Новак Ђоковић (Београд,22. мај1987)српски јетенисер. Напрвом месту АТП листе је провео 428 недеља што је најдужи период у историји отворене ере. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји. Професионално игра од2003. године. У досадашњој каријери је освојио рекордне 24 титуле нагренд слем турнирима: десет путаОтворено првенство Аустралије, седам путаВимблдон, четири путаОтворено првенство САД и три путаРолан Гарос. Један је од петорице тенисера у Опен ери који су освојилигренд слем каријере. Освајањем Ролан Гароса 2016. постао је први тенисер, наконРода Лејвера 1969, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу и једини који је то остварио на три различите подлоге. Први је тенисер у Опен ери који је освојио сваки гренд слем турнир минимум три пута. Рекордер је по освојеним трофејима на Отвореном првенству Аустралије и једини који је тријумфовао три пута по два пута заредом у Опен ери. Држи рекорд са осам завршених година као први тенисер света и по заради од турнира у мушком синглу.
Освајач је рекордних седам титула наАТП финалу и једини који је тријумфовао четири пута заредом. Ђоковић је први и једини играч који је освојио свих девет турнира изАТП Мастерс 1000 серије, једини који је бар два пута освајао све мастерсе 1000. Укупно је освојиочетрдесет турнира ове категорије и држи рекорд, те има шест освојених у једној сезони по чему је рекордер. Освојио је златну медаљу наОлимпијским играма 2024. уПаризу као и бронзану медаљу наОлимпијским играма 2008. уПекингу. Заједно са саиграчима изрепрезентације Србије је дошао до титуле уДејвис купу 2010. године и уАТП купу2020. године.
Битка за Едсонов гребен, позната и као Битка за крвави гребен и Битка за гребен, је била копнена битка на Пацифичком фронту уДругом светском рату, између царске јапанске армије и савезничких копнених снага (већином америчких маринаца). Битка се одиграла од12. до14. септембра1942. године, на острвуГвадалканал –Соломонова острва, и била је то друга од три посебне велике јапанске копнене офанзиве токомГвадалканалске кампање.
У бици, амерички маринци, под општом командом америчкоггенерал-мајораАлександра Вандегрифта, одбијају нападе јапанске 35. пешадијске бригаде, која је била под командом јапанског генерал-мајораКијотаке Кавагучија. Маринци су бранили периметар Лунга, где се налазио аеродром „Хендерсеново поље“, који је преузет од Јапанаца одмах након савезничког искрцавања на Гвадалканал7. августа 1942. године. Кавагучијева јединица је послата ка Гвадалканалу као одговор на савезничка искрцавања, са задатком да преотме аеродром и истера савезничке војнике са острва. Потцењујући бројност савезничких снага на Гвадалканалу, које су у то време бројале око 12.000 људи, Кавагучијевих 6.000 војника изводе неколико ноћних фронталних јуриша на савезничку одбрану. Главни јапански напад се догодио у близини гребена Лунга, јужно од аеродрома „Хендерсеново поље“, где су се налазиле неколико јединице из америчког маринског корпуса, углавном трупе из 1. рејдерског и 1. падобранског батаљона, које су биле под командом америчког потпуковникаЕдсона. Премда је одбрана америчких маринаца готово прегажена, Кавагучијев напад је пропао са великим губицима јапанских војника.
.jpg)
100 најзнаменитијих Срба јесте антологијска књига са биографијама 100 људи који су према мишљењу стручног одбора заслужили да се назову најзнаменитијимСрбима. Књига је имала три додатна издања у периоду до 2011. године, са додатним издањима на неколико страних језика.
Редакциони oдбор су чинили академик дрДрагомир Виторовић, епископ шумадијски дрСава (Вуковић), академик дрПавле Ивић, мрЗвонимир Костић, академик дрВасилије Крестић, академик дрДејан Медаковић (председник одбора), академик дрМирослав Пантић, дрДаница Петровић и академик дрДрагослав Срејовић.
Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 707.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада су на Википедији на српском језику428.133 корисника отворила налог, а од тога је2.418активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Викиречникслободни речник
Викицитатслободни цитати
Викикњигеслободне књиге
Викизворникслободна библиотека
Викиновостислободне вести
Викиверзитетслободни материјали за учење
Викиврстедиректоријум врста
Медијавикиразвој вики софтвера
Википодацислободна база знања
Викиоставаслободно складиште медија
Википутовањеслободни водич за путовања
Метавикикоординација заједнице
