| Миа Хам | |
|---|---|
.jpg) Миа Хам шутира лопту у угао, 1995 | |
| Пуно име | Мариел Маргарет Хам-Гарциапара |
| Име по рођењу | Мариел Маргарет Хамм-Гарциапарра |
| Датум рођења | (1972-03-17)17. март 1972.[1] |
| Место рођења | Селма (Алабама) САД |
| Пребивалиште | САД |
| Држављанство | америчко |
| Занимање | Играч средине терена (фудбал),Нападач (фудбал) |
Мариел Маргарет Хам-Гарциапара (рођена 17. марта 1972) је америчка пензионисана професионалнафудбалска играчица, двоструки добитниколимпијске медаље, и два пута члан победничке репрезентацијеСветског првенства у фудбалу за жене. Хваљена као фудбалска икона,[2][3][4][5] она је играла каонападач заЖенску фудбалску репрезентацију Сједињених Држава од 1987–2004. Хам је била лицеЖенске уједињене фудбалске асоцијације (ВУСА), прве професионалне женске фудбалске лиге у Сједињеним Државама, где је играла заВашингтон фридом од 2001–2003. Она је игралаколеџ фудбал за женску фудбалску екипу Северне КаролинеТар хилс и помогла тиму да освоји четири узастопне титулеЖенског фудбалског првенства НЦАА дивизије I.
Током мандата с репрезентацијом, Хам се такмичила у четириФифина турнира за жене у светском купу: инаугуралном1991. у Кини,1995. у Шведској,1999. и2003. у Сједињеним Државама. Она је предводила тим на три олимпијске игре, укључујући:1996. у Атланти (први пут је игран женски фудбал),2000. у Сиднеју и2004. у Атини. Своју међународну каријеру завршила је одигравши 42 утакмице и постигавши 14 голова на ових 7 међународних турнира.
Хам је држала рекорд за највећи број постигнутих међународних голова - за жене или мушкарце - до 2013. године и остаје на трећем месту иза бивше саиграчицеАби Вамбач и канадске нападачицеКристине Синклер према подацима из 2017. године.[6][7][8] Она је тренутно трећа у историји америчког националног тима по интернационалним мечевима (276) и прва по асистенцији у каријери (144).[9] Два пута је проглашенаФифином светском играчицом године 2001. и 2002. године. Хам и њену тимску колегиницуМишел Акерс јеПеле похвалио као две од 125 највећих живих играчаФифе, када их је укључио уФИФА 100 ради прославе стогодишњице организације.[10] Хам је пет година заредом проглашенаамеричком фудбалерком године, и освојила је три наградеЕСПИ, укључујући награду за фудбалерку године и спортисткињу године.[11]Фондација за женски спорт ју је прогласиласпортисткињом године 1997. и 1999. Она је уведена уНационалну фудбалску дворану славних, Дворану славних у Алабами, Спортску дворану славних у Тексасу, Фудбалску дворану славних у Северној Каролини, и била је прва жена која је примљена у Светску фудбалску дворану славних.[9]
Она је сувласникЛос Анђелес ФК. Хам је и светски амбасадор заФК Барцелона и члан управног одбораСерије А клубаФК Рома. Аутор је књигеИдући за голом: Водич шампиона о победи у фудбалу и животу. Хам је приказана у неколико филмова и телевизијских емисија, укључујућиХБО документарни филм,Усуди се да сањаш: Прича о женском фудбалском тиму САД.
„Мој тренер је рекао да трчим као девојчица, одговорила сам му да кад би могао да трчи мало брже и његово трчање би могло тако да изгледа.”
—Миа Хам[12]
Хам је проглашенаспортисткињом године од странеЖенске спортске фондације 1997. и 1999. године.[13] У јуну 1999,Нике је највећу зграду у свом корпоративном кампусу назвао по Хамовој.[14] У децембру 2000. године, Хам је проглашена за једну од три најбоље фудбалерке двадесетог века уФИФА награди за играчице века, завршивши иза самоСун Вен и земљакињеМишел Ејкерс.[15]
Док је била уСеверној Каролини, освојила јеХонда спортску награду као најбоља фудбалска играчица у земљи и 1993. и 1994. године, и освојилаХонда-Бродерик куп 1994. као најбоља атлетичарка нације.[16][17]
У марту 2004. Хам и бивша америчка саиграчица Мишел Ејкерс биле су једине две жене и Американке које су уврштене наФИФА 100, листу 125 највећих живих фудбалера, коју је изабраоПеле и наручилаФИФА за 100. годишњицу организације.[18] Остала признања укључују избор заспортисткињу године у фудбалу у САД пет година заредом од 1994. до 1998.[19] и освајање триЕСПY награде, укључујућифудбалерку године испортисткињу године.[11]
Године 2006, Хам је уврштена уСпортску дворану славних у Алабами, а затим уТексашку спортску дворану славних 11. марта 2008. године.[20][21] Године 2007, током своје прве године квалификованости, Хам је изабрана за пријем уНационалну фудбалску дворану славних. Године 2008, слика њене силуете је коришћена у логотипу друге професионалне женске фудбалске лиге у Сједињеним Државама:Женски професионални фудбал.[22] ЕСПН ју је прогласио за највећу спортисткињу у 2012. години.[23]
Хам је 2013. године постала прва жена која је примљена уСветску фудбалску дворану славних, која се налази уПачуки уМексику.[24] У децембру 2013. проглашена је за припадникаУСWНТ најбољих XI свих времена у фудбалу.[25] У 2014, Хам је проглашена за једну од ЕСПНW-ових утицајних 25;[26] такође је била добитницаНаграде легенди златног стопала.[27]
За своју прву утакмицу у марту 2019. године, играчице женске фудбалске репрезентације Сједињених Држава носиле су дрес са именом жене којој су одавале почаст на леђима;Саманта Мевис је изабрала име Хам.[28]
Године 2021, Хам је примљена уНационалну женску дворану славних.[29]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
