Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије био је масовна омладинскадруштвено-политичка организација која је радила на окупљању и организовањуомладинеЈугославије и њиховом укључивању уНародноослободилачки покрет (НОП), у циљу ефикасније борбе против окупатора, као и политичког и просветног уздизања младих.
Основан је у токуНародноослободилачког рата (НОР)27. децембра 1942. уБихаћу, када је ујединио све до тада постојећеантифашистичке омладинске организације. Представљо је јединствену омладинску организацију, која је окупљала и деловала међу омладином, а у њеном саставу био је иСавез пионира Југославије, основан истовремено када и УСАОЈ. Руководећу улогу у раду УСАОЈ имао јеСавез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) који је развијао политичко јединство и револуционарну свест. УзАнтифашистички фронт жена (АФЖ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности УСАОЈ концентрисане су на организовање омладине и њено активно прикључивање јединицамаНародноослободилачке војске (НОВЈ), као и деловање у позадини помажући помоћ органиманародне власти, организовањуомладинских радних акција, развијањубратства и јединства међу младима, културно-просветном уздизању младих и др. Након ослобођења Југославије, омладина се активно укључила у послове обнове и изградње земље, спровођењапрвог петогодишњег плана, а омладински полет и стваралаштво снажно су испољени и у областима економског, политичког и културног живота. УСАОЈ се после ослобођења знатно омасовио и организационо и идејно-политички оформио у јединствену омладинску организацију, па је у складу са тим на Трећем конгресу, одржаноммаја 1946. уЗагребу променио назив у Народна омладина Југославије (НОЈ). ОдлукамаПетог конгреса КПЈ, одржан је15. децембра 1948. заједнички Конгрес СКОЈ и НОЈ на коме је донета резолуција о спајању ове две организације у јединственуНародну омладину Југославије. У току постојања одржана су три конгреса УСАОЈ, а његови председници били суИво Лола Рибар,Стане Кавчич иРатко Дугоњић.
Проституција је била саставни део свакодневног животастарих Грка почев одархајског периода. У најзначајнијим грчкимполисима, а нарочито у лукама, упошљавала је позамашан део становништва и представљала стога прворазредну економску активност.
Била је далеко од недозвољене радње: полиси је нису осуђивали, а јавне куће су постојале наочиглед свих. Устарој Атини чак се и легендарном законодавцуСолону приписивало отварање борделâ са умереним ценама под државном контролом. Проституција се различито одражавала на полове: проституцијом су се бавиле жене свих животних доба и млађи мушкарци, док су клијентелу чинили готово искључиво мушкарци. Сасвим је извесно да Грци нису осећали никакву моралну нелагоду у вези са коришћењем услуга проститутки. Истовремено, закони су предвиђали оштре казне за ванбрачне сексуалне односе са слободном женом — у случају прељубе, преварени муж имао је право да убије увредиоца ухваћеног на делу — у истој мери као и засиловање. Мушкарци су у просеку са 30 година ступали убрак, тако да млади Атињанин, уколико је желео хетеросексуалне односе, није имао другога избора него да посегне или за својим робињама или за проституткама.
Премијер Совјетског Савеза (рус.Глава Правительства СССР) био јешеф владеСавеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима суВладимир Лењин иЈосиф Стаљин.
Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер“ или „премијер“.
Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 712.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада је на Википедији на српском језику488.019 корисника отворило налог, а од тога је2.101активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Викиречникслободни речник
Викицитатслободни цитати
Викикњигеслободне књиге
Викизворникслободна библиотека
Викиновостислободне вести
Викиверзитетслободни материјали за учење
Викиврстедиректоријум врста
Медијавикиразвој вики софтвера
Википодацислободна база знања
Викиоставаслободно складиште медија
Википутовањеслободни водич за путовања
Метавикикоординација заједнице
