Јама је вертикалнагеоморфолошка формација (шупљина) украшком рељефу, нагиба 45—90°. Крашки рељеф је састављен искључиво од карбонатних стена, на које вода има кључан утицај. Јаме, као један од облика крашког рељефа, најчешће су предиспониране неком тектонском активности (пукотина,расед), коју вода касније продубљује и обликује у складу са локалним морфолошким, плувиометријским иклиматским карактеристикама.
УАнтичкој Грчкој се сматрало да јаме настају услед честих земљотреса (Аристотел,Страбон). Знатно касније је њихово стварање доведено у везу са деловањемкрашког процеса.Јован Цвијић је прихватио корозивно порекло јама, сматрајући их обликом одређене морфолошке и хидролошке еволуцијекраса.
Стварање јама је везано закрашки процес.Водени токови се спуштају дуж пукотина,вода растваракречњак и постепено проширује зидове. Последица је интензивно скрашћавање, тако да површинско отицање постепено престаје и преображава се у подземно. Сада подземни токови врше интензивнукорозију у унутрашњости јаме. Дакле у процесу настанка јама учествују хемијска и механичка ерозија понирућих вода.
Крашке јаме - Настале су искључивим деловањем крашке ерозије, коју вршикишница,сочница иснежница, интезивним прокапавањем у њену дубину. У овим јамама нема подземних токова тако да су тосуве јаме. Веома су бројне и честе у красу. Пример за крашку јаму јеДубоки до на ободуЊегушког поља уЦрној Гори.
Крашке јаме се деле у две подгрупе:
Звекаре - плитке јаме које се завршавају на дну мањом двораном у видупећине. Типски пример јеСтара Звекара кодУжица.
Бездани - јаме са једноставним каналом, знатне дубине, који се на дну завршава непроходном пукотином. Типски пример су јаме на крашкој површиВаложје наСувој планини.
Посебан тип крашких јама су и снежнице и леденице.Снежнице су јаме у којима се током зиме гомила снег и задржава у њој захваљујући слабој циркулацијиваздуха и нискимтемпературама. Леденице су јаме у чијим најдубљим деловима су температуре током целе године негативне, па се ствара лед. Типски примери суДобра Леденица,Зла Леденица иГаура Фрнђефунд наКучају.
Саломне јаме - Настају урушавањемкречњачкихслојева дужпукотина поткопаних ерозијом. Овакве јаме су најчешће мањих дубина и на дну се налази обрушени материјал у виду купе. Тиспки пример је јамаПадирак уФранцуској.
Понори - Ове јаме су карактеристичне по томе што се у њима губе површински токовирека. Ово су врло чести крашки облици. Најбољи примери суСливље уНикшићком пољу иИвков понор наБељаници.
Вигледи у горњем делу Петничке пећине,Петница,Ваљево
Сифонске јаме - Представљају асцендентне канале и инверсне краке великих сифона подземних речних токова. Услед великогхидростатичког притиска вода се у њима креће узлазно и избија на површини у виду снажногврела. Тиспки пример је чувено врелоВоклиз у Француској. Код нас је најпознатијеврело рекеМлаве,Жагубичко врело. Сифонске јаме се према интензитету истицања воде деле насталне ипериодске.
Вигледи - То су јаме у пећинским таваницама. Јављају се на улазимапећина. Могу настати на неколико начина - деловањемкорозије (то су заправо крашке јаме); обурвавањем (саломне јаме) и деловањем воденог тока (сифонска јама). УСрбији их има уБоговинској пећини, недалеко одБољевца.
Према броју канала, јаме се деле напросте (један) исложене (више канала).
Међу 5 најдубљих јама и јамских система уСрбији само једна се не налази на планиниМирочу. То је друга јама по дубини, наДубашници на планиниКучају. Најдубља јама јеРакин понор наМирочу дубине 285 m. Следе је поменута јама на Дубашници и јама у Ланишту.[1]
