.svg)
.svg)
ПојамЈугословени усрпском језику има вишеструко значење и употребљава се у функцијидемонима, односнополитонима, а има и неколикоетнонимских значења. Током историје, овај појам је у ширем смислу употребљаван за означавање свихЈужних Словена, а његово значење је потом сужено на припаднике оних јужнословенских народа који су се нашли у саставу државеЈугославије. Поред овихетнонимских значења, појамЈугословени је добио и посебнодемонимско, односнополитонимско значење, као општи назив за све становнике, односно држављанеКраљевине Југославије. У склопу тадашње политикеинтегралног југословенства, појамЈугословени је добио и посебнонационално значење, као назив за припаднике јединствене "југословенске нације", састављене од три "племена" (српског, хрватског и словеначког). Насупрот интегралистичком концепту, који је пропао заједно са Краљевином Југославијом, општедемонимско, односнополитонимско значење појмаЈугословени одржало се и за време постојањаФНРЈ (1945-1963),СФРЈ (1963-1992) иСРЈ (1992-2003). У социјалистичкој Југославији, појам је накнадно добио још једно, специфично значење, као назив за оне становнике Југославије који су се не само у смислу држављанства, већ и у смислу општенародне (панетничке) припадности изјашњавали каопанетнички Југословени.[1]
КованицаЈугословен настала је у 19. веку, а њен творац једубровачки Србин католикМатија Бан.[2] ПојамЈугословени је ушао у ширу употребу током 19. века и првобитно се односио на свеЈужне Словене. До почетка 20. века, појам је добио и нека додатна, односно специфична значења. Поборници политичког уједињења Јужних Словена и стварања заједничке државеЈугославије су већ тада називаниЈугословенима. Исти појам је добио посебно значење међу радикалним заговорницима југословенскогнационалног уједињења, који су тежили ка стварању не само заједничке државе, већ иинтегралне југословенске нације. У жељи да премосте поделе међу Јужним Словенима, поборници "интегралног југословенства" су заговарали свођење свих јужнословенских народа (бугарског,српског,македонског,хрватског исловеначког) на степен пуких "племена" у оквиру јединственог југословенског народа, чији би сви припадници билиЈугословени. Ове радикалне замисли нису наишле на одзив код Бугара, али су почетком 20. века извршиле значајан утицај на политички и културни развој Срба и Хрвата, а делимично и код Словенаца. ТокомПрвог светског рата (1914-1918), појмомЈугословени су означавани припадници покрета застварање Југославије као заједничке државе српског, хрватског и словеначког народа.[3][4]
Након стварањаКраљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918), која је незванично називана и "Југославијом", појамЈугословеније почео да се користи као колоквијални назив за становнике новостворене државе, чиме је поменути појам почео да добија шире значење. Кључни корак је учињен 1929. године, када је званични назив државе промењен уКраљевина Југославија. Од тог тренутка, сви становници Југославије су већ на основу самог држављанства посталиЈугословени, чиме је овај појам добио и додатну функцију општегдемонима, односнополитонима. Поред тога, појамЈугословени је добио посебно место у склопу званичне државне идеологијеинтегралног југословенства, која је интензивно спровођена у раздобљу од 1929. до 1934. године, а огледала се у промовисању јединствене "југословенске нације" уз свођење српског, хрватског и словеначког народа на степен пуких "племена". Ова политика, која је негирала националну самобитност Срба, Хрвата и Словенаца, довела је до тешког нарушавања међунационалних односа, тако да је постепено напуштена у раздобљу између 1939. и 1941. године.[5]
Општадемонимска, односнополитонимска функција појмаЈугословени као назива за све становнике, односно држављане Југославије, одржала се и наконДругог светског рата, у новој социјалистичкој Југославији, која је била уређена као федеративна држава.[6] У време постојањаФНРЈ (1945-1963) иСФРЈ (1963-1992), појамЈугословени је у најширем смислу означавао све становнике, односно држављане Југославије, а удијаспори се користио и за означавање свих људи који су били родом или пореклом из Југославије. Током овог раздобља, појам је добио још једно, сасвим посебно значење, као назив за оне становнике Југославије који су се не само по држављанству, већ и у смислу народне припадности изјашњавали каопанетнички Југословени, што је било последица сложенихетнополитичких односа у Југославији.[7] Наконраспада велике Југославије (1991-1992), појамЈугословени је добио још једно, знатно уже значење, као назив за становнике, односно држављанеСавезне Републике Југославије (1992-2003). У међувремену, највећи деопанетничких Југословена је напустио такво опредељење, а они који су га и даље задржали данас се сматрају посебном скупином, која се појављује у пописима становништва у државама-наследницама бивше Југославије. Иако државе које су носиле називЈугославија више не постоји, вишезначни појамЈугословени је на бившим југословенским просторима опстао као саставни део заједничког културно-историјског наслеђа.[8]
Подаци на Википодацима