Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Албанија

Координате:41° N20° E / 41° С; 20° И /41; 20
Овај чланак је сјајан. Кликните овде за више информација.
Ова страница је заштићена (полузаштићено).
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницуАлбанија (вишезначна одредница).
Република Албанија
Republika e Shqipërisë  (албански)
Крилатица: Ти Албанијо, дај ми част, дај ми албанско име
(алб.Ti Shqipëri, më jep nder, më jep emrin Shqipëtar)
Химна: Химна застави
(алб.Himni i Flamurit)
Положај Албаније
Главни град 
(и највећи)
Тирана
41° 19′ N19° 49′ E / 41.317° С; 19.817° И /41.317; 19.817
Службени језикалбански
Остали језици у употреби
Владавина
Облик државеунитарнапарламентарна република
 — ПредседникБајрам Бегај
 — Председник ВладеЕди Рама
 — Председник ПарламентаНико Пелеши
Законодавна властПарламент
Историја
Стварање
 — Кнежевина Арбанон1190.
 — Краљевина Албанијафебруар 1272.
 — Кнежевина Албанија1369.
 — Љешка лига2. март 1444.
 — Проглашење незавиности28. новембар 1912.
 — Кнежевина Албанија29. јул 1913.
 — Албанска република31. јануар 1925.
 — Краљевина Албанија1. септембар 1928.
 — НР Албанија10. јануар 1946.
 — Пад комунизма29. април 1991.
Географија
Површина
 — укупно28.748 km2(140)
 — вода (%)4,7
Становништво
 — 2023.Пад 2.402.113[1](139)
 — 2011.2.821.977
 — густина83,5 ст./km2(119)
Привреда
БДП/ПКМ≈ 2026.
 — укупноРаст 66,290 млрд. $[2](118)
 — по становникуРаст 24.840 $[2](80)
БДП/ номинални≈ 2026.
 — укупноРаст 32,410 млрд. $[2](125)
 — по становникуРаст 12.150 $[2](79)
ИХР(2023)Раст 0,810[3](71) — веома висок
Валутаалбански лек
 — код валутеALL
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC+2 (CEST)
Интернет домен.al
Позивни број+355

Албанија (алб.Shqipëria), званичноРепублика Албанија (алб.Republika e Shqipërisë),[4] држава је ујугоисточној Европи. Налази се наБалканском полуострву и излази наЈадранско иЈонско море. Граничи се саЦрном Гором на северозападу,Србијом на североистоку,Северном Македонијом на истоку иГрчком на југу. Главни и највећи град јеТирана. Званични језик јеалбански, а званична валутаалбански лек.

У античко доба,Илири су насељавали северне и средишње крајеве Албаније, узантички Епир на југу. Неколико важних древнихгрчких колонија је такође основано на обали.Краљевина Илирија са седиштем у данашњој Албанији била је доминантна сила преуспона Македоније.[5] У 2. веку пре нове ере област је припојенаРимској републици, а након поделеРимског царства постала је деоВизантије. Прва познатаалбанска аутономна кнежевина —Арбанон — настала је у 12. веку.Краљевина Албанија,Кнежевина Албанија иМлетачка Албанија су формиране између 13. и 15. века у различитим деловима земље, заједно са другималбанским кнежевинама и политичким субјектима. Крајем 15. века Албанија јепостала деоОсманског царства у чијем је саставу била све до 1912. године, када је модерна албанска државапрогласила независност.Фашистичка Италија је 1939. извршила инвазију наКраљевину Албанију, која је потом посталаВелика Албанија, а затимпротекторатНацистичке Немачке токомДругог светског рата.[6] Након рата, формирана јеНародна Република Албанија, која је трајала све дореволуција 1991. које су завршенепадом комунизма у Албанији и успостављањем данашње Републике Албаније.

Од своје независности 1912. године, Албанија је прошла кроз више политичких еволуција, прешавши измонархије укомунистичку државу пре него што је посталасуверенапарламентарнауставна република. Према Уставу Албаније, политичку структуру чинеПарламент,председник,председник владе и хијерархија судова. Албанија језемља у развоју сапривредом изнад средњег дохотка коју покреће услужни сектор, при чему производња итуризам такође играју значајну улогу.[7] Прошла је кроз транзицију након пада комунизма, прешавши сапланске економије на усвајање отворенетржишне привреде.[8] Грађани Албаније имају универзалну здравствену заштиту и право на бесплатно основно и средње образовање. Албанија је званични кандидат за чланство уЕвропској унији.

Етимологија

Историјско порекло термина „Албанија” може се пратити до средњовековноглатинског језика, а верује се да су темељи повезани саилирским племеномАлбани. Ова веза добила је додатну потпору из рада старогрчког географаКлаудија Птоломеја током 2. века нове ере, где је уврстио насељеАлбанопољ које се налазило североисточно одДрача.[9][10] Присуство средњовековне творевине по именуАрбанон указује на могућност историјског континуитета. Прецизан однос између ових историјских референци и питање да ли је Албанопољ био синоним за Арбанон остају предмет научне дебате.[11]

Византијски историчарМихаило Аталијат, у свом историјском извештају из 11. века, даје најранији неоспорни поменАлбанцима, када помиње да су учествовали у устанку противКонстантинопоља из 1079. године.[12] Он такође наводи Арбаните као поданике војводе одДирахијума.[13] У средњем веку, Албанија је била позната каоАрбери илиАрбени.[14] Албанци користе изразеШћипери илиШћиперија за своју државу, који потичу из 14. века.[15] Али тек крајем 17. и почетком 18. века ови изрази су постепено заменилиАрберију иАрбереше међу Албанцима.[15][16] Ова два израза се тумаче као симбол „Деце орлова” и „Земље орлова”.[17][18]

Географија

Главни чланак:Географија Албаније

Положај

Проклетије су деоДинарских планина

Албанија лежи узСредоземно море наБалканском полуострву ујужној ијугоисточној Европи. Има површину од 28.748 km2.[19] Граничи се саЦрном Гором на северозападу,Србијом на североистоку,Северном Македонијом на истоку иГрчком на југоистоку и југу. Њена обала је усмерена наЈадранско море на северозападу иЈонско море на југозападу.

Налази се углавном између географских ширина 42° и 39° и дужине 21° и 19°. Најсевернија тачка је Вермош на 42° 35' 34" северне географске ширине, најјужнија је Кониспољ на 39° 40' 0" северне географске ширине, најзападнија тачка је острво Сазан на 19° 16' 50" источне географске дужине, а најисточнија је Врбник на 21° 1' 26" источне географске дужине.[20] Највиша тачка је планинаКораб на 2.764 метра изнад Јадрана. Најнижа тачка је Јадранско море на 0 m. Удаљеност од истока до запада је само 148 km, док је од севера до југа око 340 km.

Једна од најзначајнијих карактеристика земље је присуство бројних значајних језера.Скадарско језеро је највеће језеро у јужној Европи и налази се на северозападу.[21] На југоистоку се уздижеОхридско језеро које је једно од најстаријих континуирано постојећих језера на свету.[22][23] Још јужније простиру сеВелико иМало Преспанско језеро које спадају у највише позиционирана језера на Балкану.

Реке настају углавном на истоку Албаније и испуштају се у Јадранско море на западу. Најдужа река у земљи, мерена од ушћа до извора, вероватно јеДрим који почиње на ушћу своја два извора,Црног иБелог Дрима. Иако је посебно забрињавајуће,Војуша представља један од последњих недирнутих великих речних система у Европи.[24]

Рељеф

Топографска мапа Албаније

Планинско подручје заузима око 70% површине Албаније. Остатак чинеалувијалне равни, које сезонски примају падавине, тако да пролазе кроз сушни и плављени период. Већи део земљишта у равницама је лошег квалитета. Уместо да нуде олакшање од тешког планинског терена у унутрашњости, равнице су често нељубазне као и планине. Добра земља и редовне, поудане падавине могу се наћи у речним долинама планинских река и у области језера, дуж источне границе државе, као и у уском опсегу благо плоднијег земљишта између приморских равница и унутрашњих планина.[25][26]

На крајњем северу, Албански Алпи[27] су планине у Албанији које представљају продужетак Проклетија или конкретније црногорског кречњачког платоа.[28] Реке у овом делу имају стрме падине и дубоке, али обрадиве спратовне долине. Генерално непловне, реке више ометају него што омогућавају кретање у овом региону. Путеви су ретки и сиромашни. У недостатку интерних комуникација и спољашњих контаката,племенска друштва цветала су у овим периодима вековима. Тек после Другог светског рата учињени су напори да се људи из разних области уједине у јединствени национални живот.

Низак приобални појас простире се од северне границе државе па на југу до околинеВалоне, на укупној дужини од 476 km.[29] У просеку, задире мање од 16 km у копно, али је у областиЕлбасана, у централној Албанији, приобални појас широк око 50 km. У свом природном стању, обалски појас карактерише прочишћена вегетација, која варира од оскудне до густе. Постоје велике површине под мочварама и других еродираних, пустињских предела. У пределима где надморска висина благо расте — у подножју централних висоравни — земљиште је врло обрадиво. Оно се наводњава у свим областима у којима је то могуће.

Планине источно од појаса серпентинита су највише у Албанији, са преко 2.754 m надморске висине у венцу планинеКораб.[30] Заједно са Проклетијама и појасом серпентинита, источне висоравни су неравније и недоступније од било код другог делаБалканског полуострва.

Воде

Речни сливови у Албанији

Све реке у Албанији припадају сливу Јадранског мора, а највећи речни сливови на тлу Албаније су сливДрима,Војуше,Шкумбе и слив рекеМаће.[31][32]

Готово све падавине које се излуче на тлу Албаније одлазе у реке које одводе воду до мора, без напуштања земље. На северу, само један мали поток напушта Албанију. На југу, још мањи поточић одводи воду у Грчку. Због топографске поделе територије на истоку Албаније са својим суседима, велика количина воде из других земаља протиче кроз Албанију. Велики део сливаБелог Дрима смештен је уМетохији и пролази североисточном границом Албаније.[33] Три језера на истоку, које Албанија дели са својим суседима, као и реке које утичу у њих, отичу уЦрни Дрим. Подела слива на југу је таква да он продире 75 km на територију Грчке у једном тренутку. Неке приоке рекеВјосе извиру у овом региону.

Са изузетком Црног Дрима, који тече североисточне границе, а потом скреће на запад према мору,[34][35] већина река у Албанији мање-више директно тече на запад ка обали. У процесу отицања, ове реке пре пролазе кроз гребене него што их обилазе. Стрмоглав пад са великих висина, као и веома неправилан сезонски изглед токова карактеристике су свих токова у земљи и оне смањују економску вредност токова река. Оне еродирају планине и таложе седименте који формирају долине, а потом настављају да их повећавају, а изливају се када се јаве локалне падавине. Када је време топло, а земљиште суво и захтева наводњавање, реке су обично суве. Њихова снага, када су богате водом, чини их тешким за контролисање, па су због тога и непловне. Изузетак представља рекаБојана. Она је прокопана у делу измеђуСкадарског језера и Јадранског мора, тако да се њоме може пловити малим бродовима. За разлику од планинских делова у којима је ток реке веома брз, у равницама реке стално мењају своја корита доносећи речни материјал, стварајући тако „отпад” од земљишта које носе са собом.

Дрим је река са највећим и најконстантнијим током. Храњена снегом са планина на северу и истоку, као и равномерним падавинама на овом простору, њен ток, за разлику од већине албанских река, нема велике варијације. Највеће сезонске варијације које се могу јавити у протоку ове реке могу да достигну једну трећину њеног укупног протока. Целом својом дужином од око 282 km, она има слив површине 5.957 km² у Албанији. Она такође прихвата воду из косовског слива, као и из језера на истоку земље, што њен слив повећава на 15.540 km2.[36]

Клима

Плажа наАлбанској ривијери где сеЈадранско улива уЈонско море

Клима у земљи је изузетно променљива и разнолика због разлика у географској ширини, дужини и надморској висини.[37] Албанија има претежно медитеранску и континенталну климу, са четири различита годишња доба. Дефинисано Кепеновом класификацијом, обухвата пет главних климатских типова у распону од медитеранског и суптропског у западној половини до океанског, континенталног и субарктичког у источној половини Албаније.

Најтоплија подручја земље одмах су смештена дуж обале Јадранског и Јонског мора. Најхладније области се налазе унутар северних и источних висоравни.[38] Средња месечна температура се креће између -1 °C зими до 21,8 °C лети. Највиша температура од 43,9 °C забележена је у Кучову 18. јула 1973. Најнижа температура од −29 °C регистрована је у селу Штиле,Либражд, 9. јануара 2017.[39]

Падавине се природно разликују од сезоне до сезоне и из године у годину. Земља прима већину падавина у зимским месецима, а мање у летњим месецима. Просечна количина падавина је око 1485 милиметара. Просечна годишња количина падавина креће се између 600 милиметара и 3.000 милиметара у зависности од географске локације. Северозападне и југоисточне висоравни примају интензивнију количину падавина, док североисточне и југозападне висоравни, као и западне низије, мање количине падавина.[40]

Проклетије на крајњем северу земље сматрају се међу највлажнијим регионима Европе, где годишње падне најмање 3.100 mm кише.[40] Експедиција саУниверзитета Колорадо открила је четириглечера унутар ових планина на релативно малој надморској висини од 2.000 метара, што је изузетно ретко за такву јужну географску ширину.[41] Снежне падавине се често јављају зими у планинским пределима земље, посебно на планинама на северу и истоку, укључујућиПроклетије и планинеКораб. Снег такође пада на приобална подручја на југозападу скоро сваке зиме, као на пример у Цераунским планинама, где може да лежи и после марта.

Флора и фауна

Орао је национални симбол и животиња Албаније

Као жариште биодиверзитета, Албанија поседује изузетно богат и контрастан биодиверзитет због свог географског положаја у центру Средоземног мора и велике разноликости у његовим климатским, геолошким и хидролошким условима.[42][43] Због удаљености, планине и брда Албаније су обдарени шумама, дрвећем и травама које су неопходне за животе великог броја животиња, између осталог и за две од најугроженијих врста у земљи,риса имрког медведа, као идивља мачка,сиви вук,црвена лисица,златни шакал,египатски суп исури орао, који чине националну животињу земље.[44][45][46][47]

Ушћа, мочваре и језера су изузетно важни за великог фламинга,малог корморана и изузетно ретку и можда најиконичнију птицу земље,далматинског пеликана.[48] Од посебног значаја сумедитеранска медведица, главата морска корњача изелена морска корњача које се гнезде у приобалним водама и обалама земље.

У погледуфитогеографије, Албанија је деоХоларктичког флористичког царства и простире се посебно у оквиру бивше илирске провинције. Њена територија се може поделити на четири копнена екорегиона Палеарктичког царства и то у оквиру илирских листопадних шума, балканских мешовитих шума, мешовитих шума Пинда и мешовитих шума Динарских планина.[49]

У Албанији се може наћи приближно 3.500 различитих врста биљака што се углавном односи на медитерански и евроазијски карактер. Земља одржава живу традицију биљних и медицинских пракси. Најмање 300 биљака које расту локално користи се за припрему биља и лекова.[50] Дрвеће у шумама углавном чине јела, храст, буква и бор.

Заштићена подручја

Лагуна Караваста

Заштићена подручја Албаније су подручја која је одредила и којима управља албанска влада. Постоји 15 националних паркова, 4 рамсарска подручја, 1 резерват биосфере и 786 других врста резервата.[51] Албанија има петнаест званично одређених националних паркова раштрканих по својој територији. Окружени бројним планинама које су високе преко две хиљаде метара, Национални парк долина Валбоне и Национални парк Тет покривају комбиновану територију од 106,3 квадратних километара унутар кршевитих Проклетија у северној Албанији. Национални парк Шебеник-Јабланица и Национални парк Преспана штите планински пејзаж источне Албаније, као и делове Великог и Малог Преспанског језера у земљи. Национални парк Дивјаке-Караваста се простире дуж централне албанске обалеЈадранског мора и поседује једну од највећих лагуна у Средоземном мору, лагуну Караваста.

Цераунијанске планине у јужној Албанији, које се уздижу непосредно дуж албанске обале Јонског мора, карактеришу топографску слику Националног парка Љогара и настављају се на полуострво Карабурун у оквиру Морског парка Карабурун-Сазан. Даље на југ простире се Национални парк Бутринт на полуострву које је окружено језером Бутринт и каналом Вивари на источној половини Крфског мореуза. Национални парк Дајти опремљен је жичаром и стазама до неких спектакуларних пејзажа је популарно уточиште у главном граду Тирани. Године 2023. Вјоса је проглашена првим националним парком дивљих река у Европи, чинећи једну од отприлике једне трећине највећих светских река које су и даље слободне од људских препрека.[52]

Еколошки проблеми

Пластика у Албанији

Питања животне средине у Албанији укључују загађење ваздуха и воде, климатске промене, управљање отпадом, губитак биодиверзитета и очување природе. Предвиђа се да ће климатске промене имати озбиљне последице на услове живота у Албанији. Земља је препозната као рањива на утицаје климатских промена, рангирана на 80. место међу 181 земљом у Глобалном индексу адаптације Нотр Дам из 2019. године. Фактори који објашњавају рањивост земље на ризике од климатских промена укључују геолошке и хидролошке опасности, укључујући земљотресе, поплаве, пожаре, клизишта, бујичне кише, речну и обалну ерозију.[53][54]

Као потписница Протокола из Кјота и Париског споразума, Албанија је посвећена смањењу емисија гасова стаклене баште за 45% и постизању неутралности угљеника до 2050. године, што ће, заједно са националним политикама, помоћи да се ублаже утицаји климатских промена. Земља има умерене и побољшане перформансе у Индексу еколошких перформанси са укупним рангом од 62 од 180 земаља у 2020. години. Међутим, ранг Албаније је опао од њеног највишег пласмана на 15. месту у Индексу еколошког учинка из 2012. године. У 2019. години, Албанија је имала средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа од 6,77 од 10, што је рангира на 64. место у свету од 172 земље.[55]

Историја

Главни чланак:Историја Албаније

Праисторија

Остаци Каменице уокругу Корча

Доказано је вишемезолитских насеља на неколико локалитета који су се током тог периода налазили близу обале Јадранског мора и у пећинама. Пронађени су предмети одкремена ијасписа, заједно са фосилизованим животињским костима, али и коштани и камени алати слични онима изорињачке културе.[56]

Неолит у Албанији је почео око 7000. године п. н. е. и доказан је налазима који указују на припитомљавање оваца и коза, као и пољопривреду малог обима. Део неолитског становништва је можда био исти као и мезолитска популација јужног Балкана, чији су остаци пронађени у пећиниКониспол.Импресо култура појављује се у приобалном делу Албаније и широм Јадрана после 6500. године п. н. е, док су насеља у унутрашњости учествовала у процесима који су формиралистарчевачку културу.[57]

Пећина кодТиране

Албански рудницибитумена пружају ране доказе о експлоатацији битумена у Европи, који датирају још од касног неолита (односно 5000. године п. н е), када су га локалне заједнице користиле као пигмент за керамичку декорацију, хидроизолацију и лепак за поправку поломљених судова. Битумен је циркулисао ка источној Албанији од почетка 5. миленијума п. н. е. Први докази о његовом прекоморском извозу потичу од југаИталије из неолитског и бронзаног доба. Висококвалитетни битумен из Албаније је експлоатисан кроз све историјске епохе, од касног неолита до данас.[58]

Индоевропеизација Албаније у контексту индијско-бронзане културе западног Балкана почела је после 2800. године п. н е. Присуствотумулуса из раног бронзаног доба у близиниАполоније датира из 2852—2505. године п. н. е. Ове гробне хумке припадају јужном изразу јадранско-љубљанске културе (повезане са каснијомцетинском културом) која се кретала ка југу дуж Јадрана са северног Балкана. Иста заједница је изградила сличне хумке уЦрној Гори (Ракића Куће).[59] Првиархеогенетски налаз повезан са индијском културом Албаније је човек претежнојамног порекла сахрањеног у тумулу на североистоку Албаније који датира из 2663—2472. године п. н. е.[60]

Током средњег бронзаног доба, појављују се налазишта цетинске културе у Албанији. Цетинска култура се кретала ка југу преко Јадрана из долинеЦетине уДалмацији. У Албанији, налазишта Цетине су концентрисана око југаСкадарског језера и обично се појављују у гробљима тумулуса и на градинама, као и на пећинским локалитетима средишње Албаније и другим локалитетима југа Албаније.[61]

Стари век

Розафа у близиниСкадра

Унутрашња територија Албаније је историјски била насељенаиндоевропским народима, а међу њима бројнимилирским иепирским племенима. Поред њих, постојало је и неколикогрчких колонија. Територија која се називаИлирија отприлике се налазила на подручју источно одЈадранског мора уСредоземном мору, а на југу се протезала до до ушћаВојуше.[62][63] Први запис о илирским племенима потиче из грчког текста написаног у 4. веку п. н. е.[64][65][66] Друге колоније попутАполоније основали су грчки градови-државе на обали до 7. века п. н. е.[64][67][68]

Аполонија је била важнагрчка колонија на обали Јадранског мора

Тауланти били су моћно илирско племе које је било међу најранијим забележеним племенима у том подручју. Живели су на подручју које одговара већем делу данашње Албаније. ВладарГлаукија борио се противАлександра Великог у бици из 335. године п. н. е. Временом је владарМакедоније,Касандар, освојио Аполонију и прешао рекуШкумбу током 314. године п. н. е. Неколико година касније, Глаукија је опсео Аполонију и освојио једну грчку колонију.[69]

Ардијејци из Црне Горе владали су већином територије севера Албаније. Њихово краљевство достигло је свој највећи обим под краљемАгроном. Он је проширио своју власт и на друга суседна племена.[70] Након Агронове смрти 230. године п. н. е, његова супругаТеута наследила је краљевство. Теутине снаге прошириле су своје нападе даље на југ доЈонског мора.[71] Године 229. п. н. е.Рим је објавио рат краљевству због опсежног пљачкања римских бродова.[72] Рат се завршио поразом Илира из 227. године п. н. е. Теуту је наследиоГенције током 181. године п. н. е.[73] Он се сукобио саРимљанима 168. године п. н. е, покренувшиТрећи илирски рат. Сукоб је довео до римског освајањем овог подручја до 167. године п. н. е. Римљани су поделили регион на три административне јединице.[74]

Средњи век

Кроја је била главни градКнежевине Арбанон у средњем веку

Римско царство је подељено 395. године након смртиТеодосија I наИсточно иЗападно римско царство, делимично због све већег притиска токомВелике сеобе народа. Од 6. до 7. векаСловени су прешлиДунав и углавном апсорбовали староседеоцеГрке,Илире иТрачане на Балкану. Тако се Илири последњи пут помињу у историјским записима у 7. веку.[75][76]

У 11. векуВелики раскол је формализовао прекид заједништва измеђуисточне православне изападне католичке цркве, што се у Албанији огледа кроз појаву католичког севера и православног југа. Албански народ је насељавао запад одОхридског језера и горњу долину рекеШкумбе, где је основаоКнежевину Арбанон током 1190. године под вођствомПрогона од Кроје.[77]

Након смрти Прогоновог сина, ову област је преузеоГргур Камона.[78][79][80] У 13. веку Кнежевина је укинута.[81][82][83] Арбанон се сматра првом државом албанског народа, која је задржала полуаутономни статус као западни крајВизантије, под византијскимДукајем изЕпира илиЛаскаридима изНикеје.[84]

Манастир Светог Јована Владимира, првобитно манастирСрпске православне цркве

Крајем 12. и почетком 13. века,Срби иМлечани су почели да освајају ову област.[85]Етногенеза Албанаца је неизвесна, међутим први неспорни помен Албанаца датира из историјских записа из 1079. или 1080. године у делуМихаила Аталијата, који помиње племеАлбани као учеснике устанка противКонстантинопоља.[86] У том тренутку, Албанци су били потпунохристијанизовани.

Након распада Арбанона,Карло I Анжујски је закључио споразум са албанским владарима, обећавајући да ће их заштитити. Године 1272. основао јеКраљевину Албанију и освојио областиЕпирске деспотовине. Краљевина је владала читавом територијом средишње Албаније одДрача дуж обале Јадранског мора доБутринта. Католичка политичка структура била је основа за папске планове ширењакатолицизма на Балканском полуострву. Овај план је наишао и на подршкуЈелене Анжујске. Око 30 католичких цркава и манастира изграђено је током њене владавине, углавном на северу Албаније.[87] Борбе за моћ унутар Византије у 14. веку омогућиле су најмоћнијем српском средњовековном владаруСтефану Душану да успоставиСрпско царство које је обухватало читаву Албанију осим Драча.[85]

Године 1367, албански владари су основалиДеспотовину Арту. Током тог времена, створено је неколикоалбанских кнежевина, међу којима суКнежевина Албанија,Кнежевина Кастриоти иКнежевина Дукађини. У првој половини 15. века,Османско царство је напало већи део Албаније, аЉешка лига је одржана подСкендербегом као владаром, који је постао национални херој средњовековне историје.[88]

Османско царство

Главни чланак:Османска Албанија
Након скоро 20 година службеОсманском царству,Скендербег је дезертирао и започео успешну побуну против Османлија која је зауставила њихове даље европске походе на 25 година
Али-паша Јањински је био моћни аутономни владар, који је управљаоЈањинским пашалуком

Падом Цариграда,Османско царство је наставило период освајања и ширења, а османске границе су се протезале дубоко ујугоисточну Европу. Стигли су до албанске обале Јонског мора 1385. и подигли своје гарнизоне широм југа Албаније 1415. године, а затим окупирали већи део Албаније током 1431.[89][90] Хиљаде Албанаца су последично побегле у западну Европу, посебно уКалабрију,Напуљ,Дубровник иСицилију, док су други тражили заштиту у често неприступачним планинама Албаније.[83][91] Албанци су, као хришћани, сматраниинфериорном класом људи и као такви су били изложени великимпорезима, између осталог и по системуданка у крви који је омогућавао султану да прикупи потребан проценат хришћанских адолесцената како би сачиниојаничаре.[92] Османско освајање је такође пратио постепени процесисламизације и брза изградња џамија.

Након оснивањаЉешке лиге, избила је просперитетна и дуготрајна револуција која је трајала све до падаСкадра под вођствомСкендербега, који је константно побеђивао главне османске војске предвођене султанимаМуратом II иМехмедом II. Скендербег је успео да уједини неколико албанских кнежевина и успостави централизовану власт над већином неосвојених територија, поставши господар Албаније.[93] Експанзија Османског царства је заустављена током времена када су се Скендербегове снаге пружале отпор, а он је заслужан за један од главних разлога за одлагање османске експанзије узападну Европу, дајући италијанским кнежевинама више времена да се боље припреме за долазак Османлија.[94] Међутим, неуспех већине европских земаља, са изузетком Напуља, да му пружи подршку, заједно са неуспехом плановапапе Пија II да организује обећани крсташки рат против Османлија, значили су да ниједна од Скендербегових победа није трајно спречила Османлије да нападну западни Балкан.[95][96]

Када суОсманлије стекле чврсто упориште у региону, албански градови су били подељени између четири већасанџака. Влада је подстицала трговину досељавањемјеврејских избеглица које су бежале од прогона у Шпанији.Валона је кроз своје луке примала увозну робу из Европе, попут сомота, памучних производа, мохера, тепиха, зачина и коже изБурсе иКонстантинопоља. Поједини грађани Валоне су чак имали пословне сараднике широм Европе.[97]

Феноменисламизације међу Албанцима постао је распрострањен од 17. века и наставио се у 18. веку.Ислам им је нудио једнаке могућности и напредак унутар Османског царства. Мотив заверску конверзију било је такође и престанак плаћањаџизије.[98] Због све већег сузбијањакатолицизма, већина католичких Албанаца преобратила се у 17. веку, док су православни Албанци следили тај пример углавном у наредном веку.

Пошто су им се Албанци сматрали лојалним, Османлије су их често сврставале међу више чиновникевојске ибирократије. Многи муслимански Албанци су достигли важне политичке и војне положаје, а и културно допринели ширеммуслиманском свету.[98] Уживајући у овом привилегованом положају, заузимали су разне високе административне положаје, где је било око двадесетак албанскихвеликих везира. Међу осталима су били чланови истакнуте породицеЋуприлићи,Заган-паша,Мухамед Али Египатски иАли-паша Јањински. Двојица султана,Бајазит II иМехмед III, имали су мајке албанског порекла.[97][99][100]

Препород

Главни чланак:Албански народни препород
Види још:Призренска лига
Наум Већиљхарџи био је међу најзначајнијим личностима почетног албанског препорода
Дора д’Истрија била је међу главним заговорницима албанског питања у Европи

Албански народни препород је покренут крајем 18. века и трајео је све до 19. века, током којег је албански народ скупљао духовну и интелектуалну снагу за независан културни и политички живот унутарНезависне Албаније. Модернаалбанска култура је такође цветала, посебноалбанска књижевност, а често је била повезивана са утицајима принципаромантизма ипросветитељства.[101] Пре појавеалбанског национализма, османске власти су сузбијале сваки израз националног јединства или савести албанског народа.

ПобедаРуског над Османским царством наконРуско-турских ратова довела је до потписивањаСанстефанског споразума којим су земље насељене Албанцима додељене њиховим словенским и грчким суседима. Међутим,Уједињено Краљевство иАустроугарска су га блокирале споразум и спровеле потписивањеБерлинског споразума. Од тог тренутка, Албанци су почели да се организују са циљем да заштите и уједине своје земље, што је довело до формирањаПризренске лиге. Она је у почетку имала помоћ османских власти чији се став заснивао на верској солидарности муслиманског народа и земљопоседника повезаних саВисоком портом.[102]

Око 300 муслимана учествовало је на Скупштини коју су чинили делегати из Босне, санџакбегПризренског санџака и ниједан делегат изСкадарског вилајета.[103] Лига је издала „карарнаме”, коју је потписало 47 муслиманских посланика, а која је садржала проглас да су људи из северне Албаније,Епира иБосне спремни да бранетериторијални интегритет Османског царства свим могућим средствима против трупаБугарске,Србије иЦрне Горе.[104]

Османске власти су прекинуле помоћ када се Лига, под вођствомАбдула Фрашерија, усредсредила на рад на албанској аутономији и затражила спајањеКосовског,Скадарског,Битољског иЈањинског вилајета у јединствениАлбански вилајет. Лига је користила војну силу да спречи припајање подручјаПлава иГусиња Црној Гори. Након неколико битака са црногорским трупама, Лига је била приморана да се повуче из ових области. Лигу је касније поразила османска војска коју је послао султан.[105]

Независност

Главни чланак:Независна Албанија
Види још:Декларација о независности Албаније
За више информација погледајте:Злочини над Албанцима у балканским ратовима
Исмаиљ Ћемали се сматра оснивачем модерне албанске државе

Албанија је 28. новембра 1912. годинепрогласила независност од Османског царства, а Скупштина Валоне је 4. децембра 1912. основала Сенат и Владу.[106][107][108][109] Њен суверенитет је призналаЛондонска конференција, док суЛондонским споразумом од 29. јула 1913. дефинисане границе Албаније.[110]

Међународна контролна комисија основана је 15. октобра 1913. како би се бринула о управи Албаније док се њене политичке институције не успоставе.[111][112] Међународна жандармерија основана је као прва агенција за спровођење закона уКнежевини Албанији. У новембру су први припадници Жандармерије стигли у Албанију. Принц Албаније,Вилхелм од Вида, изабран је за првог принца.[113] Он је 7. марта стигао у привремену престоницуДрач и почео да организује своју владу, именовавши Турхана-пашу Перметија да формира владу.

У новембру 1913. албанске проосманске снаге су понудиле албански престо османском ратном министру албанског порекла,Ахмеду Изет-паши.[114] Проосмански сељаци су веровали да је нови режим оруђе шест хришћанскихвеликих сила и локалних земљопоседника, који су поседовали половину обрадивог земљишта.[115]

У фебруару 1914. локалногрчко становништво је уЂирокастри прогласилоАутономну Републику Северни Епир која се противила припајању Албанији. Ова иницијатива је била кратког века, а 1921. године јужне области су постале део у Кнежевине Албаније.[116][117] У међувремену, избио је устанак албанских сељака против новог режима под вођством групе муслиманских верских поглавара окупљених окоЕсад-паше Топтанија, који се прогласио спасиоцем Албаније и ислама.[118][119] У мају и јуну 1914. Међународној жандармерији придружио сеИса Бољетинац и његови људи, углавном саКосова и Метохије,[120] а побуњеници су поразили католике са севера Албаније, освојивши већи део средишње Албаније до краја августа 1914.[121] Режим принца Вилхема је пропао, а он је напустио земљу 3. септембра 1914.[122]

Прва република

Главни чланак:Албанска република
Види још:Историја Албаније у Другом светском рату
Фан Ноли је одиграо значајну улогу у 20. веку, залагавши се за албанску независност и културни препород, а истовремено је биопремијер 1924, а касније и поглаварАлбанске православне цркве

Међуратни период у Албанији обележиле су сталне економске и друштвене тешкоће, политичка нестабилност и стране интервенције.[123][124] НаконПрвог светског рата, Албанија није имала успостављену владу и међународно признате границе, што ју је чинило рањивом према суседним државама.[123] То је довело до политичке несигурности, док је 1918. године Драчки конгрес тражио заштитуПариске мировне конференције, али је захтев одбијен, што је додатно отежавало положај Албаније на међународној сцени.[124][125]

Фан Ноли, познат по свомидеализму, постао је премијер 1924. са визијом да успостави уставну владу западног типа, укине феудализам, супротстави се италијанском утицају и унапреди критичне секторе, међу којима су инфраструктура, образовање и здравствена заштита.[123] Суочио се са отпором бивших савезника, који су помогли у уклањањуЗога са власти, а и борио се да обезбеди страну помоћ за спровођење своје агенде. Нолијева одлука да успостави дипломатске односе саСовјетским Савезом, противником српске елите, изазвала је оптужбе обољшевизму изБеограда.[123] То је довело до повећаног притиска из Италије и кулминирало повратком Зога на власт. Године 1928. Зог је претворио Албанију из републике у монархију која је добила подршкуФашистичке Италије, а потом је преузео титулу краља Зога I. Кључне уставне промене распустиле су Сенат и успоставиле једнодомну Народну скупштину, уз очување Зогових ауторитативних овлашћења.[123]

Године 1939. Италија под управомБенита Мусолинија покренула је војну инвазију на Албанију, што је довело до прогона Зога и стварањемиталијанског протектората.[126][127] Како јеДруги светски рат одмицао, Италија је имала за циљ да прошири своју територијалну власт на Балкану, укључујући територијалне претензије према областима суседних држава Албаније. Ове амбиције поставиле су темељеВелике Албаније, која је имала за циљ да уједини сва подручја са већинским албанским становништвом у једну земљу.[128] Године 1943, како је контрола Италије опадала,Нацистичка Немачка је преузела управу над Албанијом, успоставившиКраљевину Албанију.[129] Међутим 1944. године суалбанске партизанске снаге, под вођствомЕнвера Хоџе и других комуниста, преузеле Албанију од Немаца.[130]

Комунизам

Главни чланак:Народна Република Албанија
Енвер Хоџа био је оснивач комунистичке Албаније и њен владар више од четири деценије, спроводећи режим обележенауторитаризмом иизолационизмом

УспостављањеНародне Републике Албаније под вођствомЕнвера Хоџе била је значајна епоха у модерној албанској историји.[131] Хоџин режим је прихватиомарксистичко-лењинистичке идеологије и спроводиоауторитарну политику, укључујући забрану верских обреда, строга ограничења путовања и укидање права приватне својине.[132] Такође су биле спровођене сталнечистке иполитички прогони.[132] Режим се суочио са мноштвом изазова, међу којима су распрострањено сиромаштво, неписменост, здравствене кризе и неједнакост полова.[130] Због тога, Хоџа је покренуо иницијативу за модернизацију усмерену на постизање економског и социјалног ослобођења и трансформацију Албаније у индустријско друштво.[130] Режим је дао висок приоритет диверзификацији економије кроз индустријализацију совјетског типа, свеобухватни развој инфраструктуре као што је увођење трансформативног железничког система, проширење образовних и здравствених услуга, сузбијање неписмености одраслих и циљани напредак у областима као што су права жена.[133][134][135][136]

Бункери у Албанији су изграђени како би се спречиле потенцијалне спољне инвазије. До 1983. приближно 173.371 бункер се налазио у Албанији.[137]

Дипломатска историја под управом Хоџе окарактерисана је значајним сукобима.[123] У почетку је била у савезу саЈугославијом, али се однос погоршао како је Југославија тежила да претвори Албанију у своју конститутивну републику.[123] Након тога, Албанија је успоставила односе са Совјетским Савезом и склопила трговинске споразуме са другимисточноевропским земљама, али је доживела неслагања око совјетске политике, што је довело до затегнутих односа са Москвом и дипломатског раздвајања 1961.[123] Истовремено, тензије саЗападом су се појачале због одбијања Албаније да одржи слободне изборе и навода о подршци Западаантикомунистичким устанцима. Трајно партнерство Албаније било је саКином. Албанија је стала на странуПекинга токомкинеско-совјетског раскола, што је довело до прекида односа са Совјетским Савезом и повлачењем изВаршавског пакта наконинвазије на Чехословачку 1968. Међутим, односи Албаније и Кине су стагнирали 1970. године, што је навело обе стране да преиспитају своју посвећеност, а Албанија је активно смањила своју зависност од Кине.[123]

Под Хоџиним режимом, Албанија је прошла кроз распрострањену кампању усмерену на верско свештенство различитих вера, што је довело до прогона и погубљења, посебно усмереним намуслимане,католике иправославне вернике.[123] Године 1946. верска имања су национализована, што се поклопило са затварањем или трансформацијом верских институција у разне друге намене.[123] Ово је кулминирало 1976. када је Албанија постала прва уставноатеистичка држава на свету.[138] Под овим режимом, грађани су били приморани да се одрекну својих верских уверења, усвојесекуларни начин живота и прихватесоцијалистичку идеологију.[123][138]

Четврта република

Главни чланак:Пад комунизма у Албанији
За више информација погледајте:Грађански немири у Албанији 1997.
Године 1988. првим странцима је дозвољено да прошетају поСкендербеговом тргу уТирани

Након четири деценије комунизма узреволуције 1989. године, Албанија је доживела значајан пораст политичког активизма, посебно међу студентима, што је довело до трансформације владајућег поретка. Након првихвишестраначких избора 1991. године,Комунистичка партија је задржала упориште уПарламенту све до пораза на парламентарним изборима 1992, које је организовалаДемократска странка.[139] Значајни економски и финансијски ресурси су посвећенипирамидалним шемама које је Влада нашироко подржавала. Шеме су обухватиле између једне шестине и једне трећине становништва Албаније.[140][141] Упркос упозорењимаМеђународног монетарног фонда,Сали Бериша је подржавао шеме као велике инвестиционе фирме, што је довело до тога да више људи преусмери своје дознаке и прода своје куће и стоку за готовину коју ће уложити у шеме.[142]

Шеме су почеле да пропадају крајем 1996. године, што је навело многе инвеститоре да се придруже у почетку мирним протестима против Владе, тражећи повраћај новца. Протести су постали насилни у фебруару 1997, када су владине снаге одговориле пуцањем на демонстранте. У марту су Полиција и Републиканска гарда дезертирале, остављајући своје оружарнице отворене. Њих су милиције и криминалне банде брзо испразниле.Грађански рат изазвао је талас евакуација страних држављана и избеглица.[143]

Криза је довела до оставке власти након општих избора. У априлу 1997. спроведена је операција Алба, а мировне снагеУједињених нација предвођене Италијом, ушле су у Албанију са два циља: да помогну у евакуацији исељеника и обезбеде терен за међународне организације. Главна укључена међународна организација био је мултинационални елемент албанске полицијеЗападноевропске уније, који је сарађивао са Владом на реструктурирању правосудног система и истовремено Полиције Албаније.[144]

Данашњица

Драч се током савременог периода успоставио као значајна туристичка дестинација и лука на Јадрану

Након распадакомунистичког система, Албанија је кренула активним путем кавестернизацији са амбицијом да добије чланство уЕвропској унији (ЕУ) иСеверноатлантском савезу (НАТО).[145] Значајна прекретница постигнута је 2009. године, када је стекла чланство у НАТО-у.[146][147] У складу са својом визијом за даљу интеграцију у ЕУ, званично је поднела захтев за чланство 28. априла 2009.[148] Још једна прекретница постигнута је 24. јуна 2014, када јој је додељен званични статус кандидата.[149]

Еди Рама изСоцијалистичке партије победио је на парламентарним изборима 2013. и 2017. Као председник Владе, спровео је бројне реформе усмерене на модернизацију привреде, као и демократизацију државних институција, укључујући правосуђе и полицију. Незапосленост је стално опадала, а Албанија је постигла четврту најнижу стопу незапослености на Балкану.[150] Рама је такође ставио родну равноправност у средиште своје агенде, а од 2017. скоро 50% министара су жене, што је највећи број жена у влади у историји земље.[151] Парламентарним изборима 2025. владајућа Социјалистичка партија коју предводи Рама обезбедила је четврту узастопну победу, освојивши скоро половину гласова и довољно мандата у Парламенту да влада самостално.[152][153]

Дана 26. новембра 2019. земљотрес јачине 6,4 степена Рихтерове скале погодио је Албанију, са епицентром око 16 km југозападно од градаМамураса.[154] Потреси су се осетили уТирани и на местима чак доТаранта уИталији иБеограда уСрбији, док су најпогођенија подручја била приморски градДрач и друга мања насеља.[155] Уследила је велика хуманитарну помоћалбанске дијаспоре и разних земаља широм света.[156]

Дана 9. марта 2020. потврђено је да сековид 19 проширио и на Албанију.[157][158] Од марта до јуна 2020. Влада је прогласилаванредно стање као меру за ограничавање ширења вируса.[159][160][161] Кампања вакцинације против ковида 19 почела је 11. јануара 2021, али је од 11. августа 2021. укупан број вакцина примењених у Албанији био само 1.280.239 доза.[162][163]

У септембру 2024. године објављено је да председник Владе Рама планира да створиСуверену Државу Бекташијског Реда, односно суверену микродржавубекташија унутар Тиране.[164]

Демографија

Главни чланак:Демографија Албаније
Развој становништва Албаније у последњих шездесет година

Према попису из 2023. било је 2.402.113 становника, уз приметан пад у односу на попис из 2011. када је било 2.821.977 становника.[165][166] Смањење броја становника почело је наконпада комунизма у Албанији и повезано је са значајним променама унутар политичке, привредне и друштвене структуре Албаније.[167][168] Главни фактор чини и падстопе наталитета уз повећањеемиграције, што доприноси сталним демографским променама и изазовима.[169] Предвиђа се да ће се становништво наставити смањивати најмање у наредној деценији, у зависности од даљег пада наталитета и нивоа миграције.[170] Тренутно се густина насељености Албаније мери на 83,6 становника по квадратном километру.[165][171] ОкрузиТирана иДрач показују значајну концентрацију људи, што чини око 41% укупне демографске популације Албаније, при чему 32% живи у Тирани и 9% у Драчу.[172] Супротно томе, перифернији и рурални окрузи као што суЂирокастра иКукеш имају значајно нижу густину насељености, односно око 3% укупног становништва Албаније.[172]

Историјски гледано,албански народ је основао неколико заједница у многим регионима широмјужне Европе.Албанска дијаспора се формирала крајем средњег века, када су Албанци емигрирали да би избегли разне друштвено-политичке тешкоће или османско освајање Албаније.[173] Након пада комунизма, велики број Албанаца је мигрирао у земље као што суАустралија,Канада,Швајцарска,Уједињено Краљевство иСједињене Америчке Државе. Албанскемањине присутне су на суседним територијама као што су југСрбије, западСеверне Македоније и југоистокЦрне Горе. Процењује се да је број етничких Албанаца који живе у иностранству већи од укупног броја становника у Албанији. Чак трећина оних који су рођени у границама земље сада живи ван ње, што Албанију чини једном од земаља са највећом стопом исељавања у односу на њено становништво у свету.[174][175] Године 2022. наталитет је био 20% мањи него 2021. године, углавном због емиграције људи у репродуктивном добу.[176]

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Албаније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[177]

Урбанизација

Главни чланак:Списак градова у Албанији

Након пада комунизма 1991. године, Албанија је трансформисана кроз значајнуурбанизацију, поставши једна од држава са најбржом урбанизацијом у Европи.[178][179][180] На челу ове трансформације је агломерацијаТиранаДрач, густо насељени урбани коридор који се налази дужзападне обале Албаније.[181] Овај коридор је постао главно место раста становништва и развоја насеља, привлачећи значајан прилив унутрашњих миграната из периферних подручја земље.[181] Упркос паду укупног становништва земље, удео урбане демографије је константно напредовао са 47% у 2001. на 65% у 2023. години.[168][182][183] Овај континуирани пораст, нарочито у региону Тирана—Драч, довео је до ширења регионалних неравнотежа, при чему периферна подручја, посебноДибер иКукеш, доживљавају озбиљно смањење броја становника.[184][185][172]

 
Највећи градови у Албанији
Извор: Попис из 2023.
ГрадОкругПопулацијаГрадОкругПопулација
Тирана
Тирана
Драч
Драч
1.ТиранаТирана389.32311.СарандаВалона19.882Елбасан
Елбасан
Валона
Валона
2.ДрачДрач101.72812.Фуша КројаДрач17.877
3.ЕлбасанЕлбасан66.83413.ПоградецКорча17.371
4.ВалонаВалона66.32014.ЂирокастраЂирокастра16.569
5.КамзаТирана61.73915.КавајаТирана15.827
6.СкадарСкадар61.63316.КукешКукеш15.643
7.ФјерФјер52.92617.ПишкопејаДибер14.710
8.КорчаКорча43.25418.ЉешЉеш14.687
9.БератБерат40.66519.СуктДрач13.395
10.ЛушњеФјер26.03620.ЛачЉеш12.854

Језик

Главни чланак:Албански језик
Месоњеторја је била прва световна школа која је пружала образовање на албанском језику током Османског царства

Службени језик јеалбански, којим говори велика већина становништва Албаније.[186] Стандардни говорни и писани облик албанског језика је настао из два главна дијалекта,гегијског итоскијског, мада је приметно више заснован на тоскијском дијалекту. РекаШкумба се сматра линијом разграничења између два дијалекта.

Међу осталим језицима,грчки је други најраспрострањенији језик у Албанији, углавном присутан на југу земље.[187][188][189][190] Остали језици које говоре етничке мањине у Албанији суцинцарски,српски,македонски,бошњачки,бугарски,горански иромски.[191] Македонски је службени језик уопштини Пустец на истоку Албаније.

Због великих миграционих токова из Албаније, преко половине Албанаца током живота научи други језик. Главни познати страни језик јеенглески којим се служи 40,0% становника, затим следеиталијански са 27,8% игрчки са 22,9%. Говорници енглеског језика били су углавном млади људи, знање италијанског је стабилно у свакој старосној групи, док је дошло до смањења броја говорника грчког у најмлађој групи.[192]

Међу људима старости око 25 година или млађима, након 2000. године порасло је интересовање заенглески,немачки итурски језик.Италијански ифранцуски језик су имали стабилно интересовање, док јегрчки изгубио велики део свог претходног интересовања. Трендови су повезани са културним и економским факторима.[193]

Млади људи последњих година показују све веће интересовање занемачки језик. Неки од њих одлазе уНемачку на студије или сезонског посла. Албанија и Немачка имају споразуме о сарадњи у помагању младима да боље упознају обе културе.[194] Због наглог пораста привредних односа саТурском, интересовање за учењетурског језика, посебно међу младима, расте из године у годину.[195]

Мањине

Националне мањине у Албанији чинеЦинцари,Грци,Македонци,Срби,Роми,Балкански Египћани,Бошњаци иБугари, уз иГоранце иЈевреје али и друге мањинске групе.[196][197] Попис из 2023. забележио је етнички састав који су чинили Албанци 2.186.917 (91,04% од укупног броја), Грци 23.485 (0,98%), Македонци 2.281 (0,09%), Црногорци 511 (0,02%), Цинцари 2.459 (0,1%), Роми 9.813 (0,4%), Балкански Египћани 12.375 (0,5%), Бошњаци 2.963 (0,12%), Срби 584 (0,02%), Бугари 7.057 (0,29%), мешовите етничке групе 770 (0,03%), остале етничке групе 3.798 (0,15%) и 134.451 (5,60%) са неодређеном етничком припадношћу, од укупног броја становника од 2.402.113.[198]

Религија

Главни чланак:Религија у Албанији

Религија у Албанији према попису из 2023:[199]

  католици (8,38%)
  бекташије (4,81%)
  остали верници (13,82%)
  атеисти (3,55%)
  неизјашњени (15,76%)
  остали (0,15%)

Албанија јесекуларна и верски разнолика држава безслужбене религије. Слобода вероисповести, уверења и савести загарантована је Уставом.[200] Према попису из 2023. било је 1.101.718 (45,86%)сунитских муслимана, 201.530 (8,38%)католика, 173.645 (7,22%)православаца, 115.644 (4,81%)бекташијских муслимана, 9.658 (0,4%)евангелиста, 3.670 (0,15%) припадника осталих вероисповести, 332.155 (13,82%) верника без деноминације, 85.311 (3,55%)атеиста, док 378.782 (15,76%) није дало одговор.[199] Међутим, Албанија се сврстава међу најмање религиозне државе на свету.[201] Религија игра важну улогу у животима само 39% становништва земље.[202] У другом извештају, 56% људи себе је сматрало религиознима, 30% себе је сматрало нерелигиознима, док се 9% дефинисало као атеисти. Око 80% становника је веровало у Бога.[203]

Муслимани су распрострањени широм земље.Православци ибекташије се углавном налазе на југу, доккатолици претежно настањују север Албаније.[204] Године 2008. било је 694 католичких и 425 православних цркава, 568 џамија и 70 бекташијскихтекија.[205][206]

Током модерног доба, албански републикански, монархијски, а касније и комунистички режими следили су систематску политику одвајања религије од службених функција и културног живота. Никада није ималаслужбену религију, ни као република ни као краљевина. У 20. веку, свештенство свих вера је ослабљено под монархијом и на крају искорењено током 1950-их и 1960-их, у оквиру државне политике уништавања свих организованих религија на простору Албаније.Комунистички режим је прогонио и сузбијао верске обреде и потпунозабранио религију. Албанија је потом званично проглашена првоматеистичком државом на свету. Међутим, верска слобода се вратила наконпада комунизма.[207] Током 21. века, како би се приближилипаневропском идентитету, Албанци су започели масовнуверску конверзију изислама ухришћанство.[208]

Ислам је преживео прогон током комунистичког режима и поново се успоставио као најдоминантнија религија у Албанији.[209] Неке мање хришћанске заједнице у Албанији чинеевангелисти ипротестанти, али иХришћанска адвентистичка црква,Црква Исуса Христа светаца последњих дана иЈеховини сведоци.[210][211][212][213] Након масовне емиграције уИзраел након пада комунизма, у Албанији је остало само око 200Јевреја.[214][215]

Политика

Бајрам Бегај
Председник
Еди Рама
Председник Владе

Албанија јепарламентарна уставна република исуверена држава чија политика функционише у оквиру постављеном у Уставу у коме председник представљашефа државе, а председник владешефа владе.[216]Суверенитет припада народу и врши га народ преко својих представника уПарламенту или директно.[217]

Влада се заснива на подели и балансирању власти између законодавне, судске и извршне власти. Законодавну власт има Парламент и бира се сваке четири године по систему пропорционалне заступљености албанског народа на партијским листама на основу слободног, једнаког, општег и периодичног бирачког права тајним гласањем.[218]

Грађанско право, кодификовано и засновано на Наполеоновом кодексу, подељено је између судова са редовном грађанском и кривичном надлежношћу и управних судова. Судску власт имају Врховни суд, Уставни суд, Апелациони суд и Управни суд. Спровођење закона у земљи првенствено је у надлежности албанске полиције, главне и највеће државне агенције за спровођење закона. Обавља скоро све опште полицијске дужности, укључујући кривичну истрагу, патролну активност, саобраћајну полицију и граничну контролу.[219]

Извршну власт врше председник и председник владе, при чему је овлашћење председника веома ограничено. Председник је главнокомандујући војске и представник јединства албанског народа. Мандат председника зависи од поверења парламента и бира га Парламент на петогодишњи мандат већином од три петине свих чланова. Председник владе, кога именује председник и одобрава Парламент, овлашћен је да конституише владу. Кабинет се састоји првенствено од премијера, укључујући његове заменике и министре.[218]

Спољни послови

Уз помоћ влада Албаније иРепублике Косово, у припреми је званични захтев за уврштавањеАрбераша наУнескову листу нематеријалног културног наслеђа.[220]

У времену од краја комунизма и изолационизма, Албанија је проширила своје одговорности и положај у континенталним и међународним пословима, развијајући и успостављајући пријатељске односе са другим земљама широм света. Спољнополитички приоритети земље су приступањеЕвропској унији (ЕУ),међународно признање Републике Косово, ширење свести о наводном протеривањучамских Албанаца, као и помоћ и заштита права Албанаца уСрбији,Црној Гори,Северној Македонији,Грчкој,Италији идијаспори.[221]

Албанија је активна чланицаУједињених нација од 1955.[222] Албанија је пуноправни члан бројних међународних организација, укључујућиСавет Европе,Међународну организацију за миграције,Светску здравствену организацију,Унију за Медитеран,Организацију исламске сарадње,Организацију за европску безбедност и сарадњу,Међународни монетарни фонд,Светску трговинску организацију иФранкофонију.[223]

Албански политичари су сматрали да је пријем Албаније уСеверноатлантски пакт (НАТО) значајна амбиција спољне политике земље. Албанија је била у великој мери ангажована у НАТО и задржала је своју позицију фактора стабилности и снажног савезникаСједињених Америчких Држава иЕвропске уније (ЕУ) у регионуБалкана.[224]

Војска

Главни чланак:Оружане снаге Албаније
Војници Албаније уАвганистану

Оружане снаге Албаније се састоје од копнених, ваздушних и поморских снага, а чине војне и паравојне снаге земље. Њих предводи главнокомандујући под надзором Министарства одбране и председник као врховни командант током рата, међутим, у време мира њихова овлашћења се врше преко премијера и министра одбране.[225]

Основна сврха Оружаних снага Албаније је одбрананезависности,суверенитета итериторијалног интегритета земље, као и учешће у хуманитарним, борбеним, неборбеним и операцијама подршке миру.Војна служба је добровољна од 2010. године са 19 година као законски минимум за служење дужности.[226][227]

Албанија се обавезала да ће повећати учешће у мултинационалним операцијама.[228] Од пада комунизма, земља је учествовала у шест међународних мисија, али је учествовала у само једној мисији Уједињених нација уГрузији, где је послала 3 војна посматрача. Позвана је да се придружи НАТО-у 3. априла 2008. године, а пуноправна чланица је постала 2. априла 2009.[229]

Албанија је смањила број активних војника са 65.000 у 1988. на 14.500 у 2009. години.[230][231] Војска се сада углавном састоји од мале флоте авиона и поморских пловила. Деведесетих година 20. века, земља је уклонила огромне количине застарелог хардвера из Кине, као што су тенкови и САМ системи. Повећање војног буџета био је један од најважнијих услова за интеграцију у НАТО. Војна потрошња је генерално ниска. Од 1996. војна потрошња је процењена на 1,5% БДП-а земље, да би 2009. достигла врхунац од 2% и поново пала на 1,5%.[232]

Административна подела

Главни чланак:Административна подела Албаније
Види још:Окрузи Албаније иОпштине Албаније
Окрузи Албаније су административне јединице првог степена у Албанији.

Албанија је дефинисана у оквиру територијалне површине од 28.748 km2 наБалканском полуострву. Одпроглашења независности 1912. године, Албанија је 21. пут реформисала своју унутрашњу организацију. Тренутно, примарнеадминистративне јединице су дванаест конститутивнихокруга, који имају једнак статус према закону.[233] Окрузи су раније коришћени током 1950-их и поново су створени 31. јула 2000. како би се ујединило 36 округа тог времена.[234][235] Највећи округ у Албанији по броју становника јеокруг Тирана са преко 800.000 људи. Најмањи округ по броју становника јеокруг Ђирокастра са преко 70.000 људи. Највећи округ по површини јеокруг Корча који обухвата 3.711 km2 југоисточне Албаније. Најмањи округ по површини јеокруг Драч са површином од 766 km2 на западу Албаније.

Окрузи се састоје од 61 дивизије другог степена познатих каоопштине.[236] Општине су први степен локалне управе, одговорне за локалне потребе и спровођење закона.[237][238][239] Они су објединили и поједноставили претходни систем градских и сеоских општина, односно комуна.[240][241] За мања питања локалне самоуправе, општине су организоване у 373 административне јединице. Такође постоји 2.980 села, махала или одељења, и локалитета који су се раније користили као административне јединице.

ГрбОпштинаГлавни градОбласт

(km2)

Становништво (2020)ИХР (2019)
Округ БератБерат1.798122.0030,782
Округ ДиберПишкопеја2.586115.8570,754
Округ ДрачДрач766290.6970,802
Округ ЕлбасанЕлбасан3.199270.0740,784
Округ ФјерФјер1.890289.8890,767
Округ ЂирокастраЂирокастра2.88459.3810,794
Округ КорчаКорча3.711204.8310,790
Округ КукешКукеш2.37475.4280,749
Округ ЉешЉеш1.620122.7000,769
Округ СкадарСкадар3.562200.0070,784
Округ ТиранаТирана1.652906.1660,820
Округ ВалонаВалона2.706188.9220,802
Референце:[242][243]

Привреда

Главни чланак:Привреда Албаније
Тирана је економско чвориште Албаније

Албанија активно развија својумешовиту економију, постигавши статус државе са вишим средњим приходима према класификацијиСветске банке. Године 2025. БДП по глави становника износио је 10.386 долара.[40][244][245]

Стопа незапослености последњих година бележи флуктуације.[40][246] У трећем кварталу 2024. стопа незапослености је износила 10,5%, што је пад са 10,7% у претходном кварталу. Приметно је да је стопа незапослености међу особама старости од 15 до 29 година смањена на 19,1% у четвртом кварталу 2024. године, са 21,2% у истом периоду 2023. године.[247]

Италија је највећи трговински партнер Албаније, са учешћем од 49,5% извоза у 2022. години. Остале значајне извозне партнере чинеСрбија (10,2%),Црна Гора (7,9%),Грчка (6,8%),Северна Македонија (5,5%) иШпанија (4,4%).[248]Сједињене Америчке Државе су такође значајан трговински партнер са којима Албанија одржава квалитетне трговинске односе.[249]

Стране директне инвестиције (СДИ) показале су позитиван тренд. Према прелиминарним подацимаБанке Албаније, прилив СДИ у 2022. години премашио је 1,44 милијарде долара, а инвестиције су биле концентрисане у екстрактивној индустрији и енергетици.[250] До краја 2023. стање СДИ из држава чланицаЕвропске уније у Албанији достигло је скоро 6 милијарди евра.[251]

Примарни сектор

Грожђе уБерату

Пољопривреда у Албанији се заснива на малим и средњим породичним имањима. Она је значајан сектор привреде Албаније. Запошљава 41% становништва, а око 24,31% земљишта се користи у пољопривредне сврхе.[252] Једно од најранијих пољопривредних налазишта у Европи пронађено је на југоистоку Албаније.[253] Као део процеса претприступања АлбанијеЕвропској унији, пољопривредници добијају помоћ крозИПА фондове како би побољшали пољопривредне стандарде.[254]

Албанија производи значајне количине воћа (јабуке,маслине,грожђе,наранџе,лимуне,кајсије,брескве,трешње,смокве,вишње,шљиве ијагоде), поврће (кромпир,парадајз,кукуруз,црни лук ипшеница),шећерну репу,дуван,месо,мед имлечне производе. Албанија је светски значајан произвођачжалфије,рузмарина ижуте линцуре.[255] БлизинаЈадранском иЈонском мору даје неразвијеној рибарској индустрији велики потенцијал. ЕкономистиСветске банке иЕвропске заједнице извештавају да албанска рибарска индустрија има добар потенцијал за генерисање извоза јер су цене на оближњим грчким и италијанским тржиштима многоструко веће од оних на албанском тржишту. Рибе доступне код обала земље су шаран, пастрмка, орада, дагње и ракови.

Албанија има једну од најдужих историјавиноградарства у Европи. Данашњи регион је био једно од ретких места где се винова лоза природно гајила током леденог доба. Најстарије пронађено семе у региону старо је од 4.000 до 6.000 година.[256] Године 2009. Албанија је произвела 17.500 тона вина.[257]

Секундарни сектор

Цементара уФуша Кроји

Секундарни сектор Албаније је претрпео многе промене и диверзификацију од пада комунистичког режима. Веома је разнолик, од електронике, производње, текстила, до хране, цемента, рударства и енергетике.[258] Цементара уФуша Кроји сматра се једном од највећих индустријских гринфилд инвестиција у земљи.[259] Албанска нафта и гас су један од најперспективнијих, иако строго регулисаних, сектора привреде. Албанија има друга највећа налазишта нафте на Балканском полуострву послеРумуније и највеће резерве нафте у Европи.[260] Текстилна индустрија је доживела значајну експанзију приступањем предузећима из Европске уније (ЕУ) у Албанији. Према подацима Института за статистику, од 2016. године производња текстила је имала годишњи раст од 5,3% и годишњи промет од око 1,5 милијарди евра.[261]

Албанија је значајан произвођач минерала и сврстава се међу водеће светске произвођаче и извозникехрома.[262] Такође је значајан произвођач бакра, никла и угља.[263] Неколико рудника из Албаније се сврставају међу најпризнатије руднике који су још увек активни.

Терцијарни сектор

Главни чланак:Туризам у Албанији
Острва Ксамил на југу Албаније

Терцијарни сектор представља најбрже растући сектор економије Албаније. Око 36% становништва ради у сектору услуга, што доприноси 65% БДП-а.[264] Од краја 20. века, банкарска индустрија је главна компонента терцијарног сектора и остаје у добром стању захваљујућиприватизацији имонетарној политици.[264][265]

Телекомуникациона индустрија, раније једна однајизолованијих и најконтролисанијих на свету, данас представља још једног значајног доприносиоца сектору. Развила се углавном кроз приватизацију и накнадна улагања домаћих и страних инвеститора.[264] One и Vodafone су водећителекомуникациони оператори у Албанији.

Туризам је препознат као индустрија од националног значаја иу сталном је порасту од почетка 21. века.[266][267] Директно је чинио 8,4% БДП-а у 2016. години, мада укључивањем индиректних доприноса тај удео расте на 26%.[268] Исте године, земљу је посетило приближно 4,74 милиона посетилаца, углавном из целе Европе, а такође и Сједињених Америчких Држава.[269]

Пораст броја страних посетилаца је драматичан. Албанија је имала само 500.000 посетилаца 2005. године, а 2012. око 4,2 милиона, што је повећање од 740 процената. Током 2015. године летњи туризам је порастао за 25 процената у односу на 2014.[270] Године 2011.Lonely Planet је прогласио Албанију врхунском туристичком дестинацијом,[271] док јеThe New York Times поставио Албанију на 4. место на списку глобалних туристичких дестинација 2014.[272]

Највећи део туристичке индустрије концентрисан је дужЈадранског иЈонског мора на западу Албаније.Албанска ривијера на југозападу има најсликовитије и најнетакнутије плаже.[273] Обала има препознатљив карактер, богата разноврсним нетакнутим плажама, ртовима, увалама, покривеним заливима, лагунама, малим шљунковитим плажама, морским пећинама и многим облицима рељефа. Неки делови ове обале су еколошки веома чисти, укључујући неистражена подручја, која су веома ретка уМедитерану.[274] Друге атракције чине планинска подручја као што суПроклетије иКораб, али и историјски градови као што суБерат,Драч,Ђирокастра,Саранда,Скадар иКорча.

Саобраћај

Главни чланак:Саобраћај у Албанији
АутопутДрачКукеш повезујеЈадранско море прекоалбанске низије саПроклетијама.

Аеродром Тирана је главна ваздушна капија Албаније, а такође је и главно чвориште за албанску националну авио-компанију — Ер Албанија. Аеродром је превезао више од 10 милиона путника 2024. године, одржавајући везе са многим дестинацијама у другим земљама широмЕвропе,Африке иАзије.[275] Албанија активно ради на постепеном повећавању број аеродрома, посебно на југу, односно уСаранди,Ђирокастри иВалони.[276]

Аутопутеви у Албанији се активно одржавају, а често су у изградњи или реновирању. Аутопут 1 (А1) је интегрални транспортни коридор и најдужи аутопут у земљи. Планирано је да повежеДрач наЈадранском мору саПриштином ипаневропским коридором X уСрбији.[277][278] Аутопут 2 (А2) је део Јадранско-јонског коридора, као и паневропског коридора VIII и повезујеФјер саВалоном.[277] Аутопут 3 (А3) је у изградњи и након завршетка повезаћеТирану иЕлбасан са паневропским коридором VIII. Када сва три коридора буду завршена, Албанија ће имати 759 километара аутопута, који ће је повезивати са свим суседним државама.

Драч је најпрометнија и највећа морска лука у Албанији, а следе гаВалона,Свети Јован иСаранда. Од 2014. Драч је једна од највећих путничких лука на Јадранском мору, са годишњим бројем путника од око 1,5 милиона. Главне луке опслужују систем трајеката који повезују Албанију са острвима и приобалним градовима уХрватској,Грчкој иИталији.[279][280]

Инфраструктура

Образовање

Главни чланак:Образовање у Албанији
Универзитет уметности у Тирани је највећа високошколска установа посвећена проучавању уметности

У Албанији је образовање секуларно, бесплатно, обавезно и подељено на три нивоа.[281][282] Академска година је подељена на два семестра, која почиње у септембру или октобру, а завршава се у јуну или јулу.Албански јепримарни језик наставе у академским институцијама.[282] Учење страног језика је обавезно и најчешће се предаје у основним и двојезичним школама.[283] Језици који се предају у школама суенглески,италијански,француски инемачки. Албанија има стопуписмености од 98,7%, односно од 99,2% за мушкарце и 98,3% за жене.[284][285]

Обавезно основно образовање је подељено на два нивоа, основну и средњу школу, од првог до петог разреда и од шестог до деветог разреда.[281] Ученици су обавезни да похађају школу од шесте године до 16. године. Након успешног завршетка основног образовања, сви ученици имају право да похађају средње школе, специјализоване у било којој области, међу којима су уметност, спорт, језици, наука и технологија.[281]

Високо образовање је изборно и прошло је темељну реформу у складу са принципимаБолоњског процеса. У већим градовима Албаније постоји значајан број државних и приватних високошколских установа.[282][286] Високо образовање је подељено на три нивоа:основне,мастер идокторске академске студије.

Здравље

Албанска кухиња медитеранског порекла, коју карактерише употреба воћа, поврћа имаслиновог уља, доприноси доброј исхрани становништва[287]

Устав Албаније гарантује грађанима једнаку, бесплатну и универзалну здравствену заштиту.[288] Здравствени систем је подељен на примарни, секундарни и терцијарни нивоздравствене заштите и налази се у процесу модернизације и развоја.[289][290]Очекивано трајање живота при рођењу у Албанији је 77,8 година, што је сврстава на37. место у свету и превазилази неколикоразвијених земаља.[291] Просечан очекивани здрав животни век је 68,8 година, што је сврстава 37. место у свету.[292] Стопа смртности новорођенчади је на 12 на 1.000 живорођене деце. Године 2000. Албанија је имала 55. најбољи здравствени учинак у свету, према дефиницијиСветске здравствене организације (СЗО).[293]

Кардиоваскуларне болести су главни узрок смрти у Албанији, односно за 52% смртних случајева.[289]Незгоде, повреде,малигне иреспираторне болести су такође примарни узроци смрти.[289]Неуропсихијатријске болести су такође у порасту због недавних демографских, друштвених и привредних промена у земљи.[289]

Албанија је 2009. године имала залихе воћа и поврћа од 886 грама по глави становника дневно, што је сврстава на петао место у Европи.[294] У поређењу са другим развијеним и земљама у развоју, Албанија има релативно ниску стопугојазности, вероватно захваљујућимедитеранској исхрани.[295][296] Према подацима СЗО из 2016. године, 21,7% одраслих има клиничкипрекомерну тежину, саиндексом телесне масе (ИТМ) од 25 или више.[297]

Енергија

Трансјадрански гасовод у Албанији

Због своје локације и природних ресурса, Албанија поседује широк спектар енергетских ресурса, од гаса, нафте и угља доветра,сунца,воде и другихобновљивих извора енергије.[298][299] Према Индексу енергетске транзицијеСветског економског форума за 2023. годину, Албанија се налази на 21. месту у свету, што истиче напредак у њеној агенди енергетске транзиције.[300] Тренутно, сектор производње електричне енергије у Албанији зависи одхидроенергије, а процентуално је пети у свету.[301][302][303] Очекује се да ће све већи ризици од речних поплава и суша уследклиматских промена довести у опасност производњу електричне енергије.[39]

Албанија има значајна налазишта нафте. Има 10. највеће резерве нафте у Европи и 58. у свету.[304] Главна налазишта нафте у Албанији налазе се окоалбанске низије. Налазиште Патос-Маринза, које се такође налази у том подручју, највеће је копнено нафтно поље у Европи.[305] Трансјадрански гасовод, део планираног Јужног гасног коридора, протеже се 215 километара преко територије Албаније пре него што уђе у албанску обалу Јадранског мора отприлике 17 километара северозападно одФјера.[306]

Албанскиводни ресурси су посебно богати у свим регионима земље и обухватају језера, реке, изворе и подземне водоносне слојеве.[307] Просечна расположива количинасвеже воде у земљи процењује се на 129,7 кубних метара по становнику годишње, што је једна од највиших стопа у Европи.[308] Према подацима које је представио Заједнички програм за праћење водоснабдевања и санитације 2015. године, око 93% укупног становништва Албаније имало је приступ побољшаним санитарним условима.[309]

Медији

СедиштеАлбанске радио-телевизије у Тирани

Слобода штампе иговора, као и право на слободно изражавање, загарантовани су Уставом Албаније.[310] Албанија је сврстана на 84. место на Индексу слободе штампе за 2020. годину који су саставилиРепортери без граница, а њен резултат стално опада од 2003.[311] Ипак, у извештају о слободи за 2020. годину,Freedom House је класификовао слободу штампе и говора у Албанији као делимично слободну од политичког мешања и манипулација.[312]

Албанска радио-телевизија је национална радио-телевизијска корпорација која управља бројним телевизијским и радио-станицама у Албанији.[313] Три главне приватне радио-телевизијске корпорације суTop Channel, Televizioni Klan и Vizion Plus чији се садржај дистрибуира широм Албаније, али иалбанској дијаспори.

Кинематографија Албаније успостављена је у 20. веку и развила се након доношењаДекларација о независности.[314] Првибиоскоп искључиво посвећен приказивањуфилмова изграђен је 1912. године уСкадру.[314] Током постојањаНародне Републике Албаније, кинематографија се брзо развијала отварањем Националног кинематографског центра у Тирани.[314] Године 1953. приказан је албанско-совјетскиепски филмВелики ратник Скендербег, који је хронолошки приказивао живот и борбу средњовековног јунакаСкендербега. Освојио је међународну награду наКанском филмском фестивалу 1954. Године 2003. основан је Међународни филмски фестивал у Тирани, највећи филмски фестивал у Албанији. Амфитеатар у Драчу је домаћин Међународног филмског фестивала у Драчу, другог највећег филмског фестивала.

Технологија

Наконпада комунизма 1991. године, људски ресурси у науци и технологији у Албанији су драстично смањени. Према различитим извештајима, између 1991. и 2005. године приближно 50% професора и научника са универзитета и научних институција напустило је Албанију.[315] Године 2009. Влада је усвојила Националну стратегију за науку, технологију и иновације у Албанији која обухвата период од 2009. до 2015.[316] Њен циљ је да утростручи јавну потрошњу за истраживање и развој на 0,6% БДП-а и повећа удео развоја из иностраних извора, укључујући оквирне програме за истраживањеЕвропске уније, до тачке у којој покрива 40% потрошње за истраживање. Албанија је 2024. године била рангирана на 84. месту на Глобалном индексу иновација.[317]

Телекомуникације представљају један од најбрже растућих и најдинамичнијих сектора у Албанији.[318][319] One и Vodafone су највећи провајдери мобилне телефоније и интернета у Албанији.[318] Према подацима из 2018. било је приближно 2,7 милиона активних корисника мобилне телефоније са скоро 1,8 милиона активних претплатника широкопојасног интернета.[320] У јануару 2023. Албанија је лансирала своја прва два сателита,Albania 1 иAlbania 2, уорбиту.[321][322] Албанско-америчка инжењеркаМира Мурати, главна технолошка директорка истраживачке организацијеOpenAI, одиграла је значајну улогу у развоју и покретању услугавештачке интелигенције као што суChatGPT иDALL-E.[323][324][325] У децембру 2023. председник ВладеЕди Рама је најавио планове за сарадњу између Владе и ChatGPT, уз помоћ Муратијеве.[326][327] Рама је нагласио намеру да се поједностави усклађивање закона Албаније са прописима Европске уније, са циљем смањења трошкова повезаних са преводилачким и правним услугама.[326]

Култура

Главни чланак:Култура Албаније

Симболи

Главни чланак:Национални симболи Албаније
ШлемЂурађа Кастриота Скендербега сматра се амблемом независности Албаније

Црвена и црна су националне боје Албанаца, а приказане су и назастави Албаније, коју красидвоглави орао као најпрепознатљивијинационални симбол Албаније.[328][329][330] Црни орао представља храброст и снагу, док црвено поље симболизује чврстину и жртве албанског народа.[328] Орао је повезан са наслеђемСкендербега, који је предводио покрет отпора против властиОсманског царства иисламизације.[330][331][332] Орао је коришћен још од средњег века, а појавио се као хералдички симбол уКнежевини Арбанон и међу значајним албанским династијама као што су Дукађини, Кастриоти, Музака и Топија.[333] Усредалбанске ренесансе, која је обележила буђење албанског националног идентитета и тежњи за независношћу, албански орао је поново добио на значају.[329] Његов значај је достигао врхунацпроглашењем независности Албаније 1912. године, када га јеИсмаиљ Ћемали подигао као националну заставу уВалони.[329]

Грб Албаније је настао по узору на заставу Албаније и печат Скендербега.[328] Грб се састоји од црног двоглавог орла постављеног у средишту црвеног поља.[328] Изнад орла налази се шлем Скендербега уз главу златне козе.[330] Национални мото Албаније је „Ти Албанијо, дај ми част, дај ми албанско име” (алб.Ti Shqipëri, më jep nder, më jep emrin Shqipëtar).[329][330] Мото је настао по узору на дела песникаНаима Фрашерија, који је имао значајну улогу током албанске ренесансе.[329] Националну химну Албаније,Химна застави (алб.Himni i Flamurit), компоновао је Асдрени и усвојена је након стицања независности Албаније 1912.[328]

Ношња

Главни чланак:Албанска народна ношња
Фустанела јенационална ношња Албаније са великим културним значајем у оквиру албанске културе

Албанска народна ношња сведочи о историји, културној разноликости и етничком идентитету Албаније, уз разлике коју носе севернеГеге и јужнеТоске.[334] Саставни део њихове ношње је џамадан, вунени црвени прслук од сомота украшен мотивима и златним шарама.[335] Такође носе препознатљиву капу познату каокече, направљену од вуне, чије порекло сеже доИлира.[336][337]

Готово сваки културни и географски регион у земљи има своју специфичну разноликост у ношњи које се разликују у детаљима, материјалу, боји, облику и форми. Албанска народна ношња је често украшена симболичним елементима илирског античког паганског порекла, попут сунца, орлова, месеца, звезда и змија.[338] До данас, неки конзервативни старци и старице, углавном са севера, носе традиционалну одећу у свакодневном животу. Старије жене са југа обично носе потпуно црну одећу. Мушкарци и дечаци су обично у дугим, белим сукњама и дугим чарапама сличним хулахопкама.

Уложени су напори да се ова ношња очува и промовише, односно њен значај као симбол албанског наслеђа. Као доказ њеног значаја, џублета је уписана наУнескову листу нематеријалног културног наслеђа.[339] Ова карактеристична одећа у облику је израђена у црној боји и обогаћена везеним албанским мотивима, приказујући изузетан занатски рад северне Албаније.[334] Процес израде чини више сложених фаза, обухватајући припрему шајак тканине и прецизне технике сечења.[339]

Архитектура

Главни чланак:Архитектура Албаније
Бутринт се налази наУнесковој листисветске баштине од 1992.

На уметничку историју Албаније посебно је утицало мноштво старих и средњовековнихнарода, традиција и религија. Покрива широк спектар медија и дисциплина које укључују сликарство,грнчарство, скулптуру,керамику и архитектуру, све оне представљају пример велике разноликости у стилу и облику, у различитим регионима и периодима.[340]

УспонВизантијског иОтоманског царства усредњем веку био је пропраћен порастомхришћанске иисламске уметности у Албанији, што је видљиво у примерима архитектуре и мозаика широм земље.[341] Вековима касније,албанска ренесанса се показала пресудном за еманципацију модерне албанске културе и уследио је развој без преседана у свим областима књижевности и уметности, док су уметници тежили да се врате идеалимаимпресионизма иромантизма.[342]

Архитектура Албаније одражава наслеђе различитих цивилизација које сежу доантике. Велики градови у Албанији су еволуирали унутар замка, уз константно редизајнирање градских тргова и еволуцију грађевинских техника. Данас градови и насеља одражавају читав спектар различитихархитектонских стилова. У 20. веку, многе историјске исакралне грађевине које су имале антички утицај су срушене токомкомунистичке ере.[343]

Античка архитектура се налази широм Албаније и највидљивија је уАполонији,Бутринту иСкадру. С обзиром на дуг период владавинеВизантијског царства, они су представили дворце, цитаделе, цркве и манастире са спектакуларним богатством видљивихмурала ифресака. Најпознатији примери се могу наћи у градовима на југу Албаније и околиниКорче,Берата,Москопоља иЂирокастре. Увођењемотоманске архитектуре дошло је до развоја џамија и других исламских грађевина, посебно у Берату и Ђирокастри.[344][345]

Продуктиван периодисторизма,сецесије инеокласицизма одиграо се у 19. веку, што се најбоље види у архитектуриКорче.[346][347] Тада је 20. век донео нове архитектонске стилове попут модерногиталијанског стила, који је присутан уТирани, као што јеСкендербегов трг. Такође је присутан уСкадру,Валони,Саранди иДрачу. Други градови су добили свој јединствен изглед данашње Албаније кроз различите културне или економске утицаје.

Кухиња

Главни чланак:Албанска кухиња
Проја је обавезна храна на албанској трпези

Током векова,албанска кухиња је била под великим утицајемалбанске културе,географије иисторије, а због тога различити делови земље уживају у специфичним регионалним кухињама. Кулинарске традиције се посебно разликују између севера и југа, због различите топографије и климе које суштински доприносе одличним условима за раст широког спектра зачинског биља, воћа и поврћа.[348]

Албанци производе и користе многе врсте воћа као што су лимуни, наранџе, смокве, а најзначајније су маслине, које су можда најважнији елемент албанске кухиње. Зачини и друго биље попут босиљка, лаванде, нане, оригана, рузмарина и тимијана се нашироко користе, као и поврће попут белог лука, црног лука, паприке, кромпира, парадајза, као и махунарке свих врста.[349]

Обалом дужЈадранског иЈонског мора унутарСредоземног мора, риба, ракови и морски плодови су популарни и саставни део албанске исхране. Јагњетина је традиционално месо за различите празнике и верске фестивале и захришћане и замуслимане, иако су живина, говедина и свињетина такође у изобиљу.[350]

Кафа је саставни део албанског начина живота. Албанија има више кафића по глави становника него било која друга држава на свету.[351] Чај се такође пије код куће или напољу у кафићима, баровима или ресторанима. Чај је изузетно вољен и део је свакодневне рутине већине Албанаца. Гаји се широм јужне Албаније и познат је по својим лековитим својствима.Црни чај је такође популаран.

Музика

Главни чланак:Албанска музика
Албанско вишегласно певање је проглашено заУнесковоремек-дело усменог и нематеријалног наслеђа човечанства.[352]

Албанска народна музика је истакнути део националног идентитета и игра главну улогу у целокупнојалбанској музици. Северњачка и јужна традиција се косе, док је на северу приметан груби тон, на југу је нагашенији опуштени јужњачки облик музике.[353]

Многе песме се тичу догађаја изалбанске историје икултуре, укључујући традиционалне теме части, гостопримства, издаје и освете. Прву компилацију албанске народне музике направила су двахимариотска музичара, Нечо Мука и Кочо Чакали у Паризу. Они су тада снимили неколикограмофонских компилација, што је на крају довело до признавањаалбанског вишегласног певања каонематеријалне културне баштинеУнеска.[354]

Фестивал песме је традиционално такмичење које организујеАлбанска радио-телевизија. Одржава се сваке године од 1962. и покренуо је каријере неких од најуспешнијих албанских певача.[355] Значајно је музичко такмичење међу албанским извођачима који премијерно представљају необјављене песме које су компоновали албански аутори и гласао жири или јавност.

Савремени музичари као што суРита Ора,Биби Рекса,Ера Истрефи,Дуа Липа,Ејва Макс,Блеона,Ељвана Ђата иИнва Муља су постигли међународну славу,[356] док јеЕрмонеља Јахо названа „најпризнатијим сопраном на свету”.[357] Албански оперски певач Саимир Пиргу номинован је занаграду Греми.[358]

Књижевност

Главни чланак:Албанска књижевност
ОдломакМесхарија који је написаоИван Бузук(1555)

Албански језик чини самосталну грану ијезички изолат унутариндоевропске породице језика. Није везан ни за један други познати живи језик у Европи. Његово порекло је потпуно непознато, али се по неким изворима сматра да потиче од древногпалеобалканског језика.[359][360][361]

Месхари који је написаоИван Бузук објављен је 1555. године и сматра се једним од првих књижевних дела на албанском језику током средњег века. Постоје фрагментирани докази, који датирају пре Бузука, који указују на то да је албански писан најмање од 14. века. Најранији доказ датира из 1332. године извештајем француског доминиканца Гиљелмуса Адаеа,надбискупаАнтиварија, који је написао да су Албанци користили латинична слова у својим књигама иако је њихов језик био прилично другачији од латинског.[362]

Током 16. и 17. века, на албанском језику објављени сукатихизис из 1592. године који је написаоЛека Матранга. Најпознатији албански књижевник у 20. и 21. веку је вероватноИсмаил Кадаре.[363]

Спорт

Главни чланак:Албанија на Олимпијским играма
Арена Комбетаре у Тирани

Албанија је први пут учествовала наОлимпијским играма 1972. иЗимским олимпијским играма 2006. Албанија је пропустила наредне четири игре, од којих две због бојкота 1980. и 1984, али се вратила за игре 1992. уБарселони. Од тада, Албанија је учествовала на свим играма. Обично се такмичи у дисциплинама које укључују пливање, атлетику, дизање тегова, стрељаштво и рвање. Прве олимпијске медаље освојила је наОлимпијским играма 2024. захваљујућируским спортистима. Земљу представљаАлбански национални олимпијски комитет од 1972. Учествује наМедитеранским играма од 1987. у Сирији. Албански спортисти су на Медитеранским играма освојили укупно 43 (8 златних, 17 сребрних и 18 бронзаних) медаља од 1987. до 2013.[364]

Популарни спортови у Албанији су фудбал, дизање тегова, кошарка, одбојка, тенис, пливање, рагби и гимнастика. Фудбал је убедљиво најпопуларнији спорт у Албанији. Њиме управљаФудбалски савез Албаније (алб.Federata Shqiptare e Futbollit), који је чланФИФА иУЕФА.[365]

Фудбалска репрезентација Албаније освојила јеБалкански куп 1946. али никада није учествовала ни на једном већем УЕФА или ФИФА турниру, све доЕвропског првенства 2016. односно првог наступа Албаније на континенталном турниру и на великом мушком фудбалском турниру. Албанија је постигла свој први гол на великом турниру и обезбедила прву победу на Европском првенству када је победилаРумунију резултатом 1 : 0 у утакмици Европског првенства 2016.[366][367] Најуспешнији фудбалски клубови суСкендербег,Тирана,Динамо Тирана,Партизани иВлазнија.

Дизање тегова је један од најуспешнијих индивидуалних спортова међу Албанцима, а национални тим је освајао медаље на Европском првенству у дизању тегова и осталим међународним такмичењима. Албански дизачи тегова освојили су укупно 16 медаља на Европским првенствима, од којих је 1 златна, 7 сребрних и 8 бронзаних. НаСветском првенству у дизању тегова, албански тим у дизању тегова освојио је 1972. године златну, 2002. године сребрну и 2011. године бронзану медаљу.[368]

Референце

  1. ^„Population and Housing Census 2023”(PDF).Instituti i Statistikës (INSTAT). 
  2. ^абвг„World Economic Outlook Database, April 2025 Edition. (Albania)”.IMF.org.International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Архивирано изоригинала 03. 07. 2025. г. Приступљено11. 10. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^„Human Development Report 2025”(PDF) (на језику: енглески).United Nations Development Programme. 6. 5. 2025.Архивирано(PDF) из оригинала 6. 5. 2025. г. Приступљено6. 5. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^Jungg, Giacomo (1. 1. 1895).„Fialuur i voghel scc...p e ltinisct mle...un prei P. Jak Junkut t' Scocniis ...”. N'Sckoder t' Scc...pniis. Приступљено23. 7. 2016 — преко Internet Archive. 
  5. ^Howe, T. (2017). „Plain tales from the hills: Illyrian influences on Argead military development”. Ур.: Müller, S.; Howe, Tim; Bowden, H.; Rollinger, R.The History of the Argeads: New Perspectives. Wiesbaden. стр. 108.ISBN 978-3447108515. 
  6. ^Zolo, D. (27. 8. 2002).Invoking Humanity: War, Law and Global Order. Continuum International Publishing Group. стр. 180.ISBN 9780826456564. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^„Albania”. The World Bank. Архивирано изоригинала 21. 9. 2014. г. Приступљено13. 9. 2014. 
  8. ^Reports: Poverty Decreases in Albania After Years of Growth. Dow Jones Newswires, 201-938-5500 201-938-5500 201-938-5500.Nasdaq.com
  9. ^Madrugearu A, Gordon M. (2007).The wars of theBalkan Peninsula. Rowman & Littlefield. стр. 146. 
  10. ^Ричард Талберт,Barrington Atlas of the Greek and Roman World, (ISBN0-691-03169-X), мапа 49 & notes.
  11. ^J. J. Wilkes (1992).The Illyrians. стр. 279.ISBN 978-0-631-19807-9. ,"We cannot be certain that the Arbanon of Anna Comnena is the same as Albanopolis of the Albani, a place located on the map of Ptolemy (3.12)"
  12. ^Madgearu & Gordon 2008, стр. 25 "It is still disputed by scholars that those Albanoi from 1042 were Normans from Sicily, [Southern Italy], or if they are in fact the Albanoi [a large clan of that belongs to the many clans of Albanians] found in Albanian lands during this time frame."
  13. ^Robert Elsei.The Albanian lexicon of Dion Von Kirkman. Earliest reference to the existence of the Albanian language. стр. 113—122. 
  14. ^„pinocacozza.it”.pinocacozza.it. Архивирано изоригинала 30. 12. 2019. г. Приступљено23. 11. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  15. ^абMatasović, Ranko (2019).A Grammatical Sketch of Albanian for Students of Indo European(PDF). Zagreb: Ranko Matasovic. стр. 39.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  16. ^Lloshi 1999, стр. 277
  17. ^Kristo Frasheri.History of Albania (A Brief Overview). Tirana, 1964.
  18. ^Lloshi, Xhevat.„The Albanian Language”(PDF). United Nations Development Programme. Архивирано изоригинала(PDF) 9. 7. 2011. г. Приступљено9. 11. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^Eftimi, R.„Some Considerations on Seawater-freshwater Relationship in Albanian Coastal Area”(PDF). Tirana. Архивирано изоригинала(PDF) 25. 7. 2020. г. Приступљено30. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^„Tregues Sipas Qarqeve Indicators by Prefectures”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 24. 7. 2011. г. Приступљено12. 11. 2010. 
  21. ^Bolevich, Maria (3. 1. 2017).„Largest lake in southern Europe under threat from "eco-resort".newscientist.com (на језику: енглески). 
  22. ^„Natural and Cultural Heritage of the Ohrid region”.whc.unesco.org (на језику: енглески). стр. UNESCO. „Situated on the shores of Lake Ohrid, the town of Ohrid is one of the oldest human settlements in Europe; Lake Ohrid is a superlative natural phenomenon, providing refuge for numerous endemic and relict freshwater species of flora and fauna dating from the tertiary period. As a deep and ancient lake of tectonic origin, Lake Ohrid has existed continuously for approximately two to three million years. 
  23. ^„Lake Ohrid; Invest in Macedonia – Agency for Foreign Investments of the Republic of Macedonia”.InvestInMacedonia.com. Архивирано изоригинала 14. 9. 2008. г. Приступљено3. 6. 2017. 
  24. ^Mema, Bresiloa; Boyle, Joseph (14. 5. 2021).„Undammed, undimmed: The battle over a unique European river”.Bangkok Post. Agence France-Presse. Приступљено14. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  25. ^„PERGATITJA E PROFILIT KOMBETAR SHQIPETAR PER TE VLERESUAR STRUKTUREN KOMBETARE NE MENAXHIMIN E KIMIKATEVE DHE ZBATIMIN E UDHEZIMEVE TE SAICM”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 11. 4. 2019. г. Приступљено4. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^„Moti, regjistrohet temperatura rekord në Shqipëri, – 29 gradë në Librazhd”. Архивирано изоригинала 4. 3. 2018. г. Приступљено4. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  27. ^Fjalor enciklopedik shqiptar: N-Zh dhe një shtojcë. Akademia e Shkencave e Shqipërisë. 2009.ISBN 9789995610326. „1953 dalloi tri krahina të mëdha natyrore: Alpet Shqiptare, Shqipërinë e Brendshme dhe Shqipërinë Bregdetare, ndërsa prof. P. Geço (shih) në v. 1963 dalloi katër krahina të mëdha: Alpet Shqiptare, Krahina Malore Qendrore, Krahina Malore ... 
  28. ^„Profile”. Приступљено25. 8. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза). dictionary.reference.com;,.
  29. ^Eftimi, R.„SOME CONSIDERATIONS ON SEAWATER-FRESHWATER RELATIONSHIP IN ALBANIAN COASTAL AREA”(PDF). ITA Consult. Архивирано изоригинала(PDF) 04. 05. 2011. г. Приступљено10. 01. 2019. 
  30. ^„Europe Ultra-Prominences”. Приступљено16. 2. 2013. . Peaklist.org
  31. ^Ministry of Public Works and Transport (мај 2013).Albania Water Sector Investment Project PHRD Grant No TF093096-AL Consultant Services for Preparation of the Environmental Impact Assessment and Environmental Management Plan(PDF) (Извештај) (на језику: енглески). Tirana. стр. 40. Архивирано изоригинала(PDF) 2015-04-30. г. Приступљено2017-09-23 — преко dpuk.gov.al. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  32. ^„Mati River Basin Management Plan”(PDF).ibeca.al (на језику: енглески). 15. 9. 2010. стр. 17. Архивирано изоригинала(PDF) 24. 9. 2017. г. Приступљено23. 9. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  33. ^„Архивирана копија”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 27. 04. 2015. г. Приступљено10. 01. 2019. 
  34. ^Јован Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије III, Посебна издања СА, 1919, XIX стр. 719-720 и 725-726;
  35. ^Митко Панов, Географија на СР Македонија, I, Скопље 1976. стр. 74.
  36. ^Streissguth 2011, стр. 12
  37. ^Ministry of Environment of Albania.The First National Communication of the Republic of Albania to the United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC). стр. 33—34.  (PDF).unfccc.int/. Tirana.
  38. ^Alban Kuriqi.„"Climate and climate change data for Albania" (PDF).”(PDF). стр. 3—5. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено26. 11. 2017. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)drinkadria.fgg.uni-lj.si. Tirana.. Archived from the original (PDF) on 1 December 2017..
  39. ^абInternational monetary Fund (14. 11. 2022).„IMF Country Report No. 22/363: Albania”.IMF. Приступљено6. 12. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  40. ^абвг„World Bank Open Data”.World Bank Open Data. Приступљено2025-04-03. 
  41. ^Hughes, Philip D. (2009).„Twenty-first Century Glaciers and Climate in the Prokletije Mountains, Albania”.Arctic, Antarctic, and Alpine Research (на језику: енглески).41 (4): 455—459.Bibcode:2009AAAR...41..455H.ISSN 1523-0430.S2CID 111383505.doi:10.1657/1938-4246-41.4.455. 
  42. ^„Mediterranean Basin Biodiversity Hotspot”(PDF).BirdLife International. јул 2017. Архивирано изоригинала(PDF) 30. 7. 2020. г. Приступљено30. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  43. ^„Biodiversity in Albania”(PDF).National Agency of Protected Areas. Архивирано изоригинала(PDF) 30. 7. 2020. г. Приступљено30. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  44. ^„Fifth National Report of Albania to the United Nations Convention on Biological Diversity (CBD)”(PDF).Ministry of Tourism and Environment. стр. 4.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено30. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  45. ^UNECE.„Albania Environmental Performance Reviews”(PDF).unece.org. стр. 141. 
  46. ^„On the status and distribution of the large carnivores (Mammalia: Carnivora) in Albania”(PDF). Tirana. стр. 4.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено30. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  47. ^„Die potentielle Verbreitung der Wildkatze (Felis silvestris silvestris) in Österreich als Entscheidungsgrundlage für weitere Schutzmaßnahmen”(PDF).wildkatze-in-oesterreich.at (на језику: немачки). Salzburg. стр. 19. Архивирано изоригинала(PDF) 9. 9. 2018. г. Приступљено14. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  48. ^Protection and Preservation of Natural Environment in Albania.„Albanian Nature”.ppnea.org. Архивирано изоригинала 31. 8. 2018. г. Приступљено4. 1. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  49. ^„The National Parks Of Albania”.WorldAtlas (на језику: енглески). 2019-09-11. Приступљено2023-04-08. 
  50. ^Ministry of Environment.„Gap Analysis for Nature Protection Legal Acts on Wild Fauna Conservation and Hunting (Albania)”(PDF).al.undp.org. стр. 86—99. Архивирано изоригинала(PDF) 14. 10. 2018. г. Приступљено4. 1. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  51. ^Shumka, Spase.„Albania's Biodiversity and Protected Areas An Executive Summary”(PDF).United Nations Development Programme (UNDP). Архивирано изоригинала(PDF) 26. 7. 2020. г. Приступљено26. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  52. ^IUCN,World Wide Fund for Nature,Plantlife.„Important Plant Areas of the south and east Mediterranean region”(PDF).portals.iucn.org (на језику: енглески). стр. 75. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  53. ^„Albania Environment and Climate Change Policy Brief”(PDF). Sida's Helpdesk for Environment and Climate Change (SLU). стр. 2.Архивирано(PDF) из оригинала 5. 9. 2021. г. Приступљено5. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  54. ^„Albania: Environment and Climate Change”.United Nations Development Programme Albania (UNDP).Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено5. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  55. ^„Albania Climate Change Data | Emissions and Policies”.www.climatewatchdata.org. Приступљено2024-12-06. 
  56. ^F. Prendi (1982).„The Prehistory of Albania”. Ур.: John Boardman.The Prehistory of the Balkans; and the Middle East and the Aegean World, Tenth to Eighth Centuries B.C. The Cambridge Ancient History. 3, part 1 (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 189—90.ISBN 978-0-521-22496-3. 
  57. ^Bunguri, Adem (2014).„Different models for the Neolithisation of Albania”.Documenta Praehistorica.32. 
  58. ^Connan, J.; Elezi, G.; Engel, M.H.; Zumberge, A. (2024). „Natural asphalt on Late Neolithic (5000 – 4500 BCE) potsherds from southeastern Albania: A geochemical study”.Journal of Archaeological Science: Reports.53: 2—3, 11.Bibcode:2024JArSR..53j4343C.ISSN 2352-409X.doi:10.1016/j.jasrep.2023.104343Слободан приступ.eISSN 2352-4103. 
  59. ^Govedarica, Blagoje (2016).„The Stratigraphy of Tumulus 6 in Shtoj and the Appearance of the Violin Idols in Burial Complexes of the South Adriatic Region”.Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja (45): 22—25.ISSN 0350-0020. Приступљено7. 1. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  60. ^Lazaridis, Iosif; Alpaslan-Roodenberg, Songül; et al. (26. 8. 2022).„The genetic history of the Southern Arc: A bridge between West Asia and Europe”.Science.377 (6609): 29.ISSN 0036-8075.PMC 10064553Слободан приступ.PMID 36007055.S2CID 251843620.doi:10.1126/science.abm4247. „: Supplementary Materials CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  61. ^Gori, Maja; Recchia, Giulia; Tomas, Helen (2018).„The Cetina phenomenon across the Adriatic during the 2nd half of the 3rd millennium BC: new data and research perspectives”.38° Convegno Nazionale Sulla Preistoria, Protostoria, Storia della Daunia: 201. 
  62. ^Wilkes, John (1996).The Illyrians. Wiley. стр. 92.ISBN 978-0-631-19807-9. . "Appian's description of the Illyrian territories records a southern boundary with Chaonia and Thesprotia, where ancient Epirus began south of river Aoous (Vjose)"also map
  63. ^Cambridge University Press (2000).The Cambridge ancient history. Cambridge University Press. стр. 261.ISBN 0-521-23447-6. ,"... down to the mouth of Aous"
  64. ^абWilkes, John (1995).The Illyrians. Oxford, United Kingdom: Blackwell Publishing. стр. 94, 96, 104.ISBN 0-631-19807-5. 
  65. ^Boardman & Hammond 1982, стр. 284
  66. ^Lewis, David Malcolm; Boardman, John (1994).The Cambridge Ancient History, Volume 6: The Fourth Century BC. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. стр. 430, 434.ISBN 0-521-23348-8. 
  67. ^Wilson 2006, стр. 594
  68. ^Chamoux 2003, стр. 97
  69. ^Justin,Epitome, 17.3
  70. ^Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière; Walbank, Frank William (1. 1. 1972).A History of Macedonia: 336–167 B.C. Clarendon Press.ISBN 978-0-19-814815-9. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  71. ^Jackson-Laufer, Guida Myrl (1. 1. 1999).Women Rulers Throughout the Ages: An IllustratedGuideНеопходна слободна регистрација. ABC-CLIO. стр. 382–383.ISBN 978-1-57607-091-8. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  72. ^The History of Rome. D. Appleton & Company. 1. 1. 1846. стр. 259. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  73. ^Wilkes, John (9. 1. 1996).The Illyrians. Wiley. стр. 189.ISBN 978-0-631-19807-9. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  74. ^Marjeta Šašel Kos,„The Illyrian King Ballaeus – Some Historical Aspects”. Clermont-Ferrand: Presses Universitaires Blaise Pascal. 2007. Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ). ed. Danièle Berranger , 127.
  75. ^Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (24. 1. 2007).Balkans: A Post-CommunistHistoryНеопходна слободна регистрација. Routledge. стр. 25.ISBN 978-1-134-58328-7. „From AD 548 onward, the lands now known as Albania began to be overrun from the north by ever-increasing ... CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  76. ^Schaefer 2008
  77. ^Nicol, Donald MacGillivray (1986).Studies in late Byzantine history and prosopography. Variorum Reprints.ISBN 9780860781905. 
  78. ^Jireček, Konstantin; Thopia (1916).Illyrisch-albanische Forschungen. Duncker & Humblot. стр. 239. „Griechen Gregorios Kamonas 
  79. ^Abulafia, David; McKitterick (21. 10. 1999).The New Cambridge Medieval History: Volume 5, C.1198-c.1300. Cambridge University Press. стр. 786.ISBN 978-0-521-36289-4. „Greco-Albanian lord Gregorios Kamonas CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  80. ^The Genealogist. 1980. стр. 40. 
  81. ^Clements, John (1992),Clements encyclopedia of world governments , Vol. 10. Political Research, Inc. p. 31: "By 1190, Byzantium's power had so receded that the archon Progon succeeded in establishing the first Albanian state of the Middle Ages, a principality"
  82. ^Pickard 2008, стр. 16 harvnb грешка: no target: CITEREFPickard2008 (help)
  83. ^абNorris, H. T. (1993).Islam in the Balkans: religion and society between Europe and the ArabworldНеопходна слободна регистрација. University of South Carolina Press. стр. 35.ISBN 978-0-87249-977-5. 
  84. ^Pipa, Arshi; Repishti, Sami (1984).Studies on Kosova. East European Monographs #155. стр. 7—8.ISBN 978-0-88033-047-3. 
  85. ^абZickel, Raymond; Iwaskiw, Walter R., ур. (1994).„"The Barbarian Invasions and the Middle Ages," Albania: A Country Study”. Приступљено9. 4. 2008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  86. ^Madgearu, Alexandru; Gordon, Martin (2008).The wars of the Balkan Peninsula: Their medievaloriginsНеопходна слободна регистрација. Lanham: Scarecrow Press. стр. 43.ISBN 9780810858466. „Albanoi. 
  87. ^Etleva 2008
  88. ^Momčilo Spremić (1968).Zbornik Filozofskog fakulteta. Naučno delo. стр. 257. Приступљено11. 9. 2013. „Ђурађ Кастриот је био велики борац против Турака, али је ипак с времена на време морао да плаћа харач султану. Додуше он је то чинио само у изузетним приликама: или у време жестоких сукоба са млетачком републиком или када је напуштао родни крај и одлазио у Италију, или можда када притиснут огромном турском силом ни на који други начин CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  89. ^Licursi, Emiddio Pietro (2011).Empire of Nations: The Consolidation of Albanian and Turkish National Identities in the Late Ottoman Empire, 1878–1913 (Теза). New York: Columbia University. стр. 19.hdl:10022/AC:P:10297. „By 1415, after a chaotic interregnum, Sultan Mehmet I sent the military to erect the first Ottoman garrisons throughout southern Albania, establishing direct military authority in the region ... l jurisdiction over most of Albania ... 
  90. ^The Balkans: From Constantinople to Communism by D. Hupchick, page 110
  91. ^Gjonça, Arjan (2001).Communism, Health and Lifestyle: The Paradox of Mortality Transition in Albania, 1950–1990. Greenwood Publishing Group. стр. 7.ISBN 978-0-313-31586-2. 
  92. ^Zickel, Raymond; Iwaskiw, Walter R. (1994).„Albania: A Country Study ("Albanians under Ottoman Rule")”. Приступљено9. 4. 2008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  93. ^Rob Pickard (2008).Analysis and Reform of Cultural Heritage Policies in South-East Europe (Europarat изд.). Council of Europe. стр. 16.ISBN 978-92-871-6265-6. 
  94. ^Hodgkinson 2005, стр. 240. sfn грешка: no target: CITEREFHodgkinson2005 (help)
  95. ^Hodgkinson 2005, стр. xii. sfn грешка: no target: CITEREFHodgkinson2005 (help)
  96. ^Donald Edgar Pitcher (1968).An Historical Geography of the Ottoman Empire: From Earliest Times to the End of the Sixteenth Century. Brill. стр. 88. 
  97. ^аб"Arnawutluḳ." inEncyclopaedia of Islam, Second Edition. Brill Online, 2012.
  98. ^абClayer, Nathalie (2012).„"Albania". . In:Encyclopaedia of Islam, Gudrun Krämer, Denis Matringe, Rokovet, John Nawas, Everett Rowson (eds.). Brill Online.
  99. ^Babinger 1992, стр. 51
  100. ^Peirce, Leslie P. (1993).The Imperial Harem: Women and Sovereignty in the Ottoman Empire. New York: Oxford University Press, Inc. стр. 94.ISBN 0-19-507673-7. 
  101. ^Sarah Amsler (2007).Theorising Social Change in Post-Soviet Countries: Critical Approaches (Balihar Sanghera, Sarah Amsler, Tatiana Yarkova изд.). Peter Lang, 2007. стр. 96105.ISBN 9783039103294. 
  102. ^Kopecek, Michal; Ersoy, Ahmed; Gorni, Maciej; Kechriotis, Vangelis; Manchev, Boyan; Trencsenyi, Balazs; Turda, Marius (2006).Discourses of collective identity in Central and Southeast Europe (1770–1945).1. Budapest, Hungary: Central European University Press. стр. 348.ISBN 978-963-7326-52-3. „The position of the League in the beginning was based on religious solidarity. It was even calledKomiteti i Myslimanëve të Vërtetë (The Committee of the Real Muslims) ... decisions are taken and supported mostly by landlords and people closely connected with Ottoman administration and religious authorities.. 
  103. ^Kopeček, Michal; Ersoy, Ahmed; Gorni, Maciej; Kechriotis, Vangelis; Manchev, Boyan; Trencsenyi, Balazs; Turda, Marius (2006).„Program of the Albanian League of Prizren”.Discourses of collective identity in Central and Southeast Europe (1770–1945).1. Budapest, Hungary: Central European University Press. стр. 347.ISBN 978-963-7326-52-3. Приступљено18. 1. 2011. „there were no delegates from Shkodra villayet and a few Bosnian delegates also participated. Present was also mutasarrif (administrator of sandjak) of Prizren as representative of the central authorities CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  104. ^Elsie, Robert.„1878 The Resolutions of the League of Prizren”. albanianhistory.net. Архивирано изоригинала 8. 9. 2010. г. Приступљено20. 2. 2011. „On 10 June 1878, ... The League of Prizren, Alb. Lidhja e Prizrenit, ... On 13 June 1878, the League submitted an eighteen-page memorandum to Benjamin Disraeli, the British representative at the Congress of Berlin CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  105. ^„Albanian League”.Encyclopædia Britannica. Приступљено5. 1. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  106. ^Giaro, Tomasz (2007).„The Albanian legal and constitutional system between the World Wars”.Modernisierung durch Transfer zwischen den Weltkriegen. Frankfurt am Main, Germany: Vittorio Klosterman GmbH. стр. 185.ISBN 978-3-465-04017-0. Приступљено24. 1. 2011. „From its own members congress elected a senate (Pleqësi), composed of 18 members, which assumed advisory role to the government. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  107. ^Qemali, Ismail.„Ismail Kemal bey Vlora: Memoirs”. Архивирано изоригинала 17. 6. 2010. г. Приступљено23. 1. 2011. „15th–28th November 1912 ... CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  108. ^Qemali, Ismail.„Ismail Kemal bey Vlora: Memoirs”. Архивирано изоригинала 17. 6. 2010. г. Приступљено23. 1. 2011. „On the resumption of the sitting, I was elected President of the Provisional Government, with a mandate to form a Cabinet ... CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  109. ^Giaro, Tomasz (2007).„The Albanian legal and constitutional system between the World Wars”.Modernisierung durch Transfer zwischen den Weltkriegen. Frankfurt am Main, Germany: Vittorio Klosterman GmbH. стр. 185.ISBN 978-3-465-04017-0. Приступљено24. 1. 2011. „a provisional government, consisting of ten members and led by Vlora, was formed on 4 December. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  110. ^Elsie, Robert.„1913 The Conference of London”. Архивирано изоригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено5. 1. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  111. ^Jelavich, Barbara (1999) [1983].„The end of Ottoman rule in Europe”.History of the Balkans: Twentieth century.2. Cambridge, United Kingdom: The Press Syndicate of University of Cambridge. стр. 101.ISBN 978-0-521-27459-3. Приступљено21. 1. 2011. „the International Commission ... had headquarters in Vlorë CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  112. ^Zaharia, Perikli (24. 3. 2003).„The post – 1989 constitutional course of south east Europe”. Athens: Centre for European Constitutional Law. Архивирано изоригинала 16. 6. 2011. г. Приступљено22. 1. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  113. ^Seton-Watson, R.W.; Wilson, J. Dover; Zimmern, Alfred E.; Greenwood, Arthur (10. 1. 2004) [1915],„III Germany”,The War and Democracy (1st изд.), London: MacMillan, Архивирано изоригинала 13. 11. 2012. г., „Prince William of Wied, the first Prince of Albania CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  114. ^Elsie, Robert.„Albania under prince Wied”. Архивирано изоригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено25. 1. 2011. „pro-Ottoman forces ... were opposed to the increasing Western influence ... In November 1913, these forces, ... had offered the vacant Albanian throne to General Izzet Pasha ... War Minister who was of Albanian origin. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  115. ^Jelavich, Barbara (1999) [1983].History of the Balkans: Twentieth century.2. Cambridge, United Kingdom: The Press Syndicate of University of Cambridge. стр. 103.ISBN 978-0-521-27459-3. Приступљено25. 1. 2011. „peasants..willing listeners to Ottoman propaganda ... attached the new regime as a tool of the beys and Christian powers CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  116. ^Bowden, William (2003).Epirus Vetus : the archaeology of a late antique province. London: Duckworth. стр. 28.ISBN 978-0-7156-3116-4. „the Greek Epirote population of the area refused to be incorporated into the new Albanian state and in February 1914 declared the Autonomous Republic of Northern Epirus ... in 1921 Albania was recognised as an independent sovereign state, with its borders established on their present lines. 
  117. ^ed, Gregory C. Ference (1994).Chronology of 20th century eastern European history. Detroit [u.a.]: Gale Research. стр. 9.ISBN 978-0-8103-8879-6. „February 28 George Zographos, a former foreign minister of Greece, proclaims at Gjirokaster the establishment of the Autonomous Republic of Northern Epirus, with Zographos as president. He notifies the International Commission that his government has been established because the Great Powers have not provided the Greeks in southern Albania any guarantees for the protection of the life, property and religious freedom, and ethnic existence. 
  118. ^„The Efforts to settle amputated Albania state”. albaniainbrief.com. Архивирано из оригинала 1. 6. 2011. г. Приступљено28. 1. 2011. „Thousands of muslim peasants, ... were exploited by their leaders Haxhi Qamili, Arif Hiqmeti, Musa Qazimi and Mustafa Ndroqi, ... to rebel CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  119. ^Vickers, Miranda (1999).The Albanians: a modern history. I.B. Tauris. стр. 81.ISBN 978-1-86064-541-9. „He gathered round him a group of discontented Muslim priests ... and proclaimed himself the savior of Albania and the Champion of Islam. 
  120. ^Elsie, Robert.„Albania under prince Wied”. Архивирано изоригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено25. 1. 2011. „mostly volunteers from Kosova under their leader Isa Boletini CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  121. ^Elsie, Robert.„Albania under prince Wied”. Архивирано изоригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено25. 1. 2011. „Panic broke out in Durrës, and the royal family sought refuge on an Italian vessel ... CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  122. ^Springer, Elisabeth; Kammerhofer, Leopold (1993).Archiv und Forschung. Oldenbourg Wissenschaftsverlag. стр. 346.ISBN 978-3-486-55989-7. 
  123. ^абвгдђежзијкZickel, Raymond; Iwaskiw, Walter R. (ур.).Albania country study(PDF).Federal Research Division,Library of Congress.Архивирано(PDF) из оригинала 11. 9. 2023. г. Приступљено11. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  124. ^абVickers, Miranda (29. 11. 1999).The Albanians: A Modern History.Bloomsbury Academic. стр. 118.ISBN 978-1-86064-541-9. Архивирано изоригинала 13. 9. 2023. г. Приступљено13. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  125. ^Gerwarth, Robert (2007).Twisted Paths: Europe 1914-1945.Oxford University Press. стр. 242—261.ISBN 978-0-1992-8185-5.Архивирано из оригинала 13. 9. 2023. г. Приступљено13. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  126. ^Keegan, John; Churchill, Winston (1986).The Second World War (Six Volume Boxed Set).Boston, United States:Mariner Books. стр. 314.ISBN 0-395-41685-X.Архивирано из оригинала 13. 9. 2023. г. Приступљено13. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  127. ^Zabecki, David T. (1999).World War II in Europe: an encyclopedia. New York: Garland Pub. стр. 1353.ISBN 0-8240-7029-1. 
  128. ^Bogdani, Mirela; Loughlin, John (15. 3. 2007).Albania and the European Union: The Tumultuous Journey Towards Integration and Accession. I.B. Tauris. стр. 230.ISBN 978-1-84511-308-7. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  129. ^Morrock, Richard (11. 10. 2010).The Psychology of Genocide and Violent Oppression: A Study of Mass Cruelty from Nazi Germany to Rwanda. McFarland. стр. 55.ISBN 978-0-7864-5628-4. „The nationalist Balli Kombetar, which had fought against Italy, made a deal with the German invaders, and formed a "neutral" government in Tirana which ... CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  130. ^абв„Albanian Nationalism”.Encyclopædia Britannica. Приступљено22. 11. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  131. ^„Envery Hoxha”.Encyclopædia Britannica. Приступљено22. 11. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  132. ^аб„Human Rights in Post-Communist Albania”.Human Rights Watch (HRW).Архивирано из оригинала 11. 9. 2023. г. Приступљено11. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  133. ^Fischer, Bernd (10. 6. 2010).„Albania and Enver Hoxha's legacy”.OpenDemocracy.Архивирано из оригинала 11. 9. 2023. г. Приступљено11. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  134. ^Pano, Aristotel.„Panorama of the Economic-Social Development of Socialist Albania”.Архивирано из оригинала 31. 5. 2023. г. Приступљено11. 4. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  135. ^40 Years of Socialist Albania, Dhimiter Picani
  136. ^Qori, Arlind (22. 2. 2019).„From Faculty to Factory”.Jacobin. Приступљено14. 3. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  137. ^„Hapet dosja, ja harta e bunkerëve dhe tuneleve sekretë”. Архивирано изоригинала 17. 9. 2017. г. Приступљено11. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  138. ^абElsie, Robert (2010).Historical Dictionary of Albania. Historical Dictionaries of Europe, No. 75 (2nd изд.). Lanham, MD, and Plymouth:The Scarecrow Press. стр. 27.ISBN 978-0-8108-6188-6. 
  139. ^„Report: The Elections in Albania”.Commission on Security and Cooperation in Europe (CSCE). 4. 4. 1991. Архивирано изоригинала 1. 10. 2020. г. Приступљено1. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  140. ^Jarvis, Christopher (2000).„The Rise and Fall of the Albanian Pyramid Schemes”.Finance and Development.37 (1): 1. 
  141. ^Bezemer, Dirk (2001).„Post-socialist Financial Fragility: The Case of Albania”(PDF).Cambridge Journal of Economics.25 (1): 1—25.JSTOR 23599718.doi:10.1093/cje/25.1.1.hdl:10419/85494Слободан приступ.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  142. ^Musaraj, Smoki (2011). „Tales from Albarado: The Materiality of Pyramid Schemes in Post-socialist Albania”.Cultural Anthropology.26 (1): 84—110.doi:10.1111/j.1548-1360.2010.01081.x. 
  143. ^pPike, John.„Albanian Civil War (1997)”.Globalsecurity.org. Приступљено14. 6. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  144. ^Salehyan, Idean; Gleditsch, Kristian Skrede (април 2006). „Refugees and the Spread of Civil War”.International Organization.60 (2).doi:10.1017/S0020818306060103. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  145. ^Burden, Brandon (децембар 2016).„Nato's small states: Albania as a case study”(PDF).Calhoun Naval Postgraduate School (NPS). стр. 44—60.Архивирано(PDF) из оригинала 18. 4. 2021. г. Приступљено16. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  146. ^„Ceremony marks the accession of Albania and Croatia to NATO”.North Atlantic Treaty Organization (NATO). 7. 4. 2009. Приступљено1. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  147. ^„Albania in NATO”.ambasadat.gov.al. Permanent Delegation of the Republic of Albania to NATO. 
  148. ^„Albania – Eu-Albania relations”.European Commission (EC). Архивирано изоригинала 26. 6. 2013. г. Приступљено1. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  149. ^„EU candidate status for Albania”. European Commission (EC). 24. 6. 2014.Архивирано из оригинала 5. 5. 2023. г. Приступљено1. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  150. ^Shqip, Gazeta.„Ahmetaj: Premtimi për 300 mijë vende punë është mbajtur – Gazeta SHQIP Online”.gazeta-shqip.com. 
  151. ^„PM Rama at 'Global Leader Woman' Summit”.ambasadat.gov.al. 
  152. ^„Albania: PM Edi Rama secures third term for Socialist Party”.Deutsche Welle (DW). 27. 4. 2021.Архивирано из оригинала 10. 6. 2021. г. Приступљено16. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  153. ^Crowcroft, Orlando (27. 4. 2021).„Edi Rama claims 'beautiful victory' in Albanian election”.Euronews.Архивирано из оригинала 30. 4. 2021. г. Приступљено16. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  154. ^ANSS.„Albania 2019: M 6.4 – 16 km WSW of Mamurras, Albania”.Comprehensive Catalog. U.S. Geological Survey. Приступљено1. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  155. ^„Very Strong earthquake – Albania – November 26, 2019”.Earthquake-Report. 26. 11. 2019. Архивирано из оригинала 28. 11. 2019. г. Приступљено1. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  156. ^„Albanians Raise $13 Million in 3 Days for Earthquake Relief”. Exit News. 29. 11. 2019. Архивирано изоригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено3. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  157. ^„Ministria e Shëndetësisë: Konfirmohen dy rastet e para me koronavirusin e ri” (на језику: албански).Ministry of Health and Social Protection. 9. 3. 2020. Архивирано изоригинала 23. 7. 2020. г. Приступљено3. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  158. ^Ruci, Ani (9. 3. 2020).„Shqipëria preket nga virusi Corona” (на језику: албански).Deutsche Welle (DW). Архивирано изоригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено3. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  159. ^„Masat për koronavirusin, Rama: Nga nesër postblloqe, gjobë 5000 euro kush thyen karantinën” (на језику: албански).A2 CNN. 11. 3. 2020. Архивирано изоригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено3. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  160. ^Gjonaj, Arlinda (9. 3. 2020).„Rama: Mbyllja e kufijve nuk këshillohet nga OBSH, vetëm kufizime të pjesshme”.Agjencia Telegrafike Shqiptare (на језику: албански).Albanian Telegraphic Agency (ATA). Архивирано изоригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено3. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  161. ^Cuka, Fatjon (1. 6. 2020).„COVID-19, në Shqipëri vazhdon lehtësimi i masave” (на језику: албански).Anadolu Agency (AA). Архивирано изоригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено3. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  162. ^„Fushata e vaksinimit 'Shqipëria buzëqesh' (на језику: албански).Ministry of Health and Social Protection.Архивирано из оригинала 16. 8. 2021. г. Приступљено16. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  163. ^„Vaksinimi antiCOVID/ Kryhen 1,280,239 vaksinime” (на језику: албански).Ministry of Health and Social Protection. 11. 8. 2021.Архивирано из оригинала 14. 8. 2021. г. Приступљено16. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  164. ^Higgens, Andrew (21. 9. 2024).„Albania Is Planning a New Muslim State Inside Its Capital”.The New York Times.Архивирано из оригинала 21. 9. 2024. г. Приступљено21. 9. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  165. ^аб2023 Albanian census 2024, стр. 105. sfn грешка: no target: CITEREF2023_Albanian_census2024 (help)
  166. ^2011 Albanian census 2012, стр. 7. sfn грешка: no target: CITEREF2011_Albanian_census2012 (help)
  167. ^Population Dynamics 2014, стр. 25. sfn грешка: no target: CITEREFPopulation_Dynamics2014 (help)
  168. ^аб2023 Albanian census 2024, стр. 114. sfn грешка: no target: CITEREF2023_Albanian_census2024 (help)
  169. ^Population Dynamics 2014, стр. 39. sfn грешка: no target: CITEREFPopulation_Dynamics2014 (help)
  170. ^„Albania Population Projections 2011–2031”(PDF). Instituti i Statistikës (INSTAT). стр. 37.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено30. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  171. ^„Albania § People and Society”.The World Factbook (2026 изд.).Central Intelligence Agency. Приступљено18. 9. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза) (Archived 2024 edition)
  172. ^абв2023 Albanian census 2024, стр. 117. sfn грешка: no target: CITEREF2023_Albanian_census2024 (help)
  173. ^Stafi i Akedemise se Shkencave (2003).Historia e popullit shqiptar. Botimet Toena. стр. 252—254. 
  174. ^„30% of Albanians live abroad amid increased migration woes – EURACTIV.com”. 17. 11. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  175. ^„Article: Embracing Emigration: The Migration-Devel.. | migrationpolicy.org”. 9. 9. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  176. ^„The other Albanian migrant crisis”.openDemocracy. 
  177. ^„Albania — Atlas of Genetic Genealogy”. Архивирано изоригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено14. 02. 2014. 
  178. ^Internal Migration Albania 2014, стр. 12. sfn грешка: no target: CITEREFInternal_Migration_Albania2014 (help)
  179. ^UNECE Country Profile 2024, стр. 65 harvnb грешка: no target: CITEREFUNECE_Country_Profile2024 (help)
  180. ^UNECE Country Profile 2024, стр. 107 harvnb грешка: no target: CITEREFUNECE_Country_Profile2024 (help)
  181. ^абCIEACA: Albania 2017, стр. 3–4 harvnb грешка: no target: CITEREFCIEACA:_Albania2017 (help)
  182. ^2011 Albanian census 2012, стр. 10. sfn грешка: no target: CITEREF2011_Albanian_census2012 (help)
  183. ^„Urban population (% of total population) – Albania”. World Bank.Архивирано из оригинала 14. 9. 2024. г. Приступљено14. 9. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  184. ^Internal Migration Albania 2014, стр. 12 & 18. sfn грешка: no target: CITEREFInternal_Migration_Albania2014 (help)
  185. ^Internal Migration Albania 2014, стр. 15. sfn грешка: no target: CITEREFInternal_Migration_Albania2014 (help)
  186. ^„Constitution of the Republic of Albania”.osce.org. стр. 3. „The official language in the Republic of Albania is Albanian. 
  187. ^Nitsiakos, Vasilēs G. (2011).Balkan Border Crossings: Second Annual of the Konitsa Summer School. LIT Verlag Münster. стр. 150.ISBN 9783643800923. „in the Albanian south... The Greek language is spoken by an important percentage of the Albanians of the south. 
  188. ^„What Languages Are Spoken in Albania?”.WorldAtlas. август 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  189. ^„The Second Most Spoken Languages Around the World”.Kathimerini. Архивирано изоригинала 29. 7. 2018. г. Приступљено12. 6. 2017. „.5% speak it as first language. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  190. ^„The Greek language is widely spoken in Albania (H Ελληνική γλώσσα γίνεται καθομιλουμένη στην Αλβανία)”.Kathimerini. Приступљено12. 6. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  191. ^„Languages of Albania”. Архивирано изоригинала 23. 1. 2009. г. Приступљено31. 10. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  192. ^„Press release of the Adult Education Survey”(PDF).Instituti i Statistikës (INSTAT). 10. 5. 2018. Архивирано изоригинала(PDF) 22. 8. 2018. г. Приступљено23. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  193. ^Gjovalin Shkurtaj (2017).Urgjenca gjuhësore: -huazime të zëvendësueshme me fjalë shqipe- : (fjalorth). Naimi. стр. 15—16.ISBN 9789928234049. „Sic u permend me lart, per shkak te shkaqeve kulturore dhe ekonomike, trendet e mesimit te gjuheve nga te rinjte (grupmosha deri ne 25 vjec) ndryshojne. Keto trende jane percaktues i nje sere fenomeneve shoqerore, sic do te shohim me tej. Keshtu nga viti 2000 e ketej, gjuha angleze, gjermane dhe ajo turke kane pasur nje rritje te interest. Gjuha italiane, por edhe ajo franceze kane pasur nje stabilitet, pra as rritje dhe as ulje te interesit te pergjithshem nga ana e grupmoshes te siperpermendur. Vihet re se gjuha greke ka pesuar nje renie te forte te interesit. Ne fakt, shumica e interesit ka rene per kete gjuhe. Arsyet per kete gjuhe specifike do ti trajtojme me tej ne kapitulin e trete. 
  194. ^„Gjuha gjermane, shumë e kërkuar në Shqipëri”.albinfo.ch. albinfo. 10. 4. 2014. Архивирано изоригинала 3. 5. 2021. г. Приступљено26. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  195. ^„Në Shqipëri vazhdon të rritet interesi për gjuhën turke”.voal.ch. voal. 5. 10. 2016. Приступљено26. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  196. ^staff (12. 10. 2017).„Albania has Recognized the Bulgarian Minority in the Country”.novinite.com. Sofia News Agency. Приступљено4. 12. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  197. ^United Nations High Commissioner for Refugees (11. 5. 2005).„World Directory of Minorities and Indigenous Peoples – Albania : Overview”. United Nations High Commission for Refugees. Архивирано изоригинала 16. 4. 2013. г. Приступљено5. 5. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  198. ^2023 Albanian census 2024, стр. 75. sfn грешка: no target: CITEREF2023_Albanian_census2024 (help)
  199. ^аб2023 Albanian census 2024, стр. 76. sfn грешка: no target: CITEREF2023_Albanian_census2024 (help)
  200. ^„1998 Constitution of the Republic of Albania”(PDF).Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE). Архивирано изоригинала(PDF) 30. 7. 2020. г. Приступљено30. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  201. ^„Gallup Global Reports”. Gallup. Архивирано изоригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено25. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  202. ^Smith, Oliver (14. 1. 2018).„Mapped: The world's most (and least) religious countries”.The Telegraph.Архивирано из оригинала 16. 8. 2021. г. Приступљено1. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  203. ^Worldwide Independent Network/Gallup International Association.„Religion prevails in the world”(PDF).wingia.com. стр. 4 & 7. Архивирано изоригинала(PDF) 14. 11. 2017. г. Приступљено27. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  204. ^„Albania: International Religious Freedom Report 2007”. U.S. State Department. 14. 9. 2007. Приступљено27. 8. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  205. ^„Korrieri online – Shqip”. 23. 5. 2005. Архивирано изоригинала 23. 5. 2005. г. Приступљено17. 11. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  206. ^„Në Shqipëri P. ka 1119 kisha dhe 638 xhami”.Ateistët. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено17. 11. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  207. ^Abrahams, Fred C. (2015).Modern Albania: From Dictatorship to Democracy. New York: New York University Press. стр. 169—221.ISBN 978-0814705117. 
  208. ^„Albania gets religion”.Politico. Приступљено19. 11. 2025. 
  209. ^Merdjanova, Ina (2013).Rediscovering the Umma: Muslims in the Balkans between nationalism and transnationalism. Oxford: Oxford University Press. стр. 6—7, 39—40.ISBN 9780190462505. 
  210. ^„Albania”. TED Adventist. Архивирано изоригинала 24. 2. 2013. г. Приступљено25. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  211. ^„Famous British celebrity visits ADRA Albania – Albania”.ReliefWeb. 30. 4. 2001. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  212. ^„LDS Newsroom-Country Profile-Albania”. The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints. Архивирано изоригинала 25. 8. 2010. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  213. ^2015 Yearbook of Jehovah's Witnesses. Watch Tower Society. стр. 178. 
  214. ^„1st chief rabbi inaugurated in Albania – Israel Jewish Scene, Ynetnews”.Ynetnews. Приступљено15. 2. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  215. ^Scheib, Ariel.„Albania Virtual Jewish Tour”.Jewish Virtual Library. Приступљено15. 2. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  216. ^„Constitution of the Republic of Albania”.Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE).Архивирано из оригинала 10. 9. 2023. г. Приступљено10. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  217. ^„Constitution of Albania”.Food and Agriculture Organization (FAO).Архивирано из оригинала 10. 9. 2023. г. Приступљено10. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  218. ^аб„Albania: Freedom in the World 2023”.Freedom House.Архивирано из оригинала 10. 9. 2023. г. Приступљено10. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  219. ^„2022 Country Reports on Human Rights Practices: Albania”.United States Department of State.Архивирано из оригинала 10. 9. 2023. г. Приступљено10. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  220. ^„Arbëreshët kërkojnë ndihmë nga Tirana (Video)” (на језику: албански). Telegrafi. 4. 4. 2017. Приступљено4. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  221. ^Aydın, Abdurrahim F.; Progonati, Erjada (мај 2011).„Albanian foreign policy in the post-communist era”(PDF).Unisci Discussion Papers.26.S2CID 154016018.doi:10.5209/REV_UNIS.2011.V26.37824Слободан приступ. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  222. ^„Meeting Global Challenges Through Partnership Albania For UN Security Council 2022 – 2023”(PDF). Ministry for Europe and Foreign Affairs.Архивирано(PDF) из оригинала 4. 9. 2023. г. Приступљено4. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  223. ^„Albania in the region”.Ministry for Europe and Foreign Affairs.Архивирано из оригинала 3. 6. 2023. г. Приступљено3. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  224. ^„Relations with Regional Countries”. Ministry for Europe and Foreign Affairs.Архивирано из оригинала 4. 9. 2023. г. Приступљено4. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  225. ^Article 169, Section 1 of theConstitution of Albania (28 November 1998)
  226. ^„Albania to end conscription by 2010”.wri-irg.org. 22. 8. 2008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  227. ^„Albania Military 2017”.theodora.com. 
  228. ^Ministry of Defence.„Engagement Policy and evidence of AAF participation in PK missions”.mod.gov.al. 
  229. ^„Albania membership Nato”. NATO. Архивирано изоригинала 28. 7. 2011. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  230. ^„Albania sells off its military hardware”.BBC News. 17. 4. 2002. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  231. ^„Albania to abolish conscription by 2010”.Southeast European Times. 21. 8. 2008. Приступљено29. 12. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  232. ^„Albanian military expenditure as % of GDP”. World Bank. 
  233. ^„Reforma Administrativo-territoriale”(PDF) (на језику: албански).Government of Albania. стр. 8.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  234. ^„A Brief History of the Administrative-territorial Organisation in Albania”.reformaterritoriale.al. Архивирано изоригинала 9. 6. 2017. г. Приступљено27. 9. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  235. ^„A Brief History of the Administrative-territorial Organization in Albania”. Архивирано изоригинала 24. 5. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  236. ^„STRATEGJIA NDËRSEKTORIALE PËR DECENTRALIZIMIN DHE QEVERISJEN VENDORE 2015–2020”(PDF) (на језику: албански).Fletorja Zyrtare e Republikës së Shqipërisë. стр. 9. Архивирано изоригинала(PDF) 30. 6. 2017. г. Приступљено23. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  237. ^„On the Organization and Functioning of the Local Government, Republic of Albania, 2000”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 15. 2. 2010. г. Приступљено27. 8. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  238. ^„Ndarja e re, mbeten 28 bashki, shkrihen komunat | Shekulli Online”. Shekulli.com.al. 10. 1. 2014. Архивирано изоригинала 13. 1. 2014. г. Приступљено15. 2. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  239. ^„Reforma Territoriale – KRYESORE”. Reformaterritoriale.al. Архивирано изоригинала 14. 5. 2017. г. Приступљено15. 8. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  240. ^„Ndarja administrative, njësitë vendore në lagje dhe fshatra”. Архивирано изоригинала 25. 9. 2017. г. Приступљено7. 12. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  241. ^„Ndarja e re, mbeten 28 bashki, shkrihen komunat – Shekulli Online”. Shekulli.com.al. Архивирано изоригинала 13. 1. 2014. г. Приступљено23. 7. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  242. ^„Popullsia në 1 Janar sipas qarqeve dhe gjinisë 2001 - 2020” (на језику: албански).Instituti i Statistikës (INSTAT). Архивирано изоригинала 10. 10. 2021. г. Приступљено22. 7. 2020. 
  243. ^„Sub-national HDI - Area Database–Global Data Lab”. Приступљено13. 9. 2018. 
  244. ^„World Bank Open Data”.World Bank Open Data. Приступљено2025-04-03. 
  245. ^„Overview”.World Bank (на језику: енглески). Приступљено2025-04-03. 
  246. ^„Albania Unemployment Rate 1991-2025”.www.macrotrends.net. Приступљено2025-04-03. 
  247. ^Hodo, Genta (2025-03-12).„Albania's unemployment rate down in Q4 | Albania Economy News | SeeNews”.seenews.com (на језику: енглески). Приступљено2025-04-03. 
  248. ^„Foreign trade figures of Albania - International Trade Portal”.www.lloydsbanktrade.com (на језику: енглески). Приступљено2025-04-03. 
  249. ^„Albania (ALB) and United States (USA) Trade”.The Observatory of Economic Complexity (на језику: енглески). Приступљено2025-04-03. 
  250. ^„Albania”.United States Department of State (на језику: енглески). Приступљено2025-04-03. 
  251. ^„Albania Region's 3rd for FDI from EU Countries”.ALBANIA DAILY NEWS (на језику: енглески). Приступљено2025-04-03. 
  252. ^„Albanian employment rate increases in agriculture, services sector in Q1 2016”.fdi.gov.cn. Архивирано изоригинала 22. 9. 2017. г. Приступљено15. 6. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  253. ^„UC Research Reveals One of the Earliest Farming Sites in Europe”. University of Cincinnati. 16. 4. 2012. Архивирано изоригинала 10. 9. 2015. г. Приступљено17. 6. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  254. ^„IPA National Programme 2011 for Albania Project Fiche 7: Support to Agriculture and Rural Development”(PDF). European Commission.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  255. ^Dhimitër Doka.„Albaniens vergessener Exportschlager”.humboldt-foundation.de (на језику: немачки). Архивирано изоригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено10. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  256. ^Tom Stevenson (2011).The Sotheby's Wine Encyclopedia. Dorling Kindersley.ISBN 978-1-4053-5979-5. 
  257. ^„Wine production (tons)”.Food and Agriculture Organization. стр. 28. Архивирано изоригинала 20. 5. 2011. г. Приступљено18. 4. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  258. ^„Mining sector”. 1. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  259. ^„ANTEA, the company with the highest working standards”.anteacement.com. Архивирано изоригинала 18. 4. 2017. г. Приступљено17. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  260. ^„UPDATE 1-Bankers Petroleum's key Albanian oilfield output jumps in Q1”.Reuters. 7. 4. 2011.Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено30. 6. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  261. ^„Textile industry in Albania is unprepared for a potential influx of import orders”.balkaneu.com. 24. 8. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  262. ^Page, Kogan Kogan (2003).Europe Review 2003/04: The Economic and Business Report. Kogan Page Publishers. стр. 3—7.ISBN 9780749440671. 
  263. ^„Albania – Mining and Minerals”. 15. 8. 2016. Архивирано изоригинала 18. 4. 2017. г. Приступљено17. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  264. ^абвMuharremi, Oltiana; Madani, Filloreta; Pelari, Erald.„The Development of the Service Sector in Albania and Its Future”.researchgate.net. стр. 2—9. 
  265. ^„Analysis of the Albanian Banking System in the Transition Years”(PDF).ijbcnet.com.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  266. ^„TOURISM AND EMPLOYMENT IN ALBANIA – IS THERE A STRONG CORRELATION?”(PDF).asecu.gr. стр. 1—9.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  267. ^Eglantina Hysa – Epoka University.„INFLUENCE OF TOURISM SECTOR IN ALBANIAN GDP: ESTIMATION USING MULTIPLE REGRESSION METHOD”.researchgate.net. Tirana. стр. 1—6. 
  268. ^World Travel; Tourism Council.„Travel & Tourism: Economic Impact 2017: Albania”(PDF).wttc.org. London. стр. 12.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)[мртва веза]
  269. ^„Arrivals of foreign citizens by Lëvizjet e shtetasve shqiptarë dhe të huaj and Month”.databaza.instat.gov.al. [мртва веза]
  270. ^„Number of tourists to Albania up 25 pct during summer 2015”.Travel Gazette. 4. 10. 2015. Архивирано из оригинала 11. 3. 2021. г. Приступљено9. 2. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  271. ^„Lonely Planet's top 10 countries for 2011 – travel tips and articles – Lonely Planet”. Приступљено7. 8. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)[мртва веза]
  272. ^„52 Places to Go in 2014”.The New York Times. 5. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)[мртва веза]
  273. ^Sustainable Development of Sea-Corridors and Coastal Waters: The TEN ECOPORT project in South East Europe (Chrysostomos Stylios, Tania Floqi, Jordan Marinski, Leonardo Damiani изд.). Springer. 7. 4. 2015. стр. 85.ISBN 9783319113852. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  274. ^„Coastline | The Official website of Albanian Tourism”. Albania.al. Архивирано изоригинала 9. 8. 2014. г. Приступљено15. 8. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  275. ^„Statistikat e transportit”(PDF) (на језику: албански). Instituti i Statistikës (INSTAT). 27. 1. 2019. стр. 2.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено8. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  276. ^Tirana Times (17. 1. 2018).„Turkish consortium bids to build Vlora airport as Albania prepares to launch national carrier”.tiranatimes.com. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  277. ^абSouth East Europe Transport Observatory (SEETO).„THE CORE TRANSPORT NETWORK South-East Europe Transport Observatory SEETO”(PDF). European Commission. стр. 2.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  278. ^„Serbia and Kosovo Only Beginning to Form Infrastructural Links: Peace Highway to Connect the Region”.kossev.info. 15. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  279. ^Rabeta, Lorenc.„Trenat e rinj Tiranë-Durrës-Rinas me 222 pasagjerë, 112 të ulur”.dailynews.al. Архивирано изоригинала 13. 1. 2017. г. Приступљено12. 1. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  280. ^„Hekurudha Tiranë-Rinas-Durrës, Haxhinasto: Projekti përfundon në 2019”.top-channel.tv (на језику: албански). 25. 6. 2016. Архивирано изоригинала 28. 9. 2017. г. Приступљено4. 1. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  281. ^абв„Language Education Policy Profile: Albania Country Report”. Tirana. октобар 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  282. ^абв„The Albanian education system described and compared with the Dutch system”(PDF). 1. 1. 2015. Архивирано изоригинала(PDF) 14. 10. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  283. ^„Language Education Policy Profile 2015 – 2017 ALBANIA”.rm.coe.int. Tirana. стр. 13—18. 
  284. ^„SCHOOL LIFE EXPECTANCY”.world.bymap.org. 31. 1. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  285. ^„Albania”.The World Factbook (2026 изд.).Central Intelligence Agency. Приступљено21. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза) (Archived 2013 edition)
  286. ^„Overview of the Higher Education System Albania”(PDF). European Commission. фебруар 2017. стр. 12—16. Архивирано изоригинала(PDF) 30. 9. 2018. г. Приступљено30. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  287. ^„Health Care Systems in Transition Albania 2002”(PDF). World Health Organization. стр. 17.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  288. ^„1998 CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF ALBANIA”.osce.org. стр. 10. 
  289. ^абвг„Albania Demographic and Health Survey 2008–09”(PDF).dhsprogram.com. март 2010. стр. 37.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  290. ^„Albania-prel.pmd”(PDF).Архивирано(PDF) из оригинала 27. 12. 2009. г. Приступљено29. 12. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  291. ^„Life Expectancy at Birth”. CIA – The World Factbook. Архивирано изоригинала 13. 7. 2014. г. Приступљено10. 10. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  292. ^WHO.„Healthy life expectancy at birth, 2000–2015”. World Health Organization. Архивирано изоригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено9. 12. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  293. ^World Health Organization.„Measuring overall health system performance for 191 countries”(PDF). New York University.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  294. ^„Nutrition, Physical Activity and Obesity Albania”(PDF). World Health Organization. стр. 3.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  295. ^„The World Is Getting Fatter and No One Knows How to Stop It”.Bloomberg.com. Bloomberg L.P. 6. 4. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  296. ^„Living Smart, the Mediterranean Way of Being Albanian”.agroweb.org. 1. 5. 2017. Архивирано изоригинала 17. 9. 2017. г. Приступљено24. 6. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  297. ^„Prevalence of obesity, ages 18+, 2010–2014”.WHO. World Health Organization. Архивирано изоригинала 20. 11. 2019. г. Приступљено26. 2. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  298. ^„Albania's Technology Needs Assessment (Final Draft)”(PDF).Ministry of Environment. март 2004.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 12. 2017. г. Приступљено29. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  299. ^Zavalani, Orion.„Renewable energy potentials of Albania”.European Commission (EC). Архивирано изоригинала 29. 8. 2020. г. Приступљено29. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  300. ^„Fostering Effective Energy Transition 2023 Edition”(PDF).World Economic Forum. стр. 12.Архивирано(PDF) из оригинала 8. 7. 2023. г. Приступљено8. 7. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  301. ^„Albania Renewable Energy Progress Reports 2014–2015”(PDF).Ministry of Infrastructure and Energy (Albania). стр. 2.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  302. ^„Electricity production from hydroelectric sources (% of total)”.World Bank. Приступљено29. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  303. ^„Electricity – from hydroelectric plants”.The World Factbook. Архивирано изоригинала 17. 8. 2020. г. Приступљено29. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  304. ^Energy Information Administration (3. 9. 2016).„Crude Oil Proved Reserves 2016”.eia.gov. стр. 1. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  305. ^Lorenc Gordani (21. 6. 2017).„Albania, from the largest continental onshore oil reserves in Europe, to the new bridge between the Balkans and Italy, by Dr Lorenc Gordani”.esc.albaniaenergy.org. стр. 1. CS1 одржавање: Формат датума (веза)[мртва веза]
  306. ^„Scoping Report for the ESIA (Environmental and Social Impact Assessment) Albania”(PDF).Trans Adriatic Pipeline (TAP). април 2011.Архивирано(PDF) из оригинала 25. 7. 2020. г. Приступљено29. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  307. ^„06/11347 – Albania – Benefits of Compliance with environmental acquis – final report”(PDF).European Commission (EC). октобар 2007.Архивирано(PDF) из оригинала 29. 8. 2020. г. Приступљено29. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  308. ^„Water statistics”.European Statistical Office (Eurostat).Архивирано из оригинала 29. 8. 2020. г. Приступљено29. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  309. ^„Progress on Sanitation and Drinking Water : 2015 Update and MDG Assessment”(PDF).United Nations Children's Fund (UNICEF) andWorld Health Organization (WHO). Архивирано изоригинала(PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено29. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  310. ^„1998 Constitution of the Republic of Albania”(PDF).Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE). Архивирано изоригинала(PDF) 30. 7. 2020. г. Приступљено3. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  311. ^„2020 World Press Freedom Index”.Reporters Without Borders. 30. 1. 2013. Архивирано изоригинала 3. 10. 2020. г. Приступљено3. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  312. ^„Freedom House–Countries and Territories”.Freedom House. Архивирано изоригинала 3. 10. 2020. г. Приступљено3. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  313. ^„Media Outlets in Albania”.Konrad Adenauer Foundation (KAS). Архивирано изоригинала 3. 10. 2020. г. Приступљено3. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  314. ^абв„An Overview of Albanian Film History”. The Albanian Cinema Project. Архивирано изоригинала 3. 10. 2020. г. Приступљено3. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  315. ^„Research for Development”. DFID. Приступљено13. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  316. ^„Strategy of Science, Technology and Innovation 2009–2015”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 3. 4. 2011. г. Приступљено27. 8. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  317. ^„Global Innovation Index 2024 : Unlocking the Promise of Social Entrepreneurship”.www.wipo.int (на језику: енглески). Приступљено2024-11-29. 
  318. ^аб„Plani Kombëtar për Zhvillimin e Qëndrueshëm të Infrastrukturës Digjitale Broadband 2020–2025”(PDF) (на језику: албански).Ministry of Infrastructure and Energy. стр. 8. Архивирано изоригинала(PDF) 30. 8. 2020. г. Приступљено30. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  319. ^Muharremi, Oltiana; Madani, Filloreta; Pelari, Erald (октобар 2013).„The Development of the Service Sector in Albania and Its Future”. Приступљено30. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  320. ^„2019 Raporti Vjetor”(PDF) (на језику: албански).Electronic and Postal Communications Authority (AKEP). стр. 16, 19. Архивирано изоригинала(PDF) 30. 8. 2020. г. Приступљено30. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  321. ^Petrushevska, Dragana (4. 1. 2023).„SpaceX launches two Albanian satellites – PM Rama”.SeeNews.Архивирано из оригинала 17. 1. 2023. г. Приступљено17. 1. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  322. ^„Albania's first satellites launched into space”.bne IntelliNews. 4. 1. 2023.Архивирано из оригинала 17. 1. 2023. г. Приступљено17. 1. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  323. ^Reyes, Marta (20. 11. 2023).„Who is OpenAI's Mira Murati: An AI innovation race from Tesla to ChatGPT”.Medium.Архивирано из оригинала 24. 12. 2023. г. Приступљено24. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  324. ^Metz, Cade; Mickle, Tripp (17. 11. 2023).„Meet Mira Murati, the Engineer Now Leading OpenAI”.The New York Times.Архивирано из оригинала 24. 12. 2023. г. Приступљено24. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  325. ^Aratani, Lauren (19. 11. 2023).„How OpenAI interim chief Mira Murati helped launch AI into the mainstream”.The Guardian.Архивирано из оригинала 24. 12. 2023. г. Приступљено24. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  326. ^абTaylor, Alice (13. 12. 2023).„Albania to speed up EU accession using ChatGPT”.Euractiv.Архивирано из оригинала 24. 12. 2023. г. Приступљено24. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  327. ^„'Bisedova me Mira Muratin', Rama: Përafrimi i legjislacionit me BE-në bëhet me ChatGPT”.Telegrafi (на језику: албански). 9. 12. 2023.Архивирано из оригинала 16. 12. 2023. г. Приступљено24. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  328. ^абвгд„Për formën dhe përmasat e Flamurit kombëtar përmbajtjen e Himnit kombëtar, formën dhe përmasat e Stemës së Republikës të Shqiperisë dhe mënyrën e përdorimit të tyre”(PDF) (на језику: албански). Tirana:Fletorja zyrtare e Republikës së Shqipërisë. Архивирано изоригинала(PDF) 4. 8. 2016. г. Приступљено11. 1. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  329. ^абвгдRobert, Elsie (19. 3. 2010).Historical Dictionary of Albania.Scarecrow Press. стр. 140.ISBN 978-0-8108-7380-3.Архивирано из оригинала 29. 9. 2023. г. Приступљено29. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  330. ^абвгJames Minahan (23. 12. 2009).The Complete Guide to National Symbols and Emblems. ABC-CLIO. стр. 301 — 304.ISBN 978-0-313-34497-8. Архивирано изоригинала 30. 9. 2023. г. Приступљено30. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  331. ^Paulist Fathers (1876).Catholic World, Band 23.Paulist Fathers. стр. 235. 
  332. ^Francis Tapon (8. 12. 2011).The Hidden Europe: What Eastern Europeans Can Teach Us. SonicTrek, Inc. стр. 441.ISBN 9780976581222. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  333. ^Historia e popullit shqiptar (на језику: албански) (Instituti i Historisë (Akademia e Shkencave e RSH) изд.). Tirana: Botimet Toena, 2002. стр. 294—298, 433—434. 
  334. ^абGjergji, Andromaqi (2004).Albanian Costumes Through the Centuries: Origin, Types, Evolution. Academy of Sciences of Albania. стр. 153.ISBN 978-99943-614-4-1.Архивирано из оригинала 12. 3. 2023. г. Приступљено23. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  335. ^Blumi 2011, стр. 19 harvnb грешка: no target: CITEREFBlumi2011 (help)
  336. ^Stipčević 1977, стр. 89: "It is generally agreed, and rightly so, that the modern Albanian cap originates directly from the similar cap worn by the Illyrians." harvnb грешка: no target: CITEREFStipčević1977 (help)
  337. ^Recherches albanologiques: Folklore et ethnologie. Instituti Albanologijik i Prishtinës. 1982. стр. 52. Приступљено14. 4. 2013. „Ne kuadrin e veshjeve me përkime ilire, të dokumentuara gjer më tani hyjnë tirqit, plisi, qeleshja e bardhë gjysmësferike, goxhufi-gëzofi etj CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  338. ^Leyla Belkaid (2013),„Albania”, Ур.: Jill Condra,Encyclopedia of National Dress: Traditional Clothing Around the World,I, ABC-CLIO, стр. 16,ISBN 9780313376368 
  339. ^аб„Xhubleta, skills, craftsmanship and forms of usage”. UNESCO.Архивирано из оригинала 24. 9. 2023. г. Приступљено24. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  340. ^„Icons from the Orthodox Communities of Albania - COLLECTION OF THE NATIONAL MUSEUM OF MEDIEVAL ART, KORCË”(PDF).helios-eie.ekt.gr (на језику: енглески). стр. 20. 
  341. ^„Robert Elsie: Arti Shqiptar”.albanianart.net. Приступљено22. 11. 2015. 
  342. ^Knowlton, MaryLee (2005).Albania – Band 23 von Cultures of the world (на језику: енглески). Marshall Cavendish,. стр. 102—103.ISBN 9780761418528. 
  343. ^Karin Myhrberg –University of Gothenburg.„Heritage from the Communist Period in Albania – An Unwanted Heritage Today?”(PDF).gupea.ub.gu.se. стр. 12.Архивирано(PDF) из оригинала 2022-10-09. г. 
  344. ^Lippert & Matzinger 2021, стр. 101–102: "Das Koinon der Byllionen hatte ihren Hauptsitz in Byllis rund 5 km nordöst-lich von Nikaia und ebenfalls am rechten Ufer der Vjosa (> Abb. 30). Die Stadt wurde urn 350 v. Chr. auf einem steilen Hügel angelegt und umfasste eine Fläche von 30 ha." harvnb грешка: no target: CITEREFLippertMatzinger2021 (help)
  345. ^Belli Pasqua 2014, стр. 427: "Fondata intorno alla metà del IV a.C. in una zona già sede di abitati protourbani risalenti al secolo precedente, Byllis fu la sede principale della comunità territoriale dei Bylliones, della quale sono stati individuati numerosi centri, dislocati sulle colline che delimitano la valle del fiume Vjosa." harvnb грешка: no target: CITEREFBelli_Pasqua2014 (help)
  346. ^Egro 2010, стр. 19 harvnb грешка: no target: CITEREFEgro2010 (help)
  347. ^„Korçë”.Encyclopædia Britannica. Приступљено15. 1. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза);Kiel 1990, стр. 162 harvnb грешка: no target: CITEREFKiel1990 (help);Rembeci & Cunga 2019, стр. 105–106 harvnb грешка: no target: CITEREFRembeciCunga2019 (help);De Rapper 2012, стр. 49 harvnb грешка: no target: CITEREFDe_Rapper2012 (help).
  348. ^„Albania Mania”.agroweb.org. Архивирано изоригинала 13. 10. 2017. г. Приступљено13. 10. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  349. ^L. Maggioni, European Cooperative Programme for Plant Genetic Resources (2006).Report of a Working Group on Prunus: Sixth Meeting, 20-21 June, 2003, Budapest, Hungary : Seventh Meeting, 1-3 December 2005, Larnaca, Cyprus (на језику: енглески). Bioversity International. стр. 29—32.ISBN 9789290437321. 
  350. ^„Population and Housing Census 2023”(PDF).Instituti i Statistikës (INSTAT). 
  351. ^„Albania ranked first in the World for the number of Bars and Restaurants per inhabitant”.Oculus News. 19. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  352. ^„Albanian folk iso-polyphony”.United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organisation (UNESCO). Архивирано изоригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено14. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  353. ^SHETUNI, SPIRO J.„Albanian Traditional Music - An Introduction, with Sheet Music and Lyrics for 48 Songs”(PDF).galabri.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2017-12-26. г. Приступљено2017-12-25. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  354. ^„Kujtimet për Koço Çakalin, themeluesin e këngës himariote”. shekulli.com.al. Архивирано изоригинала 29. 8. 2016. г. Приступљено23. 7. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  355. ^„Historiku i Festivalit të Këngës” (на језику: албански).Radio Televizioni Shqiptar (RTSH). Архивирано изоригинала 7. 1. 2020. г. Приступљено14. 12. 2020. 
  356. ^„Era Istrefi requires Albanian citizenship, meets with President Nishani”.ocnal. 12. 11. 2016. Приступљено12. 11. 2016. 
  357. ^„How Ermonela Jaho became the world's most acclaimed soprano”.The Economist. 28. 5. 2016. Приступљено28. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  358. ^„Tenori shqiptar Saimir Pirgu nominohet në "Grammy Awards"! (Foto)”.Telegrafi. 7. 12. 2016. Приступљено7. 12. 2016. 
  359. ^Fortson IV, Benjamin W. (2011).Indo-European Language and Culture: An Introduction (2nd изд.). Blackwell Publishing.ISBN 978-1-4443-5968-8. 
  360. ^J. P. Mallory, Douglas Q. Adams (1997).Encyclopedia of Indo-European Culture. Taylor & Francis.ISBN 978-1-884964-98-5.  ("Although there are some lexical items that appear to be shared between Romanian (and by extension Dacian) and Albanian, by far the strongest connections can be argued between Albanian and Illyrian." page 11) Concise Encyclopedia of Languages of the World By Keith Brown, Sarah Ogilvie Contributor Keith Brown, Sarah Ogilvie Edition: illustrated Published by Elsevier, (2008)Brown, Keith; Ogilvie, Sarah (2009).Concise Encyclopedia of Languages of the World. Elsevier.ISBN 978-0-08-087774-7.  ("Albanian constitutes a single branch of the Indo-European family of languages.
  361. ^„The Thracian language”. The Linguist List. Архивирано изоригинала 3. 2. 2008. г. Приступљено27. 1. 2008. „An ancient language of Southern Balkans, belonging to the Satem group of Indo-European. This language is the most likely ancestor of modern Albanian (which is also a Satem language), though the evidence is scanty. 1st Millennium BC – 500 AD. 
  362. ^Stavro Skendi (8. 12. 2015).The Albanian National Awakening (на језику: енглески). Princeton University Press, 2015. стр. 111.ISBN 9781400847761. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  363. ^Robert Elsie (29. 7. 2005).Albanian Literature: A Short History (на језику: енглески). I.B.Tauris, 2005. стр. 5.ISBN 9781845110314. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  364. ^„History”.www.eurolympic.org. Архивирано изоригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено19. 4. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  365. ^„Foto e rrallë/ Ja si e ka pritur Ahmet Zogu ekipin kombëtar të futbollit” [Rare picture / Here's how Ahmet Zogu hosted the national football team] (на језику: албански). Citynews. 27. 12. 2015. Архивирано изоригинала 2018-01-12. г. Приступљено11. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  366. ^Amofa, Richard (19. 6. 2016).„Euro 2016: Albania 0–1 Romania – Armando Sadiku scores the only goal to seal his country's first ever win at a majorcompetition”Неопходна новчана претплата.The Daily Telegraph.Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено19. 6. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  367. ^„Romania 0–1 Albania – Sadiku scores landmark goal to provide last 16 hope”.Daily Mirror. 19. 6. 2016. Приступљено19. 6. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  368. ^„Rio 2016”.Rio 2016. Архивирано изоригинала 2016-08-26. г. Приступљено2016-08-31. 

Литература

Спољашње везе

Потпуно
Значајно
Малим делом
Повезано
Чланице
Кандидати
Посматрачи
Државе и територије уЕвропи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
државе
  • 1 Делом се налазе уАзији
  • 2 Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом
  • 3 Делимично призната независност, није члан Уједињених нација
Међународне
Државне
Географске
Академске
Уметничке
Људи
Остале
Портал:
Албанија насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима

41° N20° E / 41° С; 20° И /41; 20

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Албанија&oldid=30753786
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp