Нови Зеланд (енгл.New Zealand, изговор:[ˌnjuː ˈziːlənd];маор.Aotearoa, изговор:[aoˌteaˈroa]) јеострвска држава у југозападном делуТихог океана уОкеанији. Састоји се од два велика острва —Северног иЈужног — као и већег броја мањих острва. Званично име државе на маорском јеАотеароа, што се често преводи као „Земља дугог белог облака”. Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету. Најближи сусед,Аустралија, удаљен је 1.500 км северозападно од главних острва, прекоТасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу јеАнтарктик, а ка северу су тоНова Каледонија,Фиџи иТонга.
Због своје изолованости, Нови Зеланд је једно од последње насељених места напланети. Током ове изолације развијен је карактеристичандиверзитетфауне ифлоре. Са умереном морском климом,земљиште је углавном покривено шумом. Разноврсну топографију земље чине и оштри планински врхови који су резултаттектонског померањаТихоокеанске иИндо-аустралијске плоче. Нови Зеланд се састоји од 11 региона, 67 територијалних управа у сврху локалне самоуправе али уз мање овлашћења од некадашњих провинција. На националном нивоу власт врши кабинет министара, предвођенпремијером.Шеф државе је краљицаЕлизабета II коју представљагенерални гувернер.Краљевство Нови Зеланд чине још иТокелау (зависна територија),Кукова острва иНијуе (самоуправне територије у слободној асоцијацији) иРосова територија (територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик). Нови Зеланд је чланица међународних организацијаОУН,АПЕК,Комонвелт нација,ОЕСР,ФПО иСТО.
Тверска област (рус.Тверская область)конститутивни је субјектРуске Федерације са статусомобласти, а налази се на просторуСредишњег федералног округа на западуевропског дела Русије. Граничи се саМосковском облашћу на југоистоку, на југу јеСмоленска област, на истоку јеЈарославска, на северу и североистокуНовгородска иВологдска област, теПсковска област на западу. Са површином од 84.201 км² налази се на 38. месту међу субјектима Руске Федерације. На том подручју је према проценама националне статистичке службе за2014. живело 1.325.249 становника (у просеку 15,74 ст/км²). Главни и највећи град области јеТвер (са 410.000 становника), а већи градови суРжев,Вишњи Волочок,Кимри,Торжок иКонаково.
У историјским изворима подручје је од најранијих времена познато каоТверска земља иТверски крај, а као административна јединицаРуске Империје носило је имеТверска губернија. У садашњем облику успостављена је29. јануара1935. под именомКалињинска област, а након што је градуТверу враћено старо име (до1990. град се зваоКалињин) и цела област добија садашњи назив.
Списак српских химни обухвата све незваничне и званичненационалне химне коју јеСрбија имала кроз своју историју као и незваничне и званичне химне другихсрпских држава и ентитета (Црне Горе,Републике Српске,Републике Српске Крајине).
Списак садржи и народну химну посвећенуСветом Сави, првомсрпском архиепископу и оснивачу аутокефалнеСрпске православне цркве.
Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 708.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада је на Википедији на српском језику451.281 корисник отворио налог, а од тога је2.059активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.