Историја Русије је период који почиње насељавањемИсточних Словена од којих касније настају Руси, Белоруси и Украјинци. Прва источнословенска држава била јеКијевска Русија, која је примилахришћанство изВизантије988. Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година13. века, услед најездеМонгола.
Након13. века,Москва је полако почела да доминира над осталим културним центрима. До18. векаВелика московска кнежевина је прерасла у великуРуску Империју, која се простирала одПољске на западу, па све доТихог океана, на истоку. Рускикметови су од1861. били ослобођени, али су услови под којим су ослобођени били неповољни за сељаке и само су убрзали револуцију. Од ослобођења кметова па до почеткаПрвог светског рата1914. године, спровођењем Стоплинових реформи, доношењем устава1906. и одлукама које је донелаДума, извршене су знатне промене у политици и привреди Русије, алицар и даље није био вољан да се одрекнеаутократског начина владавине.
Руска револуција из1917. године, била је логична последица комбинације потпуног економског слома, антиратног расположења и неслагања са аутократским начином владавине. Власт су првобитно преузели либерали и умерени социјалисти, али је њихов неуспех у спровођењу сопствене политике довео доОктобарске револуције када су власт преузеликомунистибољшевици. Између1922. и1991, Русија је била деоСовјетског Савеза. Напредак у стварању социјалистичког друштва током различитих периода историје Совјетског Савеза био је променљив, од мешовите привреде и разноликог друштва током двадесетих, преко строго управљане привреде и политичке репресије токомСтаљиновог доба па све до „доба стагнације“ током осамдесетих. Почев од марта1918, друштвено уређење у Совјетском Савезу било је засновано на једнопартијском комунистичком систему. До краја осамдесетих, слабљење и опадање совјетског политичког и привредног система је постало све уочљивије. Лидери СССР-а покушали су да спрече његово даље пропадање, али је то био само увод у његовконачни распад. Распадом Совјетског Савеза крајем1991. године, Русија је постала независна држава, привредно изграђена на принципима тржишногкапитализма, и призната је као правни наследник бившег Совјетског Савеза.
Мирослављево јеванђеље јекодекс, односнорукописна књига. То је најзначајнијићирилички спомениксрпске ијужнословенске, односно српско-словенске писмености из12. века. У јуну2005. године, Мирослављево јеванђеље је уписано у списакПамћење света (енгл.Memory of the World), о чему јеНародни музеј у Београду добио сертификатУнеска. Упис у ову листу потврда је изузетног значаја и вредности Мирослављевог јеванђеља, а уједно и обавеза његовог очувања за добробит човечанства. Назив овом кодексу (рукопису) дао јеСтојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду.
Од када је пренето изХиландара у Београд1896. године, Мирослављево јеванђеље је са државомСрбијом и српским народом преживљавало све бурне историјске догађаје 20. века, у правом смислу тих речи. Мирослављево јеванђеље данас се чува уНародном музеју у Београду под инвентарским бројем 1536, док се 166. лист ове књиге налази уРуској националној библиотеци уСанкт Петербургу, заведен каоЛист из Мирославова евангелиа Ф.п. И. Но.83.
Дискографија енглеске групеThe Smiths жанраалтернативни рок састоји се од четиристудијска албума, једногЕП-а, једног албума уживо, десеткомпилацијских албума, 22сингла, једног видео-албума и 14музичких спотова.
Група је сарађивала с дискографским кућамаRough Trade,Sire иWarner Bros. Основали су је 1982. певачМориси, гитаристаЏони Мар, басистаЕнди Рорк и бубњарМајк Џојс.
Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 704.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада је на Википедији на српском језику413.328 корисника отворило налог, а од тога је2.435активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.