Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

...
...

Марсова научна лабораторија (енгл.Mars Science Laboratory), или скраћеноМНЛ, роботска је сонданационалне аеронаутичке и свемирске администрације. Намена јој је да се помоћу ње дође до сазнања о постојању трагова и услова заживот наМарсу. Главна компонента система је ровер названКјуриосити (Радозналост,енгл.Curiosity).Ровер (други називпланетарни ровер) је роботизовано возило за истраживање свемира пројектовано за кретање по површини планете или неког другог небеског тела. Може се користити за транспорт људске посаде (америчкиастронаути су их користили током мисија наМесец), или се аутономно кретати без слања команди саЗемље. Обично их достављају летелице, које се спуштају према површини планете малом брзином (мекано слетање). Ове летелице се називају лендери.

Лансирање се догодило26. новембра2011. у 15.02.00.211УТЦ, а слетање на површину планете, уГејл кратер,6. августа2012. године у 05.17.57УТЦ. Уз помоћ нових принципа слетања, ровер се спустио на Марс, већом прецизношћу од досадашњих сонди. Примаран циљ ровера је да покуша да открије да ли је тренутно или у прошлостиМарс био погодан за развој живота, мада неће трагати за неким одређеним његовим облицима. Уместо тога, ровер ће хемијски анализирати узорке на различите начине, између осталог скупљати узорке тла, бушитистене и користитиласер и пратећесензоре.

Добар чланак

Зграда музеја
Зграда музеја

Музеј „Рас” у Новом Пазару је основан1953. године каоГрадски музеј на иницијативу о оснивању Савета за просвету и културу СОНови Пазар из1952. године. Смештен је у центру града, у једној од старих, градских кућа, традиционалне архитектуре из средине 19. века. Музеј је комплексног типа и обухвата области археологије, историје, етнологије, нумизматике, примењене уметности и савременог ликовног стваралаштва. Располаже са 333 m² изложбеног простора и са 5.876 предмета, од чега је археолошка збирка најбројнија и највише обрађена. Године 2013. проглашен је за институцију од националног значаја.

Музеј је под називом Градски музеј радио у изнајмљеним просторијама до краја1957. године када је променио име уРашки музеј, који је1969. године добио зграду, у којој се налазила школа.Зграда је подигнута средином19. века и у њој је била смештена и руждија (турска гимназија).

Изабрани списак

Мориси (лево) и Џони Мар (десно)
Мориси (лево) иЏони Мар (десно)

Дискографија енглеске групеThe Smiths жанраалтернативни рок састоји се од четиристудијска албума, једногЕП-а, једног албума уживо, десеткомпилацијских албума, 22сингла, једног видео-албума и 14музичких спотова.

Група је сарађивала с дискографским кућамаRough Trade,Sire иWarner Bros. Основали су је 1982. певачМориси, гитаристаЏони Мар, басистаЕнди Рорк и бубњарМајк Џојс.

Вести

Андрија Делибашић

На данашњи дан

Немачки тенк на фронту 21. марта 1918.

Да ли сте знали?

Лав
Лав
  • … да се рикалава може чути и на удаљености од 8 км?
  • … да је перуански градЛа Ринконада највише насељено место на планетиЗемљи? Он лежи на надморској висини од 5.100 метара.
  • … да у животињском царству трудноћа траје најкраће код женкеопосума (12—13 дана), а најдуже кодазијског слона (608 дана)?
  • … дажаба користи очне јабучице да гурне храну низ грло?
  • … да свепчеле на свету дневно произведу око 3.000 тонамеда?
  • … да када су изграђене, пре више од 4500 година,египатске пирамиде биле су беле каопапир и глатке каостакло?
  • … да jeАустралија шира одМесеца? Месец има 3400 километара упречнику, док је пречник Аустралије од истока до запада скоро 4000 км.

Изабрана слика

Белоглави суп је врста лешинара средње величине. Висине је од 95-110 цм, има распон крила од 230-265 cm. Просечна маса износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи масу и до једанаест килограма.
Белоглави суп јеврсталешинара средње величине. Висине је од 95-110цм, има распон крила од 230-265 cm. Просечна маса износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи масу и до једанаест килограма.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 704.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.

Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику412.440 корисника отворило налог, а од тога су2.434активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Главна_страна&oldid=29115877
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp