Istorija Rusije je period koji počinje naseljavanjemIstočnih Slovena od kojih kasnije nastaju Rusi, Belorusi i Ukrajinci. Prva istočnoslovenska država bila jeKijevska Rusija, koja je primilahrišćanstvo izVizantije988. Kijevska Rusija je kao država prestala da postoji tokom tridesetih godina13. veka, usled najezdeMongola.
Nakon13. veka,Moskva je polako počela da dominira nad ostalim kulturnim centrima. Do18. vekaVelika moskovska kneževina je prerasla u velikuRusku Imperiju, koja se prostirala odPoljske na zapadu, pa sve doTihog okeana, na istoku. Ruskikmetovi su od1861. bili oslobođeni, ali su uslovi pod kojim su oslobođeni bili nepovoljni za seljake i samo su ubrzali revoluciju. Od oslobođenja kmetova pa do početkaPrvog svetskog rata1914. godine, sprovođenjem Stoplinovih reformi, donošenjem ustava1906. i odlukama koje je donelaDuma, izvršene su znatne promene u politici i privredi Rusije, alicar i dalje nije bio voljan da se odrekneautokratskog načina vladavine.
Ruska revolucija iz1917. godine, bila je logična posledica kombinacije potpunog ekonomskog sloma, antiratnog raspoloženja i neslaganja sa autokratskim načinom vladavine. Vlast su prvobitno preuzeli liberali i umereni socijalisti, ali je njihov neuspeh u sprovođenju sopstvene politike doveo doOktobarske revolucije kada su vlast preuzelikomunistiboljševici. Između1922. i1991, Rusija je bila deoSovjetskog Saveza. Napredak u stvaranju socijalističkog društva tokom različitih perioda istorije Sovjetskog Saveza bio je promenljiv, od mešovite privrede i raznolikog društva tokom dvadesetih, preko strogo upravljane privrede i političke represije tokomStaljinovog doba pa sve do „doba stagnacije“ tokom osamdesetih. Počev od marta1918, društveno uređenje u Sovjetskom Savezu bilo je zasnovano na jednopartijskom komunističkom sistemu. Do kraja osamdesetih, slabljenje i opadanje sovjetskog političkog i privrednog sistema je postalo sve uočljivije. Lideri SSSR-a pokušali su da spreče njegovo dalje propadanje, ali je to bio samo uvod u njegovkonačni raspad. Raspadom Sovjetskog Saveza krajem1991. godine, Rusija je postala nezavisna država, privredno izgrađena na principima tržišnogkapitalizma, i priznata je kao pravni naslednik bivšeg Sovjetskog Saveza.
Miroslavljevo jevanđelje jekodeks, odnosnorukopisna knjiga. To je najznačajnijićirilički spomeniksrpske ijužnoslovenske, odnosno srpsko-slovenske pismenosti iz12. veka. U junu2005. godine, Miroslavljevo jevanđelje je upisano u spisakPamćenje sveta (engl.Memory of the World), o čemu jeNarodni muzej u Beogradu dobio sertifikatUneska. Upis u ovu listu potvrda je izuzetnog značaja i vrednosti Miroslavljevog jevanđelja, a ujedno i obaveza njegovog očuvanja za dobrobit čovečanstva. Naziv ovom kodeksu (rukopisu) dao jeStojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu.
Od kada je preneto izHilandara u Beograd1896. godine, Miroslavljevo jevanđelje je sa državomSrbijom i srpskim narodom preživljavalo sve burne istorijske događaje 20. veka, u pravom smislu tih reči. Miroslavljevo jevanđelje danas se čuva uNarodnom muzeju u Beogradu pod inventarskim brojem 1536, dok se 166. list ove knjige nalazi uRuskoj nacionalnoj biblioteci uSankt Peterburgu, zaveden kaoList iz Miroslavova evangelia F.p. I. No.83.
Diskografija engleske grupeThe Smiths žanraalternativni rok sastoji se od četiristudijska albuma, jednogEP-a, jednog albuma uživo, desetkompilacijskih albuma, 22singla, jednog video-albuma i 14muzičkih spotova.
Grupa je sarađivala s diskografskim kućamaRough Trade,Sire iWarner Bros. Osnovali su je 1982. pevačMorisi, gitaristaDžoni Mar, basistaEndi Rork i bubnjarMajk Džojs.
Vikipedija je enciklopedijski projekatslobodnog sadržaja nainternetu koji razvijaju i održavajudobrovoljci pomoćuvikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.
Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok jeizdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 64,6 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 704.000 na srpskom.
Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovatiusvojena pravila i smernice.
Postojestranice pomoći u kojima je objašnjeno kako seizrađuju novi iliuređuju postojeći članci, kako seotpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražitepomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranommentoru.
Do sada su na Vikipediji na srpskom jeziku413.602 korisnika otvorila nalog, a od toga je2.435aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.
Posetite našuRadionicu iPortale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli.Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.
Vikirečnikslobodni rečnik
Vikicitatslobodni citati
Vikiknjigeslobodne knjige
Vikizvornikslobodna biblioteka
Vikinovostislobodne vesti
Vikiverzitetslobodni materijali za učenje
Vikivrstedirektorijum vrsta
Medijavikirazvoj viki softvera
Vikipodacislobodna baza znanja
Vikiostavaslobodno skladište medija
Vikiputovanjeslobodni vodič za putovanja
Metavikikoordinacija zajednice
