Јун илијуни је шести месец у години и има 30дана. Почетак месеца појулијанском календару почиње 14. данагрегоријанског календара. Јун је трећи од пет месеци који имају дужину краћу од 31 дана. Јун садржилетњи солстициј насеверној хемисфери, дан са највише дневних сати, изимски солстициј најужној хемисфери, дан са најмање дневних сати (искључујући поларне регионе у оба случаја). Јун на северној хемисфери је сезонски еквивалентдецембра на јужној хемисфери и обрнуто. На северној хемисфери, почетак традиционалног астрономскоглета је 21. јун (метеоролошко лето почиње 1. јуна). На јужној хемисфери метеоролошка зима почиње 1. јуна.[1]
Почетком јуна, сунце излази у сазвежђуБика; крајем јуна сунце излази у сазвежђуБлизанаца. Међутим, уследпрецесије равнодневица, јун почиње сунцем уастролошком знакуБлизанаца, а завршава се сунцем у астролошком знакуРака.[2][3]
По црквеном рачунању циклуса времена је десети месец.
Усрпскохрватском књижевном језику је било дозвољено коришћење два облика именица „ЈУН“ и „ЈУЛ": „јун“ и „јул“, те „јуни“ и „јули“. Одвајањем држава и језика, те формирањем нових правописа, у Хрватској је стандардизовано коришћење речи „липањ“ за „јун“, те „српањ“ за „јул“. Јун се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и ПЕТРОВСКИ МЕСЕЦ, ЦРВЕНИК и ЧЕРЕШЊАР, а у старосрпском и ТРЕШЊАР. У једној, српски писаној повељиСкендербега, назива се месец јуни народним именом черешњар.[6] Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство.[7] Код Словенаца и Рожник, а код Бугара и Жетвар. На старословенском и староруском ИЗОК, а код Чеха, Белоруса и Украјинаца ЧЕРВЕН, слично пољском ЧЕРВИЕЦ (пољ. CZERWIEC). Код Хрвата се назива ЛИПАЊ.
Латински назив за јун јеJunius.Овидије нуди вишеструке етимологије за име уФастима, песми оримском календару. Прва је да је месец назван по римској богињиЈунони, богињи брака и жени врховног божанстваЈупитера; друга је да име потиче од латинске речиiuniores, што значи „млађи“, за разлику одmaiores („старешине“) по коме се претходни месец може назвати мај(Maius).[8][9] Други извор тврди да је јун назван поЛуцију Јунију Бруту, оснивачу Римске републике и преткуримскогрода Јунија.[10]
У старом Риму, период од средине маја до средине јуна сматран је неповољним за брак. Овидије каже да је консултоваоФламинику Дијалис, Јупитерову врховну свештеницу, о одређивању датума венчања своје ћерке, и да му је саветовано да сачека до 15. јуна.[11]Плутарх, међутим, имплицира да је цео јун био повољнији за венчања од маја.[12]
Одређенекише метеора се дешавају у јуну.Ариетиди се догађају од 22. маја до 2. јула сваке године, а врхунац достижу 7. јуна.Бета Тауриди од 5. јуна до 18. јула.Јунски Боотиди се јављају отприлике између 26. јуна и 2. јула сваке године.
Знацизодијака за месец јун суБлизанци (до 20. јуна) иРак (од 21. јуна па надаље). Оба ова датума су за источно летње време Сједињених Држава. За светски UT/GMT датуми су 19–20.[25][26]
^Marango, Stephanie P. (10. 5. 2016).Your body and the stars : the zodiac as your wellness guide.ISBN9781582704906.OCLC913337625.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Lonicera L.”.Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. 2022. Приступљено9. 10. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^The Earth passed the junction of the signs at 21:43 UT/GMT June 20, 2020, and will pass it again at 03:32 UT/GMT June 21, 2021.
Birashk, Ahmad (1993).A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers.ISBN978-0-939214-95-2.
Richards, EG (1998).Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press.ISBN978-0-19-850413-9.
Resnikoff, Louis A. (1943).Jewish Calendar Calculations.Scripta Mathematica.9. стр. 191—195,274—277.
Schwartz, Eduard (1905).Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.
Spier, Arthur (1986).The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.
.jpg)
