Марсова научна лабораторија (енгл.Mars Science Laboratory), или скраћеноМНЛ, роботска је сонданационалне аеронаутичке и свемирске администрације. Намена јој је да се помоћу ње дође до сазнања о постојању трагова и услова заживот наМарсу. Главна компонента система је ровер названКјуриосити (Радозналост,енгл.Curiosity).Ровер (други називпланетарни ровер) је роботизовано возило за истраживање свемира пројектовано за кретање по површини планете или неког другог небеског тела. Може се користити за транспорт људске посаде (америчкиастронаути су их користили током мисија наМесец), или се аутономно кретати без слања команди саЗемље. Обично их достављају летелице, које се спуштају према површини планете малом брзином (мекано слетање). Ове летелице се називају лендери.
Лансирање се догодило26. новембра2011. у 15.02.00.211УТЦ, а слетање на површину планете, уГејл кратер,6. августа2012. године у 05.17.57УТЦ. Уз помоћ нових принципа слетања, ровер се спустио на Марс, већом прецизношћу од досадашњих сонди. Примаран циљ ровера је да покуша да открије да ли је тренутно или у прошлостиМарс био погодан за развој живота, мада неће трагати за неким одређеним његовим облицима. Уместо тога, ровер ће хемијски анализирати узорке на различите начине, између осталог скупљати узорке тла, бушитистене и користитиласер и пратећесензоре.
Музеј „Рас” у Новом Пазару је основан1953. године каоГрадски музеј на иницијативу о оснивању Савета за просвету и културу СОНови Пазар из1952. године. Смештен је у центру града, у једној од старих, градских кућа, традиционалне архитектуре из средине 19. века. Музеј је комплексног типа и обухвата области археологије, историје, етнологије, нумизматике, примењене уметности и савременог ликовног стваралаштва. Располаже са 333 m² изложбеног простора и са 5.876 предмета, од чега је археолошка збирка најбројнија и највише обрађена. Године 2013. проглашен је за институцију од националног значаја.
Музеј је под називом Градски музеј радио у изнајмљеним просторијама до краја1957. године када је променио име уРашки музеј, који је1969. године добио зграду, у којој се налазила школа.Зграда је подигнута средином19. века и у њој је била смештена и руждија (турска гимназија).
Мирослав Клозе је најбољи стрелац фудбалске репрезентацијеНемачке свих времена, са71 голом у 137 утакмица између2001. и2014. Такође је најбољи стрелац у историјифудбалског Светског првенства, са 16 голова у 24 утакмице на четири првенства од2002. до 2014. године. Током 13 година колико је Клозе играо за репрезентацију, Немачка никада није изгубила утакмицу у којој је постигао гол.
Клозе је постигао гол на свом дебију за Немачку, у победи надАлбанијом резултатом 2:1,24. марта 2001. током квалификација заСветско првенство у фудбалу 2002. Дана13. фебруара 2002. постигао је свој први репрезентативнихет-трик, у победи од 7:1 надИзраелом на, његовом тадашњем клупском терену,Фриц Валтер стадиону уКајзерслаутерну; ово је испраћено још једним хет-триком18. маја у победи од 6:2 противАустрије. На свом првом међународном турниру, Светском првенству 2002. уЈужној Кореји иЈапану, Клозе је постигао пет голова и постао други најбољи стрелац турнира. Сви његови голови постигнути су у групној фази, почевши са хет-триком голова постигнутих главом у победи од 8:0 противСаудијске Арабије.
Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 704.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада је на Википедији на српском језику412.250 корисника отворило налог, а од тога су2.434активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.