Србија, званично Република Србија,континентална једржава која се налази ујужној Европи, већим делом захватаБалканско полуострво, а мањимПанонску низију. Главни град јеБеоград. Са 1.659.440 становника у широј околини, попопису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи саМађарском, на североистоку саРумунијом, на истоку саБугарском, на југу саСеверном Македонијом, на југозападу саАлбанијом иЦрном Гором, а на западу саХрватском иБосном и Херцеговином (ентитетомРепублика Српска). Званични језик јесрпски, а званична валута јесрпски динар. У саставу Републике Србије су двеаутономне покрајине:Војводина иКосово и Метохија. ОдНАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатомУједињених нација. Република Србија је члан Уједињених нација,Савета Европе,Организације за европску безбедност и сарадњу,Партнерства за мир,Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство уЕвропској унији ивојно неутрална држава, а има и статус земље посматрача уОрганизацији Уговора о колективној безбедности.
Србија је од завршеткаПрвог светског рата била оснивач и саставни део заједничке државе са већиномЈужних Словена првобитно уКраљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој уКраљевину Југославију), затим уСоцијалистичкој Федеративној Републици Југославији,Савезној Републици Југославији иДржавној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаногреферендума у Републици Црној Гори Државна заједница је престала да постоји и Република Србија је, на основуУставне повеље наставиладржавно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.
Фински залив (фин.Suomenlahti,швед.Finska viken,ест.Soome laht,рус.Фи́нский зали́в) релативно је плиткизалив на крајњем истоку акваторијеБалтичког мора, на подручјуСеверне Европе. Ограничен је јужном обаломФинске на северу, северном обаломЕстоније на југу, те територијамаЛењинградске области иСанкт Петербурга уРусији на истоку. Према подацима Међународне хидрографске организације западна граница залива иде до линије која повезује острвоОсмусар на југу са полуострвомХанко на северу. На обалама Финског залива налазе се два главна града европских држава,Хелсинки иТалин, историјска престоницаРуске Империје и други по величини град данашње Русије, Санкт Петербург, те важне балтичке луке —Виборг,Приморск иЕспо.
Површина акваторије Финског залива је приближно око 30.000 км2, максимална дужина у смеру исток-запад је до 420 километара, а ширина до 130 километара. Просечна дубина залива је око 38 метара. Ка заливу гравитира басен површине преко 420.000 км2, а најважније притоке суНева,Нарва,Луга,Сестра. У источном делу Финског залива, који је и најплићи, налазе сеНевски,Виборшки,Лушки,Нарвски иКопорски залив. ПрекоСајменског канала повезан је са језерским системомСајма на југу Финске.
Десет векова српске књижевности представља антологијску едицију покренуту у Издавачком центруМатице српске 2010. године.
Опсег антологије се креће од средњовековних аутора попутСветог Саве иДоментијана па све до аутора активних у 21. столећу. Антологија ће имати преко 200 књига и обухвата књижевност од 12. столећа до писаца савременог периода. Покретач и главни уредник едиције је српски књижевник академикМиро Вуксановић. Уређивачки одбор чине професориУниверзитета у Београду иНовом Саду као и други стручњаци. Прва штампана књига у едицији јеСабрана дела Светог Саве.
Едицију је подржала покрајинска владаВојводине,Министарство културе и информисања Републике Србије, градНови Сад. Медијски покровитељ јеРадио телевизија Србије. Антологија укључује дела писаца који до сада нису били адекватно валоризовани или чије дело је било скрајнуто.
Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 66,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 716.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада је на Википедији на српском језику533.269 корисника отворило налог, а од тога је1.979активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Викиречникслободни речник
Викицитатслободни цитати
Викикњигеслободне књиге
Викизворникслободна библиотека
Викиновостислободне вести
Викиверзитетслободни материјали за учење
Викиврстедиректоријум врста
Медијавикиразвој вики софтвера
Википодацислободна база знања
Викиоставаслободно складиште медија
Википутовањеслободни водич за путовања
Метавикикоординација заједнице
