Алил група јесупституент са структурном формулом H2C=CH-CH2R, где је R остатак молекула. Она се састоји одметилена (-CH2-) везаног завинил групу (-CH=CH2).[1][2] Име је изведено из латинске речи забели лук,Allium sativum. Први алилни дериват је изолован из уља белог лука1844.[3][4] Термин алил се односи на мноштво једињења која су сродна са H2C=CH-CH2, нека од којих су у свакодневној употреби.
Алил је широко кориштени термин у органској хемији.[5] Неспарени електрон је делокализован. Алилнирадикали,ањони, икатјони се често разматрају каоинтермедијери у реакцијама. Сви садрже три суседна sp2-хибридизована угљенична центра.
Место на засићеним атому угљеника се назива „алилна позиција“ или „алилно место“. Група везана за то место се понекад описује као „алилна“, нпр. CH2=CHCH2OH садржи алилнухидроксилну групу. АлилнеC-H везе су за око 15% слабије од обичних C-Х веза наsp3 угљеничним центрима, те су реактивније. Ова повећана реактивност омогућава лаку оксидацију алилних C-H центара при продукцијиацрилонитрила.
Бензилна и алилна група су сродне у погледу структуре, јачине везе, и реактивности. Друге реакције алилних једињења суалилна оксидација,Алдер-ен реакција иТсуји–Тростова реакција.
CH2 група која повезује две винил групе је двоструко алилна.Енергија дисоцијације C-H везе на двоструко алилном центру је око 10% нижа од енергије алилне C-H везе. Ослабљене C-H везе одражавају високу стабилност резултујућег пентадиенилног радикала. Једињења која садрже C=C-CH2-C=C везе, нпр. дериватилинолеинске киселине су склони аутоксидацији, која може да доведе до полимеризације или формирања семи чвртих материјала. Овај патерн реактивности је фундаментално сродан са формирањем филмова ланених уља, која су компонентеуљаних боја илакова.
Термин хомоалилни се односи на позицију у угљеничном ланцу поред алилне позиције. У бут-3-енил хлориду CH2=CHCH2CH2Cl, hlorid zauzima homoalilnu poziciju.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
