Марко Гобељић (Краљево,13. септембра1992)српски јефудбалер који тренутно наступа заОФК Београд. Важи за универзалног играча, способног да одигра на већем броју позиција на терену.
Гобељић је фудбалом почео да се бави у локалној школи Бубамари 1991, одакле је касније прешао у Слогу. За клуб из родног града као сениор је наступао у периоду од2010. до2014. године, а након своје прве сезоне, у којој је са екипом освојио прво место на табели уСрпске лиге Запад, пласирао се у други степен фудбалског такмичења,Прву лигу Србије. У том такмичењу је, касније, одиграо 89 утакмица и постигао 6 погодака, док је током сезоне2013/14. на већем броју утакмица носио капитенску траку. У свом матичном клубу Гобељић је променио већи број позиција на терену, а најчешће је наступао каоцентрални везни играч, илидесни бек.
Прешавши укрушевачкиНапредак, лета 2014, Гобељић је потписао свој први професионални уговор у каријери. Исте године дебитовао је уСуперлиги Србије, али је по њеном окончању испао из такмичења, након баража за опстанак са екипомМеталца изГорњег Милановца. Већ наредне сезоне, клуб је поново изборио пласман у први ранг такмичења, док је Гобељић изабран у тим Прве лиге Србије, према оценамаСпортског журнала. Током такмичарске2016/17. тренери Драган Ивановић иВук Рашовић, Гобељића су најчешће користили унападу, где је деловао као полушпиц, или крило и на тај начин забележио више голова и асистенција. По један погодак постигао је и противЦрвене звезде и противПартизана. Током2016. и почетком2017. године, тадашњи селекторрепрезентације Србије,Славољуб Муслин, Гобељића је позивао у национални тим састављен од играча из домаћег такмичења, који је у том периоду наступио на сусретима са екипамаКатара иСједињених Америчких Држава.
Спомен-парк „Крагујевачки октобар“, представља спомен комплекс подигнут у знак сећања на недужне жртвеКрагујевачког масакра који су починили припаднициВермахта21. октобра1941. године. Тог дана немачки окупатори су уШумарицама стрељали око 3.000 становникаКрагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 ученика kрагујевачких средњих школа и шегрта који су већ радили, као и 15 дечака, чистача обуће, од 12 до 15 година старости. Према подацима историчара и кустоса музеја, покојног Станише Бркића, које је навео у својој књизи „Име и број“ из 2007. године, тог дана је стрељано 2.796 лица (2381 у Крагујевцу и 415 у околним селима).
Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних. Први од њих, назван „Споменик бола и пркоса“ подигнут је1959. године, док је последњи „Споменик пријатељства“ саграђен 1994. и представља поклон парку од стране градске администрацијерумунског градаПлоештија.
Награда Греми за најбољу хард рок изведбу (енгл.Grammy Award for Best Hard Rock Performance) признање је које се до 2011. године додељивало музичким извођачима за најбоље наступе у оквирухард рок музике.
Награда је први пут додељена 1989. године у оквирунаграде за најбољу хард рок или метал изведбу (вокалну или инструменталну). Те године победу је однеоJethro Tull са албумомCrest of a Knave, иако се очекивала награда за албум...And Justice for All групеMetallica. Овај избор је довео до критика, јер су новинари сугерисали да музика групе Jethro Tull не припада жанровима хард рока или хеви метала. То је узроковало одвајање категорија, па је поред категорије за најбољу хард рок изведбу настала и једназа најбољу метал изведбу. Награда је од 1992. до 1994. године носила име Награда Греми за најбољу хард рок изведбу са вокалом. Награда је укинута 2012. године због велике промене у категоријама Гремија. После 2012. године, запажене хард рок изведбе су пребачене у категорију Најбоља хард рок/метал изведба која је 2014. године подељена, враћајући категорију Најбоља метал изведба и додајући хард рок песме у категоријуНајбоља рок изведба.
Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 713.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада је на Википедији на српском језику497.579 корисника отворило налог, а од тога је2.198активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Викиречникслободни речник
Викицитатслободни цитати
Викикњигеслободне књиге
Викизворникслободна библиотека
Викиновостислободне вести
Викиверзитетслободни материјали за учење
Викиврстедиректоријум врста
Медијавикиразвој вики софтвера
Википодацислободна база знања
Викиоставаслободно складиште медија
Википутовањеслободни водич за путовања
Метавикикоординација заједнице
