Текстописац је особа која сарађује сакомпозитором и, на основухармоније, пишестихове који се уклапају у структурукомпозиције. Текстови се морају уклапати уритам, као и у певачку линију композиције. Писање текста за песму је доста компликованији процес од стварањапоезије, јер је лирски део само једна компонента текста.[1]
Стварање популарних песама подразумева рад на писању музике и текста. Ова задужења могу бити расподељена на различите особе – аутора музике (композитора) и аутора текста (текстописца), али може их обављати једна иста особа и у том случају се могу користити термини „комплетан ауторˮ или кантаутор (енг. сонгwритер). Корак даље у односу на “комплетног аутора” представља аутор који је уједно иизвођач сопствених песама. у том смислу у употреби је термин на енглеском језику: сингер-сонгwритер. Овај термин се користи за “уметнике који и пишу и изводе сопствени материјал, и који су способни да наступају соло, уобичајено нагитари иликлавиру."[2] Међутим, притисакмузичке индустрије на произвођење популарних хитова значи да писање песама често јесте активност за коју су захтеви распоређени међу бројним учесницима.
Посебну категорију представља рад текстописаца напрепевима који су нарочито били популарни у периоду раних шездесетих година20 века. Популарне песме у раним шездесетим изведене из “италијанске канцоне и/или америчкогџеза или раногрока, али такође, у кратком периоду и мексичке музике, које су изводили изванредни извођачи и прве звезде забавне музике (као што су:Ђорђе Марјановић,Лола Новаковић,Нада Кнежевић,Бети Ђорђевић,Радојка Шверко,Мајда Сепе,Вице Вуков,Мики Јевремовић,Лео Маартин,Крунислав-Кићо Слабинац,Ладо Лесковар,Бисера Велетанлић,Далибор Брун,Душко Локин,Исмера Крвавац,Ксенија Еркер, каснијеОливер Драгојевић и многи други), слали су поруку благостања и просперитета земље, као и високог стандарда у креативним процесима које су неговали југословенски аутори песама (као што су:Бојан Адамич,Дарко Краљић,Ђело Јусић,Стипица Калођера,Мојмир Сепе и многи други).ˮ[3]
Ђорђе Маријановић се управо прославио песмама као што суДа чекић имам ја из1964. године (препев песмеИф I хад а хаммер /Тхе хаммер сонг/ Тринија Лопеза,1963) или песмеНатали из1965. године (препев истоимене песмеЖилбера Бекоа,1964)... Највећи број препеваних песама које је изводио Марјановић „био је италијанског порекла. То су популарне фестивалске песме чији су ауториДоменико Модуњо (Доменицо Модугно), Гвалтијеро Малгони (Гуалтиеро Малгони),Адријано Ћелентано (Адриано Целентано), Роко Граната (Роццо Граната) и други. У његовој интерпретацији у нашој средини врло популарне постале су песме као што су „О какв месецˮ (ориг.:Гуарда Цхе Луна), „Луткицаˮ (ориг.:Белла пупа), „Пријатељи здравоˮ (ориг.:Циао Рагаззи) и многе друге. (...) Ђорђе је неке песме које је касније и сȃм препевао чуо на Фестивалу у Санрему, који је посетио неколико пута.ˮ[4] Затим, Ђорђе Марјановић је „препевао и француске популарне песме Жилбера Бекоа, као и најпознатију француску шансону коју је у оригиналу изводилаЕдит Пјаф „Милордˮ, која му је донела изузетан успех. Препевао ју је сȃм певач, а објављена је први пут у његовом извођењу1961. године као сингл ЕП плоча. (...) Према речима Ђорђевог сина, Марка Марјановића, Едит Пјаф је рекла да је Ђорђева изведба „Милордаˮ најбоља коју је чула.ˮ[4] Осим италијанских и француских популарних песама „Ђорђе је током шездесетих година извео и препевао низ песама англосаксонског порекла, углавном урокенрол стилу, међу којима су најпознатије постале: „О Керолˮ (Ох Церол), „Банг Бангˮ (Банг Банг), „Збогом љубавиˮ (Гоод Бyе Мy Лове) и „Мериˮ (Моллy).[4]
Међу најпознатије текстописце у овдашњем контексту убрајају сеДушко Трифуновић иМарина Туцаковић која је писала текстове за бројне извођаче и бендове, међу којима суБорис Новковић,Марина Перазић,Пилоти,Масимо Савић,Смак,Јадранка Стојаковић, Викторија,Ана Станић, трећи албумYу групе, део текстова за деби албум групеБулевар, текст за песму „Питају ме, питају, око мојеˮОливера Мандића текстове за песме са сингла „Сеxy дамаˮСлађане Милошевић.[5] За другу соло плочуЖељка Бебека „Мене тјера неки врагˮ су текстове писалеМарина Туцаковић иАлка Вујица, док су такође заБебекову плочу „Нико више не сањаˮ уз њих текстове писали још иАрсен Дедић иБора Ђорђевић, такође за деби ЛП „Генерација петˮ део текстова су писалиМарина Туцаковић иБора Ђорђевић.[5]
Међу текстописцима за различите извођаче често се појављују и именаБоре Ђорђевића,Корнелија Ковача,Ђорђа Балашевића,Арсена Дедића,Момчила Бајагића... Чак се иглумацЉубиша Бачић појављује као текстописац за песму „А ја без тебеˮ (објављену наВикторијином албуму „Ја верујемˮ,1991) коју је написао почетком 70-их и посветиоМилени Дравић.[5]
Један од истакнутих стваралаца популарне музикеМомчило Бајагић Бајага се у бројним ситуацијама такође нашао и у улози текстописца. Писао је текстове заЧолићев CD „Оканоˮ (2000), затим текстове загрупу Булевар,Слађани Милошевић за песме „Каироˮ, „Кловн и смртˮ и „Неко је туˮ, а на плочи „Песме са аутопутаˮ (1983) Биљане Петровић текстове за „Чекајући таxиˮ, „Песма са аутопутаˮ и „Немој да мислиш да је ова песма за тебеˮ. Писао је текстове и за певачицуЛену Ковачевић, а саВукашином Марковићем (Ирие ФМ) је снимио песму „Улице Београдаˮ за коју је урадио текст.[5]
Ауторска права на текст песме има текстописац у до његове смрти, док наслединици имају ауторска права до навршених 70 година од смрти текстописца.[6]
