Sjajan članak

Religija u Rusiji je raznovrsna sahrišćanstvom, posebnopravoslavljem, koje je najšire ispovedanavera, ali sa značajnim manjinamaireligioznih ljudi,muslimana ipagana. Zakon o religiji iz 1997. godine priznaje pravo na slobodu savesti i veroispovesti svim građanima, duhovni doprinos pravoslavnog hrišćanstva istoriji Rusije i poštovanje „hrišćanstva,islama,budizma,judaizma i drugih religija i vera koje čine nerazdvojni deo istorijskog nasleđa ruskih naroda”, uključujućietničke religije ilipaganizam, ili sačuvane ili oživljene. Prema zakonu, svaka verska organizacija može biti priznata kao „tradicionalna” ako je već postojala pre 1982. godine, a svaka novoosnovana verska grupa mora predati svoje akreditive i ponovno se godišnje registrovati petnaest godina, a u međuvremenu do eventualnog priznanja, ostaje bez prava.

Ruska pravoslavna crkva, iako je njen uticaj u nekim delovimaSevernog Kavkaza slab i ima mnogo različitih religijskih pokreta u Rusiji, ima pravo da odluči koje druge religije ilidenominacije treba da imaju pravo na registraciju. Nekeprotestantske crkve koje su već postojale preRuske revolucije nisu mogle da se ponovo registruju, aKatoličkoj crkvi je zabranjeno da razvija sopstvene teritorijalne nadležnosti. Prema nekim zapadnim posmatračima, poštovanje slobode religije od strane ruskih vlasti opalo je od kraja 1990-ih i ranih 2000-ih. AktivnostiJehovinih svedoka trenutno su zabranjene u Rusiji.

Ceo članak355 sjajnih članaka

Kandidati Kategorija Prikaži šablon

Dobar članak

Angela Dorotea Merkel (nem.Angela Dorothea Merkel), rođena kaoAngela Dorotea Kazner, (nem.Angela Dorothea Kasner;Hamburg,17. jul1954) jeste bivša nemačka političarka. Obavljala je funkciju kancelarkeNemačke 16 godina.

Članica jeHrišćansko-demokratske unije, od koje je nominovana na mesto kancelara SR Nemačke na izborima zaBundestag 2005. godine. Nakon višenedeljnog pregovaranja po završetku izbora, Angela Merkel 22. novembra 2005. postaje prvakancelarka u istoriji Nemačke. Bila je na čelu je „velike koalicije“ CDU/CSU i SPD. Uspešno posredujući u pregovorima oko budžetaEU, Merkelova je stekla zavidnu reputaciju na međunarodnoj sceni. Koalicija koju je vodila Angela Merkel je pobedila i naizborima 2009. godine i naizborima 2013. godine.

Uspoljnoj politici Merkelova je isticala međunarodnu saradnju, kako u kontekstu EU iNATO, tako i jačanje transatlantskih ekonomskih odnosa. Merkelova je 2008. godine bilapredsednica Evropskog saveta i igrala je centralnu ulogu u pregovorima oLisabonskom sporazumu iBerlinskoj deklaraciji. Vlade Merkelove upravljale su globalnomfinansijskom krizom 2007–2008 ievropskom dužničkom krizom. Pregovarala je o stimulativnom planu Evropske unije iz 2008. godine, koji se fokusirao na infrastrukturnu potrošnju i javne investicije za suzbijanjeVelike recesije. U unutrašnjoj politici, program Merkelove,Energiewende, podržavao je razvojobnovljivih izvora energije i na kraju ukinuo upotrebu nuklearne energije u Nemačkoj. ReformeBundeswehr,reforma zdravstvene zaštite,evropska migrantska kriza 2010-ih ipandemija kovida 19 bili su glavni problemi tokom njenog kancelarskog mandata. Merkelova je dala ostavku na mesto lidera CDU i nije se kandidovala za peti mandat kancelara nasaveznim izborima 2021.

Ceo članak456 dobrih članaka

Kandidati Kategorija Prikaži šablon

Izabrani spisak

Bilbord hot 100 jetop-listasinglova koju sastavlja i svake nedelje objavljujeamerički časopis „Bilbord”. Sastavlja se na osnovu puštanja singlova naradio-stanicama i na osnovu broja prodatih kopija singlova, i to bez obzira na njihovmuzički pravac. Tokom 2008. godine 14 singlova se našlo na prvom mestu.

PesmaLow reperaFlo Rajde se prva našla na prvom mestu gde se zadržala rekordnih 10 sedmica. Pesma koja se poslednji put toliko dugo zadržala pre toga je bio singlIrreplaceable pevačiceBijonse krajem 2006. godine.Low je postao najpopularniji singl u SAD u 2008. godini pošto se našao na prvom mestu Bilbordove liste najboljih 100 singlova na kraju 2008. godine. Ostali zapaženi singlovi suI Kissed a Girl odKejti Peri sa sedam uzastopnih iWhatever You Like reperaT.I. sa pet sedmica sa prekidima.

Ceo članak162 izabrana spiska

Kandidati Kategorija Prikaži šablon

Vesti

• 13. jul —Čelsi (na slici) je osvojioSvetsko klupsko fudbalsko prvenstvo, pobedivši u finaluPari Sen Žermen sa 3 : 0.
• 13. jul —Iga Svjontek iJanik Siner su osvojili titulu naVimbldonu u pojedinačnoj konkurenciji.
• 12. jul —Francuska iNova Kaledonija su postigle dogovor o visikom nivou autonomije za Novu Kaledoniju, planiranim osnivanjem kaledonske države unutar Francuske, kao i davanjem kaledonskog državljanstva stanovnicima ostrva.
• 5. jul — Kontroverzni hrvatski pevačMarko Perković Tompson održao jekoncert [hr] pred oko7005500000000000000♠500000 ljudi naZagrebačkom hipodromu u kom su veličaneustaše ipronacistički pozdravi.
• 13. jun — U ranim jutarnjim časovima, masovnim udarima avijacije po nuklearnim postrojenjima i vojnim stanovima,Izrael je otpočeo napad na Iran.
• 12. jun —Let 171 avion-kompanijeEr Indija sa najmanje 242 osobe, na letu zaLondon, srušio se u bliziniAhmedabada.
• 10. jun — Upucnjavi [en] koja se dogodila u gimnaziji uGracu, poginulo je 11 ljudi uključujući napadača, a 12 je povređeno.

Ostale vesti

Nedavne smrti Prikaži šablon

Na današnji dan

• 1453 —Francuzi su pobediliEngleze ubici kod Kastijona, čime je završenStogodišnji rat.
• 1936 —Vojnim pučem uMeliji uŠpanskom Maroku protiv nedavno izabrane levičarske vladeNarodnog fronta premijeraManuela Asanje uŠpaniji je počeoŠpanski građanski rat.
• 1973 — UAvganistanu je proglašena republika nakon vojnog udara kojim je prekinuta četrdesetogodišnja vladavina kraljaMohameda Zahir Šaha.
• 1975 — Američki i sovjetski vasionski brodovi „Sojuz 19“ i „Apolo 18“ spojili su se uZemljinoj orbiti.
• 1979 — DiktatorNikaragveAnastasio Somoza Debajle dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarskisandinistički pokretDanijela Ortege Saavedre.
• 1998 — Na konferencijiUN uRimu, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalniMeđunarodni krivični sud za ratne zločine.
• 2014 — Malezijski putnički avionBoing 777, koji je leteo izAmsterdama zaKuala Lumpur, oboren je raketom iznadDonbasa, pri čemu je poginulo je svih 298 putnika i članovi posade.

Ostali događaji

Prikaži šablon

Da li ste znali?

• … da jeKartagina bila prva republika u istoriji?
• … da suFilipini jedina država koja ima različit raspored boja nazastavi u ratu i miru?
• … da je tehnologijablutut dobila ime po danskom kralju koji se zvaoHarald Plavozubi?
• … da je prvi srpski fotografAnastas Jovanović?
• … da su23. aprila1616. godine umrla dva velika pisca,Viljem Šekspir iMigel de Servantes, i da je taj datum ustanovljen kao Svetski Dan knjige i autorskih prava?
• … da jeBitka za Odžak, vođena izmeđupartizana iustaša od 19. aprila do 25. maja 1945, poslednja značajna bitkaDrugog svetskog rata?
• … da jeŠtefi Graf1988. osvojila sva četirigrend slem turnira i zlato naOlimpijskim igrama?

Ostale zanimljivosti

Predlozi Prikaži šablon

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekatslobodnog sadržaja nainternetu koji razvijaju i održavajudobrovoljci pomoćuvikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok jeizdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 65,2 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 708.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovatiusvojena pravila i smernice.

Postojestranice pomoći u kojima je objašnjeno kako seizrađuju novi iliuređuju postojeći članci, kako seotpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražitepomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranommentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku452.325 korisnika otvorilo nalog, a od toga je2.059aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našuRadionicu iPortale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli.Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.