Никола Тесла (Смиљан,10. јул1856 —Њујорк,7. јануар1943) био јесрпски и америчкипроналазач, инжењерелектротехнике имашинства ифутуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајањанаизменичном струјом. Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112. Најзначајнији Теслини проналасци суполифазни систем,обртно магнетско поље,асинхрони мотор,синхрони мотор иТеслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у областирендгенских зрака.
Његов системнаизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек у изградњи првехидроцентрале наНијагариним водопадима. Једини је Србин по коме је названа једнамеђународна јединица мере, јединица мере загустину магнетног флукса или јачину магнетног поља —тесла.
Манган (лат.manganium) јестхемијски елемент са симболомMn иатомским бројем 25,метал из7. групе. Има 15изотопа. Не налази се као слободни елемент; може се наћи уминералима у комбинацији сгвожђем. Један је од најраспрострањенијих елемената уЗемљиној кори. Манган по изгледу подсећа нагвожђе. Сиво-беле је боје, али за разлику од гвожђа има већу тврдоћу. С обзиром наелектронску конфигурацију ([Ar] 3d5 4s2), максималаноксидациони број мангана у једињењима је +7 а најчешћи су +2, +4 и +7. Манган има својство пасивизирања на ваздуху; није склонкорозији, али реагује са разблаженимкиселинама.
Историјски, манган је назван попиролузиту и другим црним минералима из областиМагнезија у Грчкој. Има важну индрустријску употребу за металнолегирање, нарочитонерђајућих челика. Манганскофосфатирање се користи за превенцију рђе и корозије начелику. Јонизовани манган се користи каопигмент боја.Перманганати су моћни оксиданти. Манган диоксид се употребљава каокатодни материјал уцинк-угљеничним иалкалним батеријама. У биологији, манган(II) јони делују каокофактори за велики варијететензима. Функционише каонеуротоксин у већим количинама; може да узрокујеманганизам.
Списак српских химни обухвата све незваничне и званичненационалне химне коју јеСрбија имала кроз своју историју као и незваничне и званичне химне другихсрпских држава и ентитета (Црне Горе,Републике Српске,Републике Српске Крајине).
Списак садржи и народну химну посвећенуСветом Сави, првомсрпском архиепископу и оснивачу аутокефалнеСрпске православне цркве.
Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 708.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада је на Википедији на српском језику449.375 корисника отворило налог, а од тога су2.074активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Викиречникслободни речник
Викицитатслободни цитати
Викикњигеслободне књиге
Викизворникслободна библиотека
Викиновостислободне вести
Викиверзитетслободни материјали за учење
Викиврстедиректоријум врста
Медијавикиразвој вики софтвера
Википодацислободна база знања
Викиоставаслободно складиште медија
Википутовањеслободни водич за путовања
Метавикикоординација заједнице
