Џеј Џеј Кејл | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Џон Велдон Кејл |
| Датум рођења | (1938-12-05)5. децембар 1938. |
| Место рођења | Оклахома Сити,САД |
| Датум смрти | 26. јул 2013.(2013-07-26) (74 год.) |
| Место смрти | Ла Хоја,Калифорнија,САД |
| Занимање | Музичар, текстописац |
| Музички рад | |
| Активни период | 1958-2013 |
| Жанр | Американа,блуз,кантри-рок,Талса звук |
| Инструмент | Гитара,вокал,клавир,клавијатура,бас,бубњеви |
| Остало | |
| Повезани чланци | Leathercoated Minds,Ерик Клептон,Леон Расел |
| Веб-сајт | jjcale.com |
Џон Велдон Кејл[1] (енгл.JJ Cale;Оклахома Сити,5. децембар1938 —Ла Хоја,26. јул2013), познатији каоЏеј Џеј Кејл, био је амерички кантаутор, музичар и један од оснивача Талса звука - музичког стила који се заснива на блузу, рокабилију, кантрију и џезу. Музички критичари су Кејлов стил свирања назвали "лејд бек".
Многе песме које је Кејл написао постале су заштитни знак других музичара: „After Midnight" и „Cocaine", које је обрадиоЕрик Клептон, „Clyde" -Вејлон Џенингс и „Call Me the Breeze" коју су обрадилиЛенард Скинард,Џони Кеш и Ерик Клептон. Године 2008, заједно са Ериком Клептоном, добио јенаграду Греми.
Рођен је 5. децембра 1938. уОклахома Ситију.[1] Одрастао је уТалси где је завршио средњу школу. Почетком шездесетих година 20. века, заједно са неколико музичара из Талсе, Кејл се преселио уЛос Анђелес, где је почео радити као техничар у једном студију.[2] Пошто није успео као музичар, вратио се у Талсу. Популарност му је донела Клептонова обрада песме "After Midnight" из 1970. Кејлов први албум,,,Naturally", имао је лаконским текстовима. Један је од првих музичара који су почели користити ритам машину, што, заједно са оригиналном жанровском мешавином, даје посебан и ванвременски квалитет његовом раду и одваја га од осталих интерпретатора изворне америчке музике .", сматра новинарЛос Анђелес Тајмса Ричард Кромлин.[3]Нил Јанг је једном приликом приметио да су, од свих музичара које је икад чуо, Џеј Џеј Кејл иЏими Хендрикс били највећи мајстори електричне гитаре.[4]
Неки извори погрешно наводе да је његово право име било Џин-Џејкс Кејл.[5] У документарцу „To Tulsa and Back: On Tour with J.J. Cale" (2005), Кејл говори да му је тај надимак дао Елмер Валентајн, сувласник ноћног клуба „ Сунсет Стрип", који га је запослио средином шездесетих, како га јавност не би мешала саЏон Кејлом из бендаВелвет андерграунд.[6]
У документарцу, Ерик Клептон описује Кејлов стил као "...веома минималистички...", прецизирајући: "...све је у финесама".
Кејлов највећи хит сингл, „Crazy Mama", доспео је на 22. позицију америчке „Billboard Hot 100" листе. Кејл у документарцу објашњава како је одбио гостовање у емисији „American Bandstand"Дика Кларка, да би извео песму Crazy Mama(што би сигурно повећало њену популарност), јер му продуценти нису дозволили да доведе свој бенд, тражећи да песму изведе на плејбек.[7]
Кејл је често сам био и продуцент и техничар на снимању својих албума. Његов тихи вокал био је скроз нечујан у тој смеши звукова. Свој јединствен звук објашњава чињеницом да је често био "сам свој мајстор": „ Са свом овом технологијом сада можеш сам стварати музику и пуно људи то и ради. Почео сам то радити пре доста времена и схватио сам да тако створио јединствен звук."[8]
Позорница на Кејловим концертима увек је била минимално осветљена.
Независни издавач Фервуд мјузик из Велике Британије објавио је Кејлове песме у три издања у периоду од 2001. до 2009.Fairwood Music (UK) Ltd.
Кејл је умро одинфаркта јула 2013. уЛа Хоји,Калифорнији у доби од 74 године[9][10][11]
Кејлове песме су обрађивали многи музичари: „After Midnight" и „Cocaine" - Ерик Клептон, „Call Me the Breeze" - Ленард Скинард, Џони Кеш и Ерик Клептон, „Clyde" - Велдон Џенингс иДр. Хук, „I Got the Same Old Blues" - Ленард Скинард, „Ride Me High" и „Travelin' Light" -Вајдспред паник, „Bringing It Back" -Канзас, и „Magnolia" -Поkо.
Године 1974.Капетан Бифхарт је обрадио песму „Same Old Blues" на албуму „Bluejeans & Moonbeams".
Карлос Сантана је обрадио „The Sensitive Kind" на албуму „Zebop!" (1981).
Песма „Run" (1992) са албума „Lazer Guided Melodies" групеSpiritualized заправо је обрада Кејлове „Call Me the Breeze" са додатним текстом. На омоту албума Кејл је наведен као текстописац.
George Thorogood & The Destroyers су обрадили „Devil In Disguise" на албуму „Ride 'Till I Die" (2003).
Уз „After Midnight" на свом првом албуму (1970) и „Cocaine" на „Slowhand" (1977), Ерик Клептон је обрадио и Кејлову „I'll Make Love To You Anytime" на албуму „Backless" (1978). Остале Клептонове обраде Кејлових песама су „Travelin' Light" на „Reptile" (2001), „River Runs Deep" и „Everything Will Be Alright" на „Clapton" (2010) и „Angel" на албуму „Old Sock" (2013).
Године 2014. Ерик Клептон и пријатељи су објавили албум „The Breeze: An Appreciation of JJ Cale" у знак сећања на Кејла. На албуму су свирали Клептон,Том Пети,Марк Нопфлер,Џон Мајер,Дон Вајт,Вили Нелсон,Кристина Лејкланд и други. У видео верзијиCall Me the Breeze, Клептон каже: „ Био је фантастичан музичар. И био је мој херој."[12]
Извор:[13]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
