Јаје представљајајну ћелијуживотиња, окружену јајним опнама.[1] Код свих животиња изузев некихдупљара, јајне ћелије се „пакују“ у јајне опне пре или наконоплођења. Јаје је репродуктивна ћелија женке и наконоплодње са мушком полном ћелијом (сперматозоидом), ако се исправно инкубира, развиће се пиле. Током двадесетодневног периода док јеембрион у љусци, садржај у јајету служи као једини извор хране за пиле у развоју. Јаје је једна од најкомплетнијих намирница познатих човеку јер садржи изванредно избалансиран односпротеина,масти,угљених хидрата, минерала ивитамина.
Научници често класификују репродукцију животиња према степену развоја који се јавља пре него што се нове јединке избаце из тела одрасле особе и према жуманцету које јаје обезбеђује за исхрану ембриона.
Јајакичмењака могу се класификовати према релативној количинижуманца. Једноставна јаја са мало жуманца називају семикролециталним, средње велика јаја са нешто жуманца називају семезолециталним, а велика јаја са великим концентрованим жуманцетом називају се макролециталним.[2] Ова класификација јаја заснива се на јајимахордата, иако се основни принцип протеже на целоживотињско царство.
Мала јаја са мало жуманца називају се микролециталним. Жуманце је равномерно распоређено, тако да цепање јајне ћелије пресеца и дели јаје на ћелије прилично сличне величине. Кодсунђера ижарњака јаја која се деле се развијају директно у једноставну ларву, више попутморуле сатрепљама. Код жарњака, ова фаза се називапланула и било се развија директно у одрасле животиње или формира нове одрасле јединке кроз процеспупљења.[3]
Микролецитална јаја захтевају минималну масу жуманца. Таква јаја се налазе кодпљоснатих црва,ваљкастих црва,анелида,шкољкаша,бодљокожаца,ланцелета и већине морскихзглавкара.[4] Код анатомски једноставних животиња, као што су жарњаци и пљоснати црви, развој фетуса може бити прилично кратак, а чак и микролецитална јаја могу се директно развити. Ова мала јаја могу се произвести у великом броју. Код животиња са високим морталитетом јаја, микролецитална јаја су норма, као код шкољкаша и морских зглавкара. Међутим, ова последња су анатомски сложеније од нпр. оних код пљоснатих црва, и мала микролецитална јаја не дозвољавају пуни развој. Уместо тога, из јаја се излегуларве, које се могу значајно разликовати од одрасле животиње.
Код плацентних сисара, где ембрион храни мајка током целог феталног периода, јаје се смањује у величини до у суштини голе јајне ћелије.
Мезолецитална јаја имају релативно више жуманца од микролециталних јаја. Жуманце је концентрисано у једном делу јајета (вегетални пол), аћелијско једро и већи деоцитоплазме у другом (животињском полу). Цепање ћелија је неравномерно и углавном је концентрисано у животињском полу богатом цитоплазмом.[5]
Већи садржај жуманца у мезолециталним јајима омогућава дужи развој фетуса. Релативно анатомски једноставне животиње ће моћи да прођу кроз пуни развој и напусте јаје у облику који подсећа на одраслу животињу. Таква је ситуација кодслепуље и некихпужева.[6][4] Животиње са мањим јајима или напреднијом анатомијом и даље ће имати посебан стадијум ларве, мада ће ларва у основи бити слична одраслој животињи, као кодзмијуљица,целаканта идаждевњака.[5]
Младакорњача почиње да излази „потпуно развијена” из свог макролециталног јајета.
Јаја са великим жуманцетом називају се макролециталним. Јаја су обично малобројна, а ембриони имају довољно хране да прођу кроз потпуни развој фетуса у већини група.[2] Макролецитална јаја се јављају само код одабраних представника две групе:главоножаца икичмењака.[2][7]
Макролецитална јаја пролазе кроз другачији тип развоја од других јаја. Због велике величине жуманца, ћелијска подела не може да подели масу жуманца. Уместо тога, фетус се развија као плочаста структура на врху жуманчане масе и обавија га тек у каснијој фази.[2] Део масе жуманца је још увек присутан као спољашња или полуспољашњажуманчана кеса при излегању у многим групама. Овај облик развоја фетуса је уобичајен кодкоштаних риба, иако њихова јаја могу бити прилично мала. Упркос њиховој макролециталној структури, мала величина јаја не дозвољава директан развој, а јаја се излегу до ларвалног стадијума. Код копнених животиња са макролециталним јајима, велики однос запремине и површине захтева структуре које помажу у транспортукисеоника иугљен-диоксида, као и за складиштење отпадних продуката тако да се ембрион не угуши или отрује сопственим отпадом док је унутар јајета, погледајтеамниота.[8]
Поред коштаних риба и главоножаца, макролецитална јаја се налазе кодрушљориба,гмизаваца,птица имонотремних сисара.[5] Јаја целиканта могу достићи величину од 9 cm (3,5 in) у пречнику, а млади пролазе кроз пун развој док су уматерици, живећи на обилном жуманцету.[9]
Животиње се обично класификују према начину размножавања, на најопштијем нивоу по чему се разликују оне које легу јаја (лат.oviparous) од живородних (лат.viviparous).
Ове класификације су детаљније подељене према развоју који се дешава пре него што се потомство избаци из тела одрасле јединке. Традиционално:[[10]
Овулипарност значи да женкамрести неоплођена јаја (јајне ћелије), која се затим морају оплођивати споља. Овулипарност је типична закошљорибе,жабе,бодљокошце, шкољкаше ижарњаке. Већина водених организама је овулипарна. Термин је изведен из деминутивног значења "мало јаје".
Овипарност је случај где се оплодња дешава изнутра, те су јаја која полаже женка зиготи (или новоразвијајући ембриони), често са додатком важних спољашњих ткива (на пример, у кокошијем јајету ниједан део изван жуманцета не потиче од зигота). Овипарност је типична за птице, гмизавце, неке хрскавичне рибе и већину артропода. Копнени организми су типично овипарни, са омотачима јаја који су отпорна на испаравањевлаге.
Ово-вивипарност је место где се зигот задржава у телу одрасле особе, али нематрофичких (храњивих) интеракција. То јест, ембрион и даље добија све своје хранљиве материје из јајета. Већина живородних риба, водоземаца или гмизаваца заправо су ововивипарни. Примери укључују гмизавцаAnguis fragilis,морског коњића (где се зиготи задржавају у трбушном „марсупијуму“ мужјака), и жабеRhinoderma darwinii (где се јаја развијају у гласној кеси) и Rheobatrachus (где се јаја развијају у стомаку).
Хистотрофна вивипарност значи да се ембриони развијају ујајоводима женке, али добијају хранљиве материје конзумирањем других јајних ћелија, зигота или ембриона сродника (оофагија илиаделфофагија). Овајинтраутерини канибализам се јавља код неких ајкула и код црног даждевњакаSalamandra atra.Торбари излучују „млеко материце“ које допуњује исхрану из жуманчане кесе.[11]
Хемотрофна вивипарност је место где се хранљиве материје обезбеђују из крви жене преко наменског органа. Ово се најчешће дешава крозплаценту, која се налази кодвећине сисара. Сличне структуре налазе се код неких ајкула и код гуштераPseudomoia pagenstecheri.[12][13] Код некиххилидних жаба, ембрион храни мајка преко специјализованихшкрга.[14]
Термин хемотропни потиче од латинског за храњење крвљу, у супротности са хистотрофним за храњење ткива.[15]
^абBarns, R.D. (1968): Invertebrate Zoology. W. B. Saunders Company, Philadelphia. 743 pages
^абвHildebrand, M. & Gonslow, G. (2001): Analysis of Vertebrate Structure. (5th изд.).Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ).John Wiley & Sons, Inc.New York City
^Nixon, M. & Messenger, J.B (eds) (1977): The Biology of Cephalopods. Symposium of the Zoological Society of London, pp 38–615
^Stewart J. R. (1997):Morphology and evolution of the egg of oviparous amniotes. In: S. Sumida and K. Martin (ed.) Amniote Origins-Completing the Transition to Land (1): 291–326. London: Academic Press.
^Fricke, H.W. & Frahm, J.„Evidence for lecithotrophic viviparity in the living coelacanth” (79). 1992: 476—479.:
^Thierry Lodé 2001. Les stratégies de reproduction des animaux (reproduction strategies in animal kingdom). Eds Dunod Sciences, Paris
^USA, David O. Norris; James A. Carr (2013).Vertebrate endocrinology. (Fifth изд.). University of Colorado at Boulder, Colorado, USA. стр. 349.ISBN978-0123948151.Архивирано из оригинала 1. 11. 2017. г. Приступљено25. 11. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Hamlett, William C. (1989). „Evolution and morphogenesis of the placenta in sharks”.Journal of Experimental Zoology.252 (S2): 35—52.doi:10.1002/jez.1402520406.
^Jerez, Adriana; Ramírez-Pinilla, Martha Patricia (новембар 2003). „Morphogenesis of extraembryonic membranes and placentation inMabuya mabouya (Squamata, Scincidae)”.Journal of Morphology.258 (2): 158—178.PMID14518010.S2CID782433.doi:10.1002/jmor.10138.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Gilbertus.Compendium Medicine Gilberti Anglici Tam Morborum Universalium Quam Particularium Nondum Medicis Sed & Cyrurgicis Utilissimum. Lugduni: Impressum per Jacobum Sacconum., expensis Vincentii de Portonariis, 1510.
