Лужички Срби (глсрп.Serbja — „Сербја”,длсрп.Serby — „Серби”,њем.Sorben — „Сорби”), познати и као Лужичани, Венди (њем.Wenden) или Винди (њем.Winden),западнословенски сународ. Преци Лужичана су се доселили у данашњу Немачку у6. веку. Лужички Срби се у писаним изворима помињу први пут631. године. Представљају остатакгерманизованихПолапско-балтичких Словена. Од10. века се налазе под немачком влашћу. Усредњем веку су били народ са непотпуном друштвеном структуром. Током19. века дошло је до „националног препорода”. У20. веку су у два наврата покушали да се отцепе од Немачке.
Лужичани су подељени у две етнографске групе: Горњолужичке Србе, настањене уГорњој Лужици (покрајинаСаксонија), и Доњолужичке Србе, настањене уДоњој Лужици (покрајинаБранденбург). Културно средиште Горњолужичких Срба је градБудишин, а доњолужичких градКочебуз. На територији „Лужичкосрпске области” важе закони покрајина Саксоније и Бранденбурга, који доприносе очувању лужичкосрпског језика и културе Лужичких Срба. Интересе Лужичких Срба штити политички независна организација лужичкосрпског народа и лужичкосрпских удружења „Домовина — Савез Лужичких Срба”, основана1912. године. Научна дисциплина која се бави изучавањемлужичкосрпских језика и културе Лужичких Срба назива сесорабистика. Процењује се да их има сада око 60.000. Живе само уНемачкој, у крају који је познат каоЛужица. Лужичани су једна од четири званично признатенационалне мањине у земљи. Сви Лужички Срби судвојезични:немачки је главни језик, док је употребагорњолужичкосрпског идоњолужичкосрпског језика ограничена. Према вероисповести сукатолици ипротестанти.
Манастир Црна Река јемонашкаиспосница усред планина јужног дела Централне Србије,Рибариће, смештена у клисуриЦрне реке. Манастир се налази у селу Рибариће и припадаЕпархији рашко-призренскојСрпске православне цркве. Као целина представљанепокретно културно добро каоспоменик културе од великог значаја. Поред све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек од скора, изградњом моста најезеру кодРибарића и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ српске средњевековне културе, излази из релативне анонимности у којој обитава већ пуних 700 година. Манастир је активан, мушки и о њему брину монаси.
У манастиру се налазе мошти СветогПетра Коришког, једног од познатих српских подвижника из13. века. У манастиру постоји пећина у којој је смештена црква, у тој пећини постоји камено удубљење у коме се вода скупља кап по кап. Вода је, како кажу верници, лековита и нарочито помаже код болести очију, зато је народ назива „водом Светог Архангела Михаила”. Постоји још једна светиња у манастиру која привлачи велику пажњу верника, а то је гроб СвештеномученикаХаритона, некадашњег сабрата црноречког. СвештеномученикХаритон, сабратманастира Светих Архангела кодПризрена, мученички је убијен од странеОВК-а терориста у околиниПризрена15. јуна1999. године.
Ова листа садржи свешетње свемиром и Месецом спроведене између1965. и1999. године током којих сукосмонаути делом или у целости напустилисвемирску летелицу. Уноси за шетње по површини Месеца имају сиву позадину, док су уноси за све осталеизласке у отворени свемир необојени.
Током свих излазака у отворени свемиркосмонаути су били повезани са свемирском летелицом, осим у седам наврата када астронаути изСАД нису били повезани — шест пута током1984. године користећијединицу за маневрисање (енгл.Manned Maneuvering Unit), и једном1994. године приликом испитивања уређајаСејфер (SAFER,енгл.Simplified Aid for EVA Rescue). Током свих шетњи по површини Месеца астронаути нису били везани за свемирску летелицу којом су се спустили, а у појединим приликама астронаути су одлазили довољно далеко да су губили визуелни контакт са летелицом (удаљавали су се и до 7,6 km користећиЛунарни ровер). Један излазак у отворени свемир на површини Месеца не спада у „шетње Месецом“. Током њега, астронаути су само провирили кроз горњи отвор налендеру, јер је контрола мисије сматрала да ће са веће висине моћи да осмотре већу површину око места слетања и тако одаберу које локације ће посетити током шетњи по површини. За сада су спроведене само триEVA у дубокомсвемиру, током којих космонаути нису радили ни на површини Месеца, нити уНиској Земљиној орбити, већ далеко и одЗемље и одМесеца.
Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 706.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада је на Википедији на српском језику423.012 корисника отворило налог, а од тога су2.343активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Викиречникслободни речник
Викицитатслободни цитати
Викикњигеслободне књиге
Викизворникслободна библиотека
Викиновостислободне вести
Викиверзитетслободни материјали за учење
Викиврстедиректоријум врста
Медијавикиразвој вики софтвера
Википодацислободна база знања
Викиоставаслободно складиште медија
Википутовањеслободни водич за путовања
Метавикикоординација заједнице
