
Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије био је масовна омладинскадруштвено-политичка организација која је радила на окупљању и организовањуомладинеЈугославије и њиховом укључивању уНародноослободилачки покрет (НОП), у циљу ефикасније борбе против окупатора, као и политичког и просветног уздизања младих.
Основан је у токуНародноослободилачког рата (НОР)27. децембра 1942. уБихаћу, када је ујединио све до тада постојећеантифашистичке омладинске организације. Представљо је јединствену омладинску организацију, која је окупљала и деловала међу омладином, а у њеном саставу био је иСавез пионира Југославије, основан истовремено када и УСАОЈ. Руководећу улогу у раду УСАОЈ имао јеСавез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) који је развијао политичко јединство и револуционарну свест широких омладинских маса. УзАнтифашистички фронт жена (АФЖ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности УСАОЈ концентрисане су на организовање омладине и њено активно прикључивање јединицамаНародноослободилачке војске (НОВЈ), као и деловање у позадини помажући помоћ органиманародне власти, организовањуомладинских радних акција, развијањубратства и јединства међу младима, културно-просветном уздизању младих и др.
Након ослобођења Југославије, омладина се активно укључила у послове обнове и изградње земље, спровођењапрвог петогодишњег плана, а омладински полет и стваралаштво снажно су испољени и у областима економског, политичког и културног живота. УСАОЈ се после ослобођења знатно омасовио и организационо и идејно-политички оформио у јединствену омладинску организацију, па је у складу са тим на Трећем конгресу, одржаноммаја 1946. уЗагребу променио назив уНародна омладина Југославије (НОЈ). ОдлукамаПетог конгреса КПЈ, одржан је15. децембра 1948. заједнички Конгрес СКОЈ и НОЈ на коме је донета резолуција о спајању ове две организације у јединственуНародну омладину Југославије. У току постојања одржана су три конгреса УСАОЈ, а његови председници били суИво Лола Рибар,Стане Кавчич иРатко Дугоњић.

Хомер Џеј Симпсон (енгл.Homer Jay Simpson)измишљени је лик у цртанојтелевизијској серијиСимпсонови. Глас му је посудиоДен Кастеланета, а први пут се појавио на телевизији уШоуу Трејсија Алмана под називомGood night (срп.Лаку ноћ).
Један је од пет чланова породице и постао је најпопуларнији и најутицајнији лик у серији, нарочито након дугометражног филма. Хомер осликава неколико стереотиповаамеричке радничке класе: он је прост, предебео, неспособан, трапав, непромишљен и на границиалкохолизма. Упркос рутини његовог предрадског живота, имао је неколико невероватних искустава. Повремено је показивао велики интелект и спремност кад год би то ситуација захтевала, као и интегритет који осликава његове вредности — укључујући сурову оданост и заштитнички однос према породици. Кастеланета га описује као „пса заробљеног у телу човека”; такође каже да је „невероватно одан — не потпуно чист — али морате га волети”.

Филмографија Андреја Звјагинцева обухвата краткометражне и дугометражне игране филмове, режију једне телевизијске серије као и глумачке улоге.
Након што је дипломирао глуму на уметничкој Академији уНовосибирску,Андреј Звјагинцев се сели уМоскву где покушава да отпочне своју каријеру. На почетку живота у Москви, радио је низ нископлаћених послова: чистио је куће, дувао лишће са путева, разбијао лед и лопатао снег током зиме. Остварио је неколико мањих улога на телевизији, филму и режирао је неколико реклама пре него што је режирао свој први ауторски филмПовратак 2003. године.
У својим филмовима, често користи дугачке кадрове и критички приказује савременог човека ируско друштво.

Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 712.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада је на Википедији на српском језику487.740 корисника отворило налог, а од тога је2.101активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.