на два нивоа, основну и средњу школу, од првог до петог разреда и од шестог до деветог разреда.[281] Ученици су обавезни да похађају школу од шесте године до 16. године. Након успешног завршетка основног образовања, сви ученици имају право да похађају средње школе, специјализоване у било којој области, међу којима су уметност, спорт, језици, наука и технологија.[281]
Високо образовање је изборно и прошло је темељну реформу у складу са принципимаБолоњског процеса. У већим градовима Албаније постоји значајан број државних и приватних високошколских установа.[282][286] Високо образовање је подељено на три нивоа:основне,мастер идокторске академске студије.
Здравље
Албанска кухиња медитеранског порекла, коју карактерише употреба воћа, поврћа имаслиновог уља, доприноси доброј исхрани становништва[287]
Устав Албаније гарантује грађанима једнаку, бесплатну и универзалну здравствену заштиту.[288] Здравствени систем је подељен на примарни, секундарни и терцијарни нивоздравствене заштите и налази се у процесу модернизације и развоја.[289][290]Очекивано трајање живота при рођењу у Албанији је 77,8 година, што је сврстава на37. место у свету и превазилази неколикоразвијених земаља.[291] Просечан очекивани здрав животни век је 68,8 година, што је сврстава 37. место у свету.[292] Стопа смртности новорођенчади је на 12 на 1.000 живорођене деце. Године 2000. Албанија је имала 55. најбољи здравствени учинак у свету, према дефиницијиСветске здравствене организације (СЗО).[293]
Албанија је 2009. године имала залихе воћа и поврћа од 886 грама по глави становника дневно, што је сврстава на петао место у Европи.[294] У поређењу са другим развијеним и земљама у развоју, Албанија има релативно ниску стопугојазности, вероватно захваљујућимедитеранској исхрани.[295][296] Према подацима СЗО из 2016. године, 21,7% одраслих има клиничкипрекомерну тежину, саиндексом телесне масе (ИТМ) од 25 или више.[297]
Енергија
Трансјадрански гасовод у Албанији
Због своје локације и природних ресурса, Албанија поседује широк спектар енергетских ресурса, од гаса, нафте и угља доветра,сунца,воде и другихобновљивих извора енергије.[298][299] Према Индексу енергетске транзицијеСветског економског форума за 2023. годину, Албанија се налази на 21. месту у свету, што истиче напредак у њеној агенди енергетске транзиције.[300] Тренутно, сектор производње електричне енергије у Албанији зависи одхидроенергије, а процентуално је пети у свету.[301][302][303] Очекује се да ће све већи ризици од речних поплава и суша уследклиматских промена довести у опасност производњу електричне енергије.[39]
Албанија има значајна налазишта нафте. Има 10. највеће резерве нафте у Европи и 58. у свету.[304] Главна налазишта нафте у Албанији налазе се окоалбанске низије. Налазиште Патос-Маринза, које се такође налази у том подручју, највеће је копнено нафтно поље у Европи.[305] Трансјадрански гасовод, део планираног Јужног гасног коридора, протеже се 215 километара преко територије Албаније пре него што уђе у албанску обалу Јадранског мора отприлике 17 километара северозападно одФјера.[306]
Албанскиводни ресурси су посебно богати у свим регионима земље и обухватају језера, реке, изворе и подземне водоносне слојеве.[307] Просечна расположива количинасвеже воде у земљи процењује се на 129,7 кубних метара по становнику годишње, што је једна од највиших стопа у Европи.[308] Према подацима које је представио Заједнички програм за праћење водоснабдевања и санитације 2015. године, око 93% укупног становништва Албаније имало је приступ побољшаним санитарним условима.[309]
Слобода штампе иговора, као и право на слободно изражавање, загарантовани су Уставом Албаније.[310] Албанија је сврстана на 84. место на Индексу слободе штампе за 2020. годину који су саставилиРепортери без граница, а њен резултат стално опада од 2003.[311] Ипак, у извештају о слободи за 2020. годину,Freedom House је класификовао слободу штампе и говора у Албанији као делимично слободну од политичког мешања и манипулација.[312]
Албанска радио-телевизија је национална радио-телевизијска корпорација која управља бројним телевизијским и радио-станицама у Албанији.[313] Три главне приватне радио-телевизијске корпорације суTop Channel, Televizioni Klan и Vizion Plus чији се садржај дистрибуира широм Албаније, али иалбанској дијаспори.
Кинематографија Албаније успостављена је у 20. веку и развила се након доношењаДекларација о независности.[314] Првибиоскоп искључиво посвећен приказивањуфилмова изграђен је 1912. године уСкадру.[314] Током постојањаНародне Републике Албаније, кинематографија се брзо развијала отварањем Националног кинематографског центра у Тирани.[314] Године 1953. приказан је албанско-совјетскиепски филмВелики ратник Скендербег, који је хронолошки приказивао живот и борбу средњовековног јунакаСкендербега. Освојио је међународну награду наКанском филмском фестивалу 1954. Године 2003. основан је Међународни филмски фестивал у Тирани, највећи филмски фестивал у Албанији. Амфитеатар у Драчу је домаћин Међународног филмског фестивала у Драчу, другог највећег филмског фестивала.
Технологија
Наконпада комунизма 1991. године, људски ресурси у науци и технологији у Албанији су драстично смањени. Према различитим извештајима, између 1991. и 2005. године приближно 50% професора и научника са универзитета и научних институција напустило је Албанију.[315] Године 2009. Влада је усвојила Националну стратегију за науку, технологију и иновације у Албанији која обухвата период од 2009. до 2015.[316] Њен циљ је да утростручи јавну потрошњу за истраживање и развој на 0,6% БДП-а и повећа удео развоја из иностраних извора, укључујући оквирне програме за истраживањеЕвропске уније, до тачке у којој покрива 40% потрошње за истраживање. Албанија је 2024. године била рангирана на 84. месту на Глобалном индексу иновација.[317]
Телекомуникације представљају један од најбрже растућих и најдинамичнијих сектора у Албанији.[318][319] One и Vodafone су највећи провајдери мобилне телефоније и интернета у Албанији.[318] Према подацима из 2018. било је приближно 2,7 милиона активних корисника мобилне телефоније са скоро 1,8 милиона активних претплатника широкопојасног интернета.[320] У јануару 2023. Албанија је лансирала своја прва два сателита,Albania 1 иAlbania 2, уорбиту.[321][322] Албанско-америчка инжењеркаМира Мурати, главна технолошка директорка истраживачке организацијеOpenAI, одиграла је значајну улогу у развоју и покретању услугавештачке интелигенције као што суChatGPT иDALL-E.[323][324][325] У децембру 2023. председник ВладеЕди Рама је најавио планове за сарадњу између Владе и ChatGPT, уз помоћ Муратијеве.[326][327] Рама је нагласио намеру да се поједностави усклађивање закона Албаније са прописима Европске уније, са циљем смањења трошкова повезаних са преводилачким и правним услугама.[326]
Грб Албаније је настао по узору на заставу Албаније и печат Скендербега.[328] Грб се састоји од црног двоглавог орла постављеног у средишту црвеног поља.[328] Изнад орла налази се шлем Скендербега уз главу златне козе.[330] Национални мото Албаније је „Ти Албанијо, дај ми част, дај ми албанско име” (алб.Ti Shqipëri, më jep nder, më jep emrin Shqipëtar).[329][330] Мото је настао по узору на дела песникаНаима Фрашерија, који је имао значајну улогу током албанске ренесансе.[329] Националну химну Албаније,Химна застави (алб.Himni i Flamurit), компоновао је Асдрени и усвојена је након стицања независности Албаније 1912.[328]
Албанска народна ношња сведочи о историји, културној разноликости и етничком идентитету Албаније, уз разлике коју носе севернеГеге и јужнеТоске.[334] Саставни део њихове ношње је џамадан, вунени црвени прслук од сомота украшен мотивима и златним шарама.[335] Такође носе препознатљиву капу познату каокече, направљену од вуне, чије порекло сеже доИлира.[336][337]
Готово сваки културни и географски регион у земљи има своју специфичну разноликост у ношњи које се разликују у детаљима, материјалу, боји, облику и форми. Албанска народна ношња је често украшена симболичним елементима илирског античког паганског порекла, попут сунца, орлова, месеца, звезда и змија.[338] До данас, неки конзервативни старци и старице, углавном са севера, носе традиционалну одећу у свакодневном животу. Старије жене са југа обично носе потпуно црну одећу. Мушкарци и дечаци су обично у дугим, белим сукњама и дугим чарапама сличним хулахопкама.
Уложени су напори да се ова ношња очува и промовише, односно њен значај као симбол албанског наслеђа. Као доказ њеног значаја, џублета је уписана наУнескову листу нематеријалног културног наслеђа.[339] Ова карактеристична одећа у облику је израђена у црној боји и обогаћена везеним албанским мотивима, приказујући изузетан занатски рад северне Албаније.[334] Процес израде чини више сложених фаза, обухватајући припрему шајак тканине и прецизне технике сечења.[339]
На уметничку историју Албаније посебно је утицало мноштво старих и средњовековнихнарода, традиција и религија. Покрива широк спектар медија и дисциплина које укључују сликарство,грнчарство, скулптуру,керамику и архитектуру, све оне представљају пример велике разноликости у стилу и облику, у различитим регионима и периодима.[340]
Архитектура Албаније одражава наслеђе различитих цивилизација које сежу доантике. Велики градови у Албанији су еволуирали унутар замка, уз константно редизајнирање градских тргова и еволуцију грађевинских техника. Данас градови и насеља одражавају читав спектар различитихархитектонских стилова. У 20. веку, многе историјске исакралне грађевине које су имале антички утицај су срушене токомкомунистичке ере.[343]
Током векова,албанска кухиња је била под великим утицајемалбанске културе,географије иисторије, а због тога различити делови земље уживају у специфичним регионалним кухињама. Кулинарске традиције се посебно разликују између севера и југа, због различите топографије и климе које суштински доприносе одличним условима за раст широког спектра зачинског биља, воћа и поврћа.[348]
Албанци производе и користе многе врсте воћа као што су лимуни, наранџе, смокве, а најзначајније су маслине, које су можда најважнији елемент албанске кухиње. Зачини и друго биље попут босиљка, лаванде, нане, оригана, рузмарина и тимијана се нашироко користе, као и поврће попут белог лука, црног лука, паприке, кромпира, парадајза, као и махунарке свих врста.[349]
Обалом дужЈадранског иЈонског мора унутарСредоземног мора, риба, ракови и морски плодови су популарни и саставни део албанске исхране. Јагњетина је традиционално месо за различите празнике и верске фестивале и захришћане и замуслимане, иако су живина, говедина и свињетина такође у изобиљу.[350]
Кафа је саставни део албанског начина живота. Албанија има више кафића по глави становника него било која друга држава на свету.[351] Чај се такође пије код куће или напољу у кафићима, баровима или ресторанима. Чај је изузетно вољен и део је свакодневне рутине већине Албанаца. Гаји се широм јужне Албаније и познат је по својим лековитим својствима.Црни чај је такође популаран.
Албанска народна музика је истакнути део националног идентитета и игра главну улогу у целокупнојалбанској музици. Северњачка и јужна традиција се косе, док је на северу приметан груби тон, на југу је нагашенији опуштени јужњачки облик музике.[353]
Фестивал песме је традиционално такмичење које организујеАлбанска радио-телевизија. Одржава се сваке године од 1962. и покренуо је каријере неких од најуспешнијих албанских певача.[355] Значајно је музичко такмичење међу албанским извођачима који премијерно представљају необјављене песме које су компоновали албански аутори и гласао жири или јавност.
Месхари који је написаоИван Бузук објављен је 1555. године и сматра се једним од првих књижевних дела на албанском језику током средњег века. Постоје фрагментирани докази, који датирају пре Бузука, који указују на то да је албански писан најмање од 14. века. Најранији доказ датира из 1332. године извештајем француског доминиканца Гиљелмуса Адаеа,надбискупаАнтиварија, који је написао да су Албанци користили латинична слова у својим књигама иако је њихов језик био прилично другачији од латинског.[362]
Током 16. и 17. века, на албанском језику објављени сукатихизис из 1592. године који је написаоЛека Матранга. Најпознатији албански књижевник у 20. и 21. веку је вероватноИсмаил Кадаре.[363]
Албанија је први пут учествовала наОлимпијским играма 1972. иЗимским олимпијским играма 2006. Албанија је пропустила наредне четири игре, од којих две због бојкота 1980. и 1984, али се вратила за игре 1992. уБарселони. Од тада, Албанија је учествовала на свим играма. Обично се такмичи у дисциплинама које укључују пливање, атлетику, дизање тегова, стрељаштво и рвање. Прве олимпијске медаље освојила је наОлимпијским играма 2024. захваљујућируским спортистима. Земљу представљаАлбански национални олимпијски комитет од 1972. Учествује наМедитеранским играма од 1987. у Сирији. Албански спортисти су на Медитеранским играма освојили укупно 43 (8 златних, 17 сребрних и 18 бронзаних) медаља од 1987. до 2013.[364]
Популарни спортови у Албанији су фудбал, дизање тегова, кошарка, одбојка, тенис, пливање, рагби и гимнастика. Фудбал је убедљиво најпопуларнији спорт у Албанији. Њиме управљаФудбалски савез Албаније (алб.Federata Shqiptare e Futbollit), који је чланФИФА иУЕФА.[365]
Дизање тегова је један од најуспешнијих индивидуалних спортова међу Албанцима, а национални тим је освајао медаље на Европском првенству у дизању тегова и осталим међународним такмичењима. Албански дизачи тегова освојили су укупно 16 медаља на Европским првенствима, од којих је 1 златна, 7 сребрних и 8 бронзаних. НаСветском првенству у дизању тегова, албански тим у дизању тегова освојио је 1972. године златну, 2002. године сребрну и 2011. године бронзану медаљу.[368]
^„Albania”. The World Bank. Архивирано изоригинала 21. 9. 2014. г. Приступљено13. 9. 2014.
^Reports: Poverty Decreases in Albania After Years of Growth. Dow Jones Newswires, 201-938-5500 201-938-5500 201-938-5500.Nasdaq.com
^Madrugearu A, Gordon M. (2007).The wars of theBalkan Peninsula. Rowman & Littlefield. стр. 146.
^Ричард Талберт,Barrington Atlas of the Greek and Roman World, (ISBN0-691-03169-X), мапа 49 & notes.
^J. J. Wilkes (1992).The Illyrians. стр. 279.ISBN978-0-631-19807-9.,"We cannot be certain that the Arbanon of Anna Comnena is the same as Albanopolis of the Albani, a place located on the map of Ptolemy (3.12)"
^Madgearu & Gordon 2008, стр. 25 "It is still disputed by scholars that those Albanoi from 1042 were Normans from Sicily, [Southern Italy], or if they are in fact the Albanoi [a large clan of that belongs to the many clans of Albanians] found in Albanian lands during this time frame."
^Robert Elsei.The Albanian lexicon of Dion Von Kirkman. Earliest reference to the existence of the Albanian language. стр. 113—122.
^„Natural and Cultural Heritage of the Ohrid region”.whc.unesco.org (на језику: енглески). стр. UNESCO. „Situated on the shores of Lake Ohrid, the town of Ohrid is one of the oldest human settlements in Europe; Lake Ohrid is a superlative natural phenomenon, providing refuge for numerous endemic and relict freshwater species of flora and fauna dating from the tertiary period. As a deep and ancient lake of tectonic origin, Lake Ohrid has existed continuously for approximately two to three million years.”
^Fjalor enciklopedik shqiptar: N-Zh dhe një shtojcë. Akademia e Shkencave e Shqipërisë. 2009.ISBN9789995610326. „1953 dalloi tri krahina të mëdha natyrore: Alpet Shqiptare, Shqipërinë e Brendshme dhe Shqipërinë Bregdetare, ndërsa prof. P. Geço (shih) në v. 1963 dalloi katër krahina të mëdha: Alpet Shqiptare, Krahina Malore Qendrore, Krahina Malore ...”
^Alban Kuriqi.„"Climate and climate change data for Albania" (PDF).”(PDF). стр. 3—5. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено26. 11. 2017.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)drinkadria.fgg.uni-lj.si. Tirana.. Archived from the original (PDF) on 1 December 2017..
^F. Prendi (1982).„The Prehistory of Albania”. Ур.: John Boardman.The Prehistory of the Balkans; and the Middle East and the Aegean World, Tenth to Eighth Centuries B.C. The Cambridge Ancient History. 3, part 1 (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 189—90.ISBN978-0-521-22496-3.
^Wilkes, John (1996).The Illyrians. Wiley. стр. 92.ISBN978-0-631-19807-9.. "Appian's description of the Illyrian territories records a southern boundary with Chaonia and Thesprotia, where ancient Epirus began south of river Aoous (Vjose)"also map
^Marjeta Šašel Kos,„The Illyrian King Ballaeus – Some Historical Aspects”. Clermont-Ferrand: Presses Universitaires Blaise Pascal. 2007.Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ). ed. Danièle Berranger , 127.
^Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (24. 1. 2007).Balkans: A Post-CommunistHistory. Routledge. стр. 25.ISBN978-1-134-58328-7. „From AD 548 onward, the lands now known as Albania began to be overrun from the north by ever-increasing ...”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Clements, John (1992),Clements encyclopedia of world governments, Vol. 10. Political Research, Inc. p. 31: "By 1190, Byzantium's power had so receded that the archon Progon succeeded in establishing the first Albanian state of the Middle Ages, a principality"
^Pickard 2008, стр. 16 harvnb грешка: no target: CITEREFPickard2008 (help)
^Momčilo Spremić (1968).Zbornik Filozofskog fakulteta. Naučno delo. стр. 257. Приступљено11. 9. 2013. „Ђурађ Кастриот је био велики борац против Турака, али је ипак с времена на време морао да плаћа харач султану. Додуше он је то чинио само у изузетним приликама: или у време жестоких сукоба са млетачком републиком или када је напуштао родни крај и одлазио у Италију, или можда када притиснут огромном турском силом ни на који други начин”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Rob Pickard (2008).Analysis and Reform of Cultural Heritage Policies in South-East Europe (Europarat изд.). Council of Europe. стр. 16.ISBN978-92-871-6265-6.
^Peirce, Leslie P. (1993).The Imperial Harem: Women and Sovereignty in the Ottoman Empire. New York: Oxford University Press, Inc. стр. 94.ISBN0-19-507673-7.
^Kopecek, Michal; Ersoy, Ahmed; Gorni, Maciej; Kechriotis, Vangelis; Manchev, Boyan; Trencsenyi, Balazs; Turda, Marius (2006).Discourses of collective identity in Central and Southeast Europe (1770–1945).1. Budapest, Hungary: Central European University Press. стр. 348.ISBN978-963-7326-52-3. „The position of the League in the beginning was based on religious solidarity. It was even calledKomiteti i Myslimanëve të Vërtetë (The Committee of the Real Muslims) ... decisions are taken and supported mostly by landlords and people closely connected with Ottoman administration and religious authorities..”
^Kopeček, Michal; Ersoy, Ahmed; Gorni, Maciej; Kechriotis, Vangelis; Manchev, Boyan; Trencsenyi, Balazs; Turda, Marius (2006).„Program of the Albanian League of Prizren”.Discourses of collective identity in Central and Southeast Europe (1770–1945).1. Budapest, Hungary: Central European University Press. стр. 347.ISBN978-963-7326-52-3. Приступљено18. 1. 2011. „there were no delegates from Shkodra villayet and a few Bosnian delegates also participated. Present was also mutasarrif (administrator of sandjak) of Prizren as representative of the central authorities”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Elsie, Robert.„1878 The Resolutions of the League of Prizren”. albanianhistory.net. Архивирано изоригинала 8. 9. 2010. г. Приступљено20. 2. 2011. „On 10 June 1878, ... The League of Prizren, Alb. Lidhja e Prizrenit, ... On 13 June 1878, the League submitted an eighteen-page memorandum to Benjamin Disraeli, the British representative at the Congress of Berlin”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Giaro, Tomasz (2007).„The Albanian legal and constitutional system between the World Wars”.Modernisierung durch Transfer zwischen den Weltkriegen. Frankfurt am Main, Germany: Vittorio Klosterman GmbH. стр. 185.ISBN978-3-465-04017-0. Приступљено24. 1. 2011. „From its own members congress elected a senate (Pleqësi), composed of 18 members, which assumed advisory role to the government.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Qemali, Ismail.„Ismail Kemal bey Vlora: Memoirs”. Архивирано изоригинала 17. 6. 2010. г. Приступљено23. 1. 2011. „On the resumption of the sitting, I was elected President of the Provisional Government, with a mandate to form a Cabinet ...”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Giaro, Tomasz (2007).„The Albanian legal and constitutional system between the World Wars”.Modernisierung durch Transfer zwischen den Weltkriegen. Frankfurt am Main, Germany: Vittorio Klosterman GmbH. стр. 185.ISBN978-3-465-04017-0. Приступљено24. 1. 2011. „a provisional government, consisting of ten members and led by Vlora, was formed on 4 December.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Seton-Watson, R.W.; Wilson, J. Dover; Zimmern, Alfred E.; Greenwood, Arthur (10. 1. 2004) [1915],„III Germany”,The War and Democracy (1st изд.), London: MacMillan, Архивирано изоригинала 13. 11. 2012. г., „Prince William of Wied, the first Prince of Albania”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Elsie, Robert.„Albania under prince Wied”. Архивирано изоригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено25. 1. 2011. „pro-Ottoman forces ... were opposed to the increasing Western influence ... In November 1913, these forces, ... had offered the vacant Albanian throne to General Izzet Pasha ... War Minister who was of Albanian origin.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Jelavich, Barbara (1999) [1983].History of the Balkans: Twentieth century.2. Cambridge, United Kingdom: The Press Syndicate of University of Cambridge. стр. 103.ISBN978-0-521-27459-3. Приступљено25. 1. 2011. „peasants..willing listeners to Ottoman propaganda ... attached the new regime as a tool of the beys and Christian powers”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Bowden, William (2003).Epirus Vetus : the archaeology of a late antique province. London: Duckworth. стр. 28.ISBN978-0-7156-3116-4. „the Greek Epirote population of the area refused to be incorporated into the new Albanian state and in February 1914 declared the Autonomous Republic of Northern Epirus ... in 1921 Albania was recognised as an independent sovereign state, with its borders established on their present lines.”
^ed, Gregory C. Ference (1994).Chronology of 20th century eastern European history. Detroit [u.a.]: Gale Research. стр. 9.ISBN978-0-8103-8879-6. „February 28 George Zographos, a former foreign minister of Greece, proclaims at Gjirokaster the establishment of the Autonomous Republic of Northern Epirus, with Zographos as president. He notifies the International Commission that his government has been established because the Great Powers have not provided the Greeks in southern Albania any guarantees for the protection of the life, property and religious freedom, and ethnic existence.”
^„The Efforts to settle amputated Albania state”. albaniainbrief.com. Архивирано из оригинала 1. 6. 2011. г. Приступљено28. 1. 2011. „Thousands of muslim peasants, ... were exploited by their leaders Haxhi Qamili, Arif Hiqmeti, Musa Qazimi and Mustafa Ndroqi, ... to rebel”CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^Vickers, Miranda (1999).The Albanians: a modern history. I.B. Tauris. стр. 81.ISBN978-1-86064-541-9. „He gathered round him a group of discontented Muslim priests ... and proclaimed himself the savior of Albania and the Champion of Islam.”
^Elsie, Robert.„Albania under prince Wied”. Архивирано изоригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено25. 1. 2011. „Panic broke out in Durrës, and the royal family sought refuge on an Italian vessel ...”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Springer, Elisabeth; Kammerhofer, Leopold (1993).Archiv und Forschung. Oldenbourg Wissenschaftsverlag. стр. 346.ISBN978-3-486-55989-7.
^Musaraj, Smoki (2011). „Tales from Albarado: The Materiality of Pyramid Schemes in Post-socialist Albania”.Cultural Anthropology.26 (1): 84—110.doi:10.1111/j.1548-1360.2010.01081.x.
^Salehyan, Idean; Gleditsch, Kristian Skrede (април 2006). „Refugees and the Spread of Civil War”.International Organization.60 (2).doi:10.1017/S0020818306060103.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Gjovalin Shkurtaj (2017).Urgjenca gjuhësore: -huazime të zëvendësueshme me fjalë shqipe- : (fjalorth). Naimi. стр. 15—16.ISBN9789928234049. „Sic u permend me lart, per shkak te shkaqeve kulturore dhe ekonomike, trendet e mesimit te gjuheve nga te rinjte (grupmosha deri ne 25 vjec) ndryshojne. Keto trende jane percaktues i nje sere fenomeneve shoqerore, sic do te shohim me tej. Keshtu nga viti 2000 e ketej, gjuha angleze, gjermane dhe ajo turke kane pasur nje rritje te interest. Gjuha italiane, por edhe ajo franceze kane pasur nje stabilitet, pra as rritje dhe as ulje te interesit te pergjithshem nga ana e grupmoshes te siperpermendur. Vihet re se gjuha greke ka pesuar nje renie te forte te interesit. Ne fakt, shumica e interesit ka rene per kete gjuhe. Arsyet per kete gjuhe specifike do ti trajtojme me tej ne kapitulin e trete.”
^Sustainable Development of Sea-Corridors and Coastal Waters: The TEN ECOPORT project in South East Europe (Chrysostomos Stylios, Tania Floqi, Jordan Marinski, Leonardo Damiani изд.). Springer. 7. 4. 2015. стр. 85.ISBN9783319113852.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Statistikat e transportit”(PDF) (на језику: албански). Instituti i Statistikës (INSTAT). 27. 1. 2019. стр. 2.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено8. 7. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Historia e popullit shqiptar (на језику: албански) (Instituti i Historisë (Akademia e Shkencave e RSH) изд.). Tirana: Botimet Toena, 2002. стр. 294—298, 433—434.
^Blumi 2011, стр. 19 harvnb грешка: no target: CITEREFBlumi2011 (help)
^Stipčević 1977, стр. 89: "It is generally agreed, and rightly so, that the modern Albanian cap originates directly from the similar cap worn by the Illyrians." harvnb грешка: no target: CITEREFStipčević1977 (help)
^Recherches albanologiques: Folklore et ethnologie. Instituti Albanologijik i Prishtinës. 1982. стр. 52. Приступљено14. 4. 2013. „Ne kuadrin e veshjeve me përkime ilire, të dokumentuara gjer më tani hyjnë tirqit, plisi, qeleshja e bardhë gjysmësferike, goxhufi-gëzofi etj”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Leyla Belkaid (2013),„Albania”, Ур.: Jill Condra,Encyclopedia of National Dress: Traditional Clothing Around the World,I, ABC-CLIO, стр. 16,ISBN9780313376368
^Lippert & Matzinger 2021, стр. 101–102: "Das Koinon der Byllionen hatte ihren Hauptsitz in Byllis rund 5 km nordöst-lich von Nikaia und ebenfalls am rechten Ufer der Vjosa (> Abb. 30). Die Stadt wurde urn 350 v. Chr. auf einem steilen Hügel angelegt und umfasste eine Fläche von 30 ha." harvnb грешка: no target: CITEREFLippertMatzinger2021 (help)
^Belli Pasqua 2014, стр. 427: "Fondata intorno alla metà del IV a.C. in una zona già sede di abitati protourbani risalenti al secolo precedente, Byllis fu la sede principale della comunità territoriale dei Bylliones, della quale sono stati individuati numerosi centri, dislocati sulle colline che delimitano la valle del fiume Vjosa." harvnb грешка: no target: CITEREFBelli_Pasqua2014 (help)
^Egro 2010, стр. 19 harvnb грешка: no target: CITEREFEgro2010 (help)
^J. P. Mallory, Douglas Q. Adams (1997).Encyclopedia of Indo-European Culture. Taylor & Francis.ISBN978-1-884964-98-5. ("Although there are some lexical items that appear to be shared between Romanian (and by extension Dacian) and Albanian, by far the strongest connections can be argued between Albanian and Illyrian." page 11) Concise Encyclopedia of Languages of the World By Keith Brown, Sarah Ogilvie Contributor Keith Brown, Sarah Ogilvie Edition: illustrated Published by Elsevier, (2008)Brown, Keith; Ogilvie, Sarah (2009).Concise Encyclopedia of Languages of the World. Elsevier.ISBN978-0-08-087774-7. ("Albanian constitutes a single branch of the Indo-European family of languages.
^„The Thracian language”. The Linguist List. Архивирано изоригинала 3. 2. 2008. г. Приступљено27. 1. 2008. „An ancient language of Southern Balkans, belonging to the Satem group of Indo-European. This language is the most likely ancestor of modern Albanian (which is also a Satem language), though the evidence is scanty. 1st Millennium BC – 500 AD.”
Tapon, Francis (2011).The Hidden Europe: What Eastern Europeans Can Teach Us. SonicTrek, Inc. стр. 441.ISBN9780976581222.
Fjalor enciklopedik shqiptar: N-Zh dhe një shtojcë. Akademia e Shkencave e Shqipërisë. 2009.ISBN978-99956-10-32-6. „1953 dalloi tri krahina të mëdha natyrore: Alpet Shqiptare, Shqipërinë e Brendshme dhe Shqipërinë Bregdetare, ndërsa prof. P. Geço (shih) në v. 1963 dalloi katër krahina të mëdha: Alpet Shqiptare, Krahina Malore Qendrore, Krahina Malore ...”
.jpg)
.jpg)
.jpg)
17.JPG)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
_break_ground_on_a_new_checkpoint_in_the_district_of_Spin_Boldak%2c_Kandahar_province%2c_Afghanistan%2c_March_25%2c_2013_130325-A-MX357-127.jpg)
.svg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
