Њујорк (енгл.New York City) јесте град снајвише становника уСАД, и у центру је међународних финансија, политике, забаве и културе. Првобитно се зваоНови Амстердам, а1664. годинеЕнглези су му дали имеЊујорк (Нови Јорк) у част војводе од Јорка. Њујорк је један од највећих градова света, и седиште је великих музеја, галерија, међународнихкорпорација иберзи. Град је и седиште свих међународних амбасада приУједињеним нацијама, чије се седиште такође налази у Њујорку. Премапопису становништва из 2020. у њему је живело 8.804.199 становника, на 800 km².[1] Њујорк је најгушће насељени међу већим градовима у САД. Близу 800 језика је у употреби,[3] што га сврстава на прво место међу градовима света по језичкој разноврсности.[4][5] Према проценама из 2020. године на ширем градском подручју живи 20.140.470 милиона становника.[6]
Град Њујорк се налази удржави Њујорк. Уже градско језгро се састоји из пет градских општина: Бруклин,Бронкс, Менхетн,Квинс, иСтатен Ајланд — од којих би свака била велеград да се не налази у Њујорку. Оне су се ујединиле у један град1898. године.[7]
Када је Њујорк преузет одХоланђана, промењен му је првобитни назив, Нови Амстердам, у Њујорк, по енглеском војводи од Јорка и Олбенија (који је био брат енглеског краљаЧарлса II), 1664. Њујорк је био енглеска колонија, док није стекао независност,4. јула 1776.[10]
Њујорк се налази насевероистоку Сједињених Држава, на југоистоку савезне државеЊујорк и то отприлике на пола пута измеђуВашингтона иБостона. Положај на ушћу рекеХадсон значајно је допринео да град постане значајна трговачка лука. Већи део Њујорка је изграђен на три острва: на Менхетну, Стејтен Ајланду иЛонг Ајленду, што је утицало на то да је град данас има велику густину насељености.
Токомглацијације у Висконсину, пре 75.000 до 11.000 година, област Њујорка се налазила на ивици великогледеног покривача преко 610 m у дубину.[11] Ерозивно кретање леда напред (и касније повлачење) допринело је раздвајању онога што је садаЛонг Ајленд иСтатен Ајленд. Та акција је такође оставилатемељ на релативно малој дубини, пружајући чврстуоснову за већину небодера на Менхетну.[12]
Река Хадсон одваја град од америчке државеЊу Џерси.Ист Ривер —плимни мореуз — тече изЛонг Ајленда залива и одваја Бронкс и Менхетн од Лонг Ајленда. РекаХарлем, још један плимни мореуз између река Исток и Хадсон, одваја већи део Менхетна од Бронкса. РекаБронкс, која протиче кроз округ Бронкс иВестчестер, једина је потпунослатководна река у граду.[13]
Градско земљиште је значајно измењено људском интервенцијом, уз значајнуамелиорације дуж обале од холандских колонијалних времена; рекултивација је најистакнутија уДоњем Менхетну, са развојем као што јеБатери Парк Сити 1970-их и 1980-их.[14] Неки од природних рељефа у топографији су уједначени, посебно на Менхетну.[15]
Укупна површина града је7009122359000000000♠1223,59 km2;7008778180000000000♠778,18 km2 града је земљиште и7008445410000000000♠445,41 km2 од овога је вода.[16][17] Највиша тачка у граду јеТот Хил на Статен Ајленду, који је на7002124900000000000♠124,9 mизнад нивоа мора, је највиша тачка на источној обали јужно одМејна.[18] Врх гребена је углавном прекривеншумама као деозеленог појаса Статен Ајленда.[19]
Зиме су хладне и влажне, а преовлађујући обрасци дувањаморски поветарац ублажавају умерене ефекте Атлантског океана; ипак Атлантик и делимична заштита од хладнијег ваздухаАпалачким планинама одржавају град топлијим зими од градова у унутрашњости Северне Америке на сличним или мањим географским ширинама као што суПитсбург,Синсинати иИндијанаполис. Средња дневна температура у јануару, најхладнијем месецу у овој области, износи 33,3 °F (0,7 °C) .[25] Температуре обично падају на 10 °F (−12 °C) неколико пута током зиме,[26] али може достићи и 60 °F (16 °C) неколико дана чак иу најхладнијем зимском месецу. Пролеће и јесен су непредвидиви и могу варирати од хладног до топлог, иако су обично благе са ниском влажношћу. Лета су обично врућа и влажна, са средњом дневном температуром од 77,5 °F (25,3 °C) у јулу.[25]
Ноћне температуре се често повећавају због ефектаурбаног топлотног острва. Дневне температуре прелазе 90 °F (32 °C) у просеку 17 дана сваког лета, а у неким годинама прелази 100 °F (38 °C), иако је ово ретко, последњи пут се догодило 18. јула 2012. Слично, очитавања од 0 °F (−18 °C) су такође изузетно ретка, последњи пут су забележана 14. фебруара 2016.[27] Екстремне температуре су се кретале од −15 °F (−26 °C), забележено 9. фебруара 1934. до 106 °F (41 °C) 9. јула 1936;[25] најхладнија забележена хладноћа ветра била је −37 °F (−38 °C) истог дана када је је забележена и најнижа температура.[28] Рекордни хладни дневни максимум износио је 2 °F (−17 °C) 30. децембра 1917, док је рекордно топли дневни минимум износио 87 °F (31 °C), 2. јула 1903. Просечна температура воде оближњег Атлантског океана креће се од 39,7 °F (4,3 °C) у фебруару на 74,1 °F (23,4 °C) у августу.[29]
Град добија 49,5 in (1.260 mm) падавина годишње, које су релативно равномерно распоређене током целе године. Просечна падавина снега између 1991. и 2020. износила је 29,8 in (76 cm); ово значајно варира између година.Урагани итропске олује су ретке у области Њујорка.[30]Ураган Сенди донео је разорнуолују у Њујорку увече 29. октобра 2012, поплавивши бројне улице, тунеле и линије метроа у Доњем Менхетну и другим деловима града и искључивши струју у многим деловима града и његовим предграђа.[31] Олуја и њен дубок утицаји подстакли су дискусију о изградњиморских зидова и других обалних баријера око обала града и градског подручја како би се смањио ризик од деструктивних последица још једног таквог догађаја у будућности.[32][33]
Најхладнији месец забележен је јануар 1857, са средњом температуром од 44,4 °F (6,9 °C) док су најтоплији забележени месеци јул 1825. и јул 1999., оба са средњом температуром од 81,4 °F (27,4 °C) .[34] Најтоплије забележене године су 2012. и 2020., обе са средњом температуром од 57,1 °F (13,9 °C) . Најхладнија година је 1836, са средњом температуром од 47,3 °F (8,5 °C).[34][35] Најсушнији месец забележен је јун 1949, са 0,02 in (0,51 mm) падавина. Најкишнији месец био је август 2011, са 18,95 in (481 mm) падавина. Најсушнија забележена година је 1965, са 26,09 in (663 mm) падавина. Најкишнија година била је 1983, са 80,56 in (2.046 mm) падавина.[36] Најснежнији месец забележен је фебруар 2010, са 36,9 in (94 cm) снежних падавина. Најснежнија сезона(јул–јун) забележена је 1995–1996, са 75,6 in (192 cm) снежних падавина. Најмање снега је било 1972–1973, са 2,3 in (5,8 cm) снежних падавина.[37] Најранији сезонски траг снежних падавина десио се 10. октобра, и 1979. и 1925. године. Најновији сезонски траг снежних падавина десио се 9. маја, и 2020. и 1977.[38]
Острво Менхетн било је насељеноЛенапеИндијанцима у време када је откривено. Открио га је ИталијанЂовани Верацано. Тек1609. године ЕнглезХенри Хадсон нацртао је мапу острва. Насељавање Европљана почело је тек са оснивањемхоландске трговине крзном. Насеље је1613. названо Нови Амстердам, а налазило се на југу острва Менхетн.Петер Минојт је1626. године откупио острва Менхетн и Стејтен Ајланд од Индијанаца за ђинђуве у вредности од 24$. Иако је ова легенда доста оспоравана, ова трансакција сматра се најуспешнијом у области некретнина свих времена. Године 1664, Енглези су токомДругог англо-холандског рата освојили град и преименовали га у Њујорк (New York), у част енглеског Војводе од Јорка иОлбанија. Холанђани су га поново освојили1673. уТрећем англо-холандском рату и граду дали ново име - Ново Орање. Годину дана касније, Холанђани су коначно предали целу колонијуНова Низоземска Британцима. У граду је1712. године дошло допобунетамнопутихробова у којој су страдала 9, а повређена су још 6 белаца.
Током19. века, град се трансформише под утицајем прилива емиграната. Визионарски план за развој града, предвиђао је грађење мреже улица које ће се простирати широм Менхетна, што је и остварено1811. године. Затим је1819. године отворен иИри канал који је повезивао атлантску луку са пољопривредним тржиштем САД иКанаде. До1835. град Њујорк престигао јеФиладелфију и постао највећи град САД. Чланови старе трговачке аристократије подржали су планове за изградњу Сентрал парка, који је постао први рељефни парк у неком америчком граду. Сентрал парк је изграђен1857. године.
У другој половини 19. века стално је растао и број усељеника,Ираца,Италијана,Немаца и других који долазе у нади за бољим животом. Међутим, већина их пуно година остајала у сиротињским четвртима попут Фајв Појнтса или Бауерија. Размирице међу досељеницима повремено су прерастале у насилне сукобе, на пример упобуни око новачења, најгорим немирима у историји града.
Снажан раст условио је и промјене у управљању градом: године1898. пет четврти – Менхетн, Бруклин, Ричхмонд (Стејтен Ајланд), Квинс и Бронкс – споразумно се уједињују у Велики Њујорк. Бронкс је делимично припадао градском подручју Њујорка већ од1874, а Бруклин је до уједињења био један од највећих градова у САД. Ових пет четврти имају и данас одређени степен самоуправе, а њихови становници осећају припадност свом делу града, често повезану с етничким пореклом.
Улица Малбери у италијанској четврти, почетком 20. стољећаМенхетн године 1931.
У првој половини20. века град је постао светско индустријско и трговачко средиште. Велики берзански раст током „лудих двадесетих“ нагло се завршио крахом берзе на „црни уторак“,24. октобра1929.Привредна криза тридесетих година тешко је погодила Њујорк, а неспособна и корумпирана градска управа под водством градоначелника Џимија Вокера није успевала да се, упркос великом задуживању, носи са проблемима. Стопа незапослености прешла је 25%, а људи су губили не само радна мјеста него и станове, па су широм града изникла насеља страћара. Прекретница је био избор градоначелникаФјорела Лагвардије који је покренуо програме помоћи и јавних радова. У овом су раздобљу изграђени и неки од познатих њујоршких небодера, нпр.Емпајер Стејт Билдинг иКрајслер зграда.
ПослеДругог светског рата и кратког раздобља оптимизма ствари су убрзо опет кренуле низбрдо. Припадници средње класе исељавали су се у предграђа, а и индустрија је напуштала град. Токомшездесетих Њујорк су, као и многе друге америчке градове, потресали расни немири. Уседамдесетима је дошло до експлозије криминала, а1975. је због лоше фискалне политике град морао дапрогласи стечај. Градоначелник Едвард Кох успео је да за време свог мандата (1978—1989) санира градске финансије.Волстрит је током привредног узлета уосамдесетима повратио водећу улогу у финансијском свету. Нови њујоршки градоначелникРудолф Ђулијани једеведесетих политикомнулте толеранције и јачања полицијских снага успео да драстично смањи стопу криминала и врати граду ауру пожељног места за живот.
Њујорк је претрпео највећа разарања токомтерористичкихнапада 11. септембра 2001. године. Највиши градски небодери, близанциСветског трговачког центра су срушени и том приликом је близу 3000 људи изгубило своје животе. На месту срушених небодера предвиђена је изградња „Торња слободе“, заједно са још три пословне зграде, као и меморијалним центром и музејом.
Изглед Њујорка је један од најпрепознатљивијих у свету. Он заправо има три одвојена, подједнако позната, изгледа:Средњи Менхетн,Доњи Менхетн ицентар Бруклина. Њујорк поседује архитектонски значајне зграде, изграђене у различитим стиловима: стил другог француског царства (The Kings County Savings Bank Building),готички (Вулворт билдинг),Арт Деко (Емпајер стејт и Крајслер билдинг), интернационални стил (Њу скул иЛевер хаус) и пост-модерну (AT&T Building).
Стамбени делови града имају препознатљив изглед и разликују се одсолитера и пословних четврти. Чине их елегантне куће од опеке и стамбене зграде грађене током наглог проширења града од1870. до1930. Камење и цигле су постале главни грађевински материјал пошто су дрвене конструкције забрањене наконВеликог пожара1835. године. За разлику одПариза, који је вековима користио сопствену камену подлогу, Њујорк је увек морао да довлачи грађевински материјал са великих удаљености. Захваљујући томе, њујоршке стамбене зграде обилују различитим текстурама камена.
ПремаГеолошком заводу Сједињених Држава, ажурирана анализа потенцијалне штете од земљотреса у јулу 2014. године открила је „нешто мањи ризик за високе зграде“ у Њујорку него што је раније процењено. Научници су проценили да је овај смањени ризик заснован на мањој вероватноћи него што се раније мислило да ће се споро потресати у близини града, што би вероватније проузроковало штету вишим структурама од земљотреса у близини града.[39] Менхетн је имао преко 500 милиона квадратних стопа пословног простора од 2022. године;пандемија ковида 19 ихибридни модел рада подстакли су разматрање конверзије комерцијалних простора у стамбене унутарцентра Менхетна.[40]
Њујорк се састоји од пет градских општина.[45] Свака општина припада одговарајућемокругудржаве Њујорк као на слици испод. У самим општинама постоје на стотинеградских четврти и многе од њих поседују значајну историју. Ако би општине Бруклин, Квинс, Менхетн и Бронкс биле независни градови, свака од њих би могла бити међу десетнајмногољуднијих градова у Сједињеним Државама.
Менхетн (Округ Њујорк; процена (2009. године) број становника: 1.629.054) је најгушће насељена градска општина и место где се налази већина градских облакодера, као иСентрал парк. Општина је финансијски центар града и ту су седишта многих великих корпорација,Уједињених нација, бројних важних универзитета, као и многе културне атракције. Може се рећи да је Менхетн подељен наГорњи,Средњи иДоњи. Сентрал парк дели Горњи Менхетн наГорњу источну страну иДоњу источну страну а део према Бронксу назива сеХарлем.
Бронкс (Округ Бронкс; број становника: 1.397.287) је најсевернија њујоршка општина, место где се налазистадион Јенкија. Овде се налази иКооп сити. Осим мале четврти на Менхетну познате под називомМарбл Хил, Бронкс је једини део града Њујорка који је се налази на копну Сједињених Америчких Држава. Овде је и највећизоолошки врт у САД који се простире на 265хектара (1,07 km²) и у коме се налази 6.000животиња. Бронкс је место где је насталареп иХип хоп култура.
Бруклин (Округ Кингс; број становника: 2.567.098) се налази на на западномртуЛонг Ајленда и представља најмногољуднију општину Њујорка. Био је независан град до1898. године. Бруклин је познат по својој културној, социјалној и етничкој разноликости, независној уметничкој сцени, четвртима и препознатљивом архитектонском наслеђу. Ово је такође и једина општина ван Менхетна која има свој центар. Општина има дугу обалу иКони Ајланд који је основана 1870-их као једно од првих места за забаву у земљи.
Квинс (Округ Квинс; број становника: 2.306.712) је највећа општина Њујорка по површини и представља округ САД који је етнички најразноврснији. Предвиђа се да би Квинс могао да престигне Бруклин по броју становника и тако постане најмногољуднија градска општина. Историјски гледано, Квинс је настао спајањем малих градова и села које су основали холандски досељеници а данас је то стамбени део Њујорка где живи средња класа. Ово је једини већи округ у САД, где је просечан приход међу афроамериканцима, око 52.000$ годишње, већи него међу белцима. Овде се налазиСити филд, домЊујорк метса, као итерен на коме се одржаваЈу ес опен. Поред тога, овде су и два од три главна њујоршка аеродрома:Ла Гвардија иАеродром Џон Ф. Кенеди (трећи је аеродром се налази уЊуарк (Њу Џерзи).
Статен Ајланд (Округ Ричмонд; број становника: 491.730) од свих пет њујоршких општина највише подсећа на приградску. Стејтен Ајланд је повезан са Бруклином преко мостаВераѕано-Нароуз, а на Менхетн се путује трајектом. Овај трајект под називомТрајект Статен Ајланд је једна од најпопуларнијих туристичких атракција у Њујорку, јер пружа добар поглед наКип слободе,острво Елис иДоњи Менхетн.
Њујорк је најнасељенији град у Сједињеним државама. Према процени из2012. године у њему живи 8.336.697 становника, што је више него у два следећа највећа града заједно (Лос Анђелес иЧикаго). Према попису из 2010. године[1] у град сеуселило више становника него што јеемигрирало.
Статистичари који се баведемографијом су2006. године проценили да ће Њујорк имати између 9,2 и 9,5 милиона становника 2030. године. Градску популацију је 2010. године чинило 44% белаца (од којих 33,3% није ималолатиноамеричко порекло), 25,5%афроамериканаца (од којих 23% није имало латиноамеричко порекло), 0,7% су билиИндијанског порекла а 12,7%азијског.
Латиноамериканци чине 28,6% укупне градске популације. Највећи процентуални раст популације града Њујорка између2000. и2010. године, забележили су Азијски Американци. Број белаца се смањио за 3%, што представља најмањи пад белог становништва деценијама уназад. Афроамериканци су забележили пад своје популације и то је прва деценија када се то десило још одГрађанског рата. Густина становништва према подацима из 2010. године износила је 10,630 по km², а највиша је била у градској областиМенхетн- 25,846 по km², што је чини најгушће насељеном области у САД.
Њујорк има највећуевропску ине-латиноу белу популацију од свих америчких градова. У 2.7 милиона у 2012. години, њујоршка популација белаца не-латиноса већа је од не-Хиспанске беле популације у Лос Анђелесу (1,1 милион), Чикагу (865.000) и Хјустону (550.000) заједно.[67] Не-хиспанско бело становништво бројало је 6,6 милиона људи 1940. године.[68] Нехиспанско бело становништво почело је да расте од 2010.[69]
Европска дијаспора која живи у граду је веома разнолика. Према проценама пописа из 2012. године, било је око 560.000 Италијана, 385.000 Ираца, 253.000Немаца, 223.000Руса, 201.000Пољака и 137.000Енглеза. Поред тога,Грка иФранцуза Американаца је било по 65.000, а онихмађарског порекла процењено је на 60.000 људи.Украјинских ишкотских Американаца било је 55.000, односно 35.000. Број људи који идентификују порекло из Шпаније износио је укупно 30.838 у 2010.[70]
Шире градско статистичко подручје Њујорка, са више од двадесет милиона људи, око педесет посто више од другопласираногЛос Анђелеса,[75] је такођеетнички разнолико,[76] са највећомпопулацијом рођеном у иностранству у било којој метрополитанској регији у свет. Регион Њујорка и даље је далеко водећи градски пролаз за легалне имигранте примљене у Сједињене Државе, значајно премашујући комбиновани укупан број Лос Анђелеса иМајамија.[77] У њему живе највећејеврејске иизраелске заједнице изван Израела, са јеврејском популацијом у региону која је бројала преко 1,5 милиона у 2012. и укључује многе различите јеврејске секте, претежно са Блиског истока и источне Европе, и укључујући брзо растућеортодоксне Јевреје становништва, такође највећи број ван Израела.[78]
Еквадор, Колумбија, Гвајана, Перу, Бразил и Венецуела су водеће земље извора из Јужне Америке за имигранте у регион Њујорка; Доминиканска Република, Јамајка, Хаити и Тринидад и Тобаго наКарибима; Нигерија, Египат, Гана, Танзанија, Кенија и Јужна Африка из Африке; и Ел Салвадор, Хондурас и Гватемала у Централној Америци.[83] Због поновног растапорториканске миграције у Њујорк, ова популација се повећала на отприлике 1,3 милиона у метрополитанској области (ажурирано: 2013[ажурирање]). Године 2022, Њујорк је почео да прима хиљаделатино имиграната аутобусима из државе Тексас, углавном пореклом из Венецуеле, Еквадора, Колумбије и Хондураса.[84]
Више од 200 дневних и недељних листова, као и 350 часописа имају своја представништва у граду.[99] Издавачи књига запошљавају 25.000 људи.[100] Две од три националне дневне новине у Сједињеним Државама су из Њујорка:The Wall Street Journal и Њујорк тајмс, који је освојио највишеПулицерових награда зановинарство. Главни таблоиди у граду су:Њујорк дејли њуз иЊујорк пост. У граду се издаје 270 новина и часописа на више од 40 језика, што је резултат велике етничке измешаности.
Телевизијска индустрија која је веома развијена у Њујорку запошљава значајан број радника. Четири главне америчке телевизијске мреже имају седиште у Њујорку:Еј-Би-Си,Си-Би-Ес,Фокс иЕн-Би-Си. Многи кабловски канали се такође налазе у овом граду, укључујућиМТВ, Фокс њуз,ХБО иКомеди сентрал. Године 2005, више од 100 телевизијских емисија се снимало у Њујорку.[101]Департман за информациону технологију и телекомуникације града Њујорка управља јавним радиодифузним сервисомnyctv,[102] који је произвео неколико емисија који су освојилиЕми награду.
Њујорк је и главни центар у некомерцијалних образовних медија. Најстарији телевизијски канал са јавним приступом у Сједињеним Државама јеManhattan Neighborhood Network, основан1971. године.[103]WNYC је јавна радио-станица која је била у власништву града до1997. године и она има највећу слушаност међу јавним станицама у САД.[104]
Њујорк је глобални центар међународног бизниса итрговине, и заједно саЛондоном иТокијом, најзначајнији је центар светске привреде.[105] Средиште је банкарства и финансија, трговине, саобраћаја, туризма, некретнина, нових и традиционалних медија, оглашавања, правних услуга, рачуноводства, осигурања, позоришта, моде, и уметности у Сједињеним Државама. Њујоршка градска област је2010. имала бруто друштвени производ од 1,28 билионадолара,[106] што представља највећу регионалну економију у САД и, премаIT Week, другу по величини јачину градске привреде иза јапанске престонице.[107] Према Cinco Dias, Њујорк је контролисао 40% светских финансија, чинећи га највећим финансијским центром у свету.[108][109][110]
Многе велике корпорације имају седиште у Њујорку, укључујући и њих са 45 листеFortune 500.[111] Њујорк је такође, јединствен међу америчким градовима по великој броју страних корпорација. Једно од десет радних места у приватном сектору града је у иностраној компанији.[112] Менхетн је у2001. години имао 32.860.000 m² пословног простора.[113]Средњи Менхетн је највећи централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама.Доњи Менхетн је трећи по величини централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама и домЊујоршке берзе, која се налази наВолстриту, аНаздак, представља прву и другу берзу по величини у свету, када се мери просечан обим дневног трговања укупнатржишна капитализација.[114] Финансијске услуге доносе више од 35% прихода запосленима у граду.[115]
Некретнине чине главну ставку у градској привреди, јер је укупна вредност све имовине у Њујорку била 802,4 милијарди долара2006. године.[116]Тајм Ворнер центар је имао највећу тржишну вредност у граду и она је износила 1,1 милијарду америчких долара.[116] Њујорк је место где се налазе неке од највреднијих некретнина у САД, али и у читавом свету. У улициПарк авенија број 450, налази се пословна зграда која је продата за 510 милиона долара или 17.104 $/m² ујулу2007. године.[117]
Индустрије високе технологије попутбиотехнологије,развоја софтвера,дизајна видео игара и интернет услуга су такође у порасту, захваљујући и томе што је град полазна/завршна тачка неколико трансатлантских магистралних линија оптичких каблова.[120] Друге значајни сектори укључују медицинска истраживања и технологију, непрофитне организације и универзитете. Текстил, хемикалије, производи од метала, обрађена храна и намештај су неки од главних производа.[121] Прехрамбена индустрија је од већих индустрија, најстабилнији производни сектор у граду.[122] Индустрија хране има вредност од око 5 милијарди долара и запошљава више од 19.000 становника.Чоколада је водећи прехрамбени извозни производ, са 234 милиона долара прихода сваке године.[122]
^Semple, Kirk (23. 6. 2011).„Asian New Yorkers Seek Power to Match Numbers”.The New York Times. Приступљено5. 7. 2011. „Asians, a group more commonly associated with the West Coast, are surging in New York, where they have long been eclipsed in the city's kaleidoscopic racial and ethnic mix. For the first time, according to census figures released in the spring, their numbers have topped one million—nearly one in eight New Yorkers—which is more than the Asian population in the cities of San Francisco and Los Angeles combined.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Busuttil, Shaun (3. 11. 2016).„G-day! Welcome to Little Australia in New York City”. KarryOn. Приступљено23. 5. 2019. „In Little Australia, Australian-owned cafes are popping up all over the place (such as Two Hands), joining other Australian-owned businesses (such as nightclubs and art galleries) as part of a growing green and gold contingent in NYC. Indeed, walking in this neighbourhood, the odds of your hearing a fellow Aussie ordering a coffee or just kicking back and chatting are high—very high—so much so that if you're keen to meet other Aussies whilst taking your own bite out of the Big Apple, then this is the place to throw that Australian accent around like it's going out of fashion!”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Quirk, James (5. 7. 2007).„Bergen offices have plenty of space”. The Record (Bergen County). Архивирано изоригинала 22. 12. 2007. г. Приступљено5. 7. 2007. „On Monday, a 26-year-old, 33-story office building at 450 Park Ave. sold for a stunning $1,589 per square foot, or about $510 million. The price is believed to be the most ever paid for a U.S. office building on a per-square-foot basis. That broke the previous record—set four weeks earlier—when 660 Madison Ave. sold for $1,476 a square foot.”
^„NYC Film Statistics”. Mayor's Office of Film, Theatre, and Broadcasting. Архивирано изоригинала 14. 2. 2008. г. Приступљено5. 3. 2012.
Holli, Melvin G. & Jones, Peter d'A.; ур.Biographical Dictionary of American Mayors, 1820-1980. Greenwood Press. 1981. (1981) — кратке научне биографије за сваког од градоначелника од 1820. до 1980. год. ; в. индекс на стр. 410 за списак.
.jpg)
_(cropped).jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.svg)
.jpg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
