Creative Commons (скр. CC;транскр.Кријејтив комонс — приближан превод: „заједничко креативно добро”) је непрофитнаорганизација која се залаже да прошири распонкреативних радова доступних другима да легално користе и деле. Организација је објавила неколико лиценци заауторско право познатих каокријејтив комонс лиценце. Зависно од одабране лиценце,аутор задржава само нека (или се одриче свих) права над својим делом.
Кријејтив комонс даје право људима да деле, користе и надограђују свој рад, тако што ће публиковати под Кријејтив Комонс лиценцом. CC даје флексибилност (на пример, може да се изабере дозвола да се допусти само некомерцијално коришћење) и заштитите људи који користе taj рад, тако да не морају да брину о кршењуауторских права, све док се придржавају услова који су наведени. Ако се трага за садржајем који слободно и легално може да се користи, постоји много CC лиценци које су на располагању. Постоје на стотине милиона радова од песме и видео записа до научног и академског материјала на располагањујавности за бесплатно и легално коришћење, под условима CCcopyright лиценци, све више их има сваким даном.Врсте предузећа и организација које користе CC лиценце, најпознатији суГугл иВикипедија.За стварање ауторских права и повећањеинтероперабилности података, CC обезбеђује разнеалате.
Идеја универзалног приступаистраживању,образовању и култури је омогућенаИнтернетом, али прави друштвени системи не дозвољавају увек да та идеја буде реализована.Ауторска права су настала много пре појаве Интернета а и могу направити тешким да легално обављамо радње као што су копирање, измене и објављивање навебу. Подразумевано подешавањеcopyright-а захтева да све ове акције имају изричиту дозволу, која се додељује унапред, било да стеуметник,наставник,научник,библиотекар или само обичан корисник. Да би се постигла визија универзалног приступа, неко треба да обезбеди бесплатну, јавну и стандардизовануинфраструктуру која ствара равнотежу између стварности Интернета и реалности закона оауторским правима. То је заправо сврха и циљ Кријејтив комонса.
Инфраструктура коју нуди Кријејтив комонс састоји се од скупа дозвола ауторских лиценци и алата који стварају равнотежу унутар традиционалних „all rights reserved” подешавање којеcopyright ствара.Алати дају свима од појединих стваралаца до великихкомпанија иинституција једноставан стандардизован начин да задржеауторска права, док омогућава одређене користи од свог рада, а да за нека права задрже приступ што, чини њиховкреативни, образовни, и научни садржај компатибилан. Комбинација алата и корисника је раст дигиталних добра, велика количина садржаја који могу да се копирају,дистрибуирају, све у границамаауторских права. CC лиценце су законскисолидарне, глобално примењиве и одговарају потребама корисника.
Све CC лиценце имају неколико важних заједничких функција. Свака лиценца помаже ствараоцима да задржеауторска права, истовремено омогућавајући другима да копирају,дистрибуирају и направе неку корист од свог рада барем некомерцијално. Свака CC лиценца такође обезбеђује креаторима да добију заслугу за њихов рад за који заслужују. Свака CC лиценца функционише свуда широм света и траје онолико дуго колико трајеауторско право (јер су изграђени на ауторским правима). Ове заједничке карактеристике служе као основа на врху од којих креатори могу да изаберу да доделе додатне дозволе приликом одлучивања како желе њихов рад да се користи.Creative Commons лиценцирани креатор прво треба да одговори на неколико простих питања на путу ка избору дозволе прво, да ли жели да дозволи комерцијалну употребу или не, а затим друго да ли жели да дозволи прераду дела или не. Ако креатор лиценце одлучи да дозволи прераду дела, он такође може да захтева да свако ко користи рад дели тај рад под истим условима SA (ShareAlike — дели под сличним условима) и то је један од механизма који помаже у расту дигиталних добра. ShareAlike јеинспирисана од странеГНУ-ове лиценце, коришћене од стране многих бесплатних иопен сорссофтверскихпројеката.[1]
- машински читљив слој
- лако разумљив слој
- уговор о лиценци
CC лиценце имају јединствену и иновативну трослојну структуру. Свака лиценца, пре свега, садржи „правни слој” састављен речником који познају и користе правници. Овај инструмент је познат под називом „уговор о лиценци” („Legal Code”).
Поштоаутори, у већини случајева, нисуправници, састављен је посебан формат лиценце,речником који се лако разуме — „основни опис лиценце” („Commons Deed”). Основни опис сажето и брзо обавештава даваоце и стицаоце лиценце о најважнијим одредбама лиценце. Основни опис упућује ууговор о лиценци, али не представља саставни део тог уговора.Трећи слој је дизајниран тако да препознаје веома важну функцију софтвера у стварању, умножавању, откривању и размени ауторских дела. Како би се посредствомИнтернета олакшао приступ делима лиценцираним CC лиценцама, створен је „машински читљив” слој лиценце — сажетак кључних права и обавеза сачињен у формату који софтверски системи,претраживачи и осталетехнологије могу да разумеју. Кријејтив Комонс развија стандардизован начин описа лиценци, који је близак рачунарима: CC Rights Expression Language (CC REL).
Налажење отворених садржаја је једна од најважнијих функција Кријејтив комонса. Можете да употребитеГугл за претраживање CC садржаја.МултимедијалнирепозиторијумВикимедије, Викимедија Комонс, је једна од најбољих и највећихплатформи за објављивање и коришћење дела под CC лиценцом.
Сва три слоја лиценци заједно обезбеђују разумевање правногконцепта лиценце од стране аутора, корисника ауторских дела, па чак итехнологија, као што је Интернет.
(Attribution — CC БY)Ова лиценца дозвољавадистрибуцију, ремикс, прераду, као и комерцијално коришћење дела, ако/док се правилно назначава имеаутора. Ово је најфлексибилнија лиценца. Употребљава се како би се, у највећој мери, дозволило коришћење дела.
- Ауторство — Делити под истим условима
(Attribution-ShareAlike — CC BY-СА)Ова лиценца дозвољава ремикс и прераду, као и комерцијално коришћење дела, ако/док се правилно назначава име аутора и ако се прерада лиценцира под истим условима. Ова лиценца се често упоређује са „copyleft” лиценцирањем слободног софтвера или софтвера отвореног кода. Сва дела настала на основу дела лиценцираног овом лиценцом, требало би да буду лиценцирана истом лиценцом, која, поред осталог, дозвољава комерцијално коришћење. Ова лиценца се употребљава у Википедији и сличним пројектима.
(Attributio-NoDerivs — CC BY-ND)Ова лиценца дозвољава дистрибуцију, комерцијално и некомерцијално коришћење дела, ако/док се правилно назначава име аутора и ако се дело уопште не мења.
- Ауторство — Некомерцијално
(Attribution-Noncommercial — CC BY-NC)Ова лиценца дозвољава ремикс, прераде, као и коришћење дела на некомерцијалан начин, ако/док се правилно назначава име аутора, с тим што прераде не морају бити лиценциране овом лиценцом.
- Ауторство — Некомерцијално — Делити под истим условима
(Attribution-Noncommercial-ShareAlike — CC BY-NC-СА)Ова лиценца дозвољава ремикс и прераде, као и некомерцијално коришћење дела, ако/док се правилно назначава имеаутора и ако се прерада лиценцира под истим условима.
- Ауторство — Некомерцијално-Без прерада
(Attribution-Noncommercial-NoDerivs — CC BY-NC-ND)Ова лиценца је најстрожа CC лиценца и дозвољава само преузимање и дистрибуцију дела, ако/док се правилно назначава име аутора, без икаквих промена дела и без права комерцијалног коришћења дела.[2]
Многи критикују да су четири од шест Кријејтив Комонс лиценце ни слободне ни отворене, због ограничења која су постављена на поновну употребу. Део садржаја или података је отворен ако је неко слободан да користи, поново користи и редистрибуира-само предмет, највише да захтева да се приписује и ShareAlike.
Све актуелне лиценце које нису CC0 захтевају преписивање, може бити незгодно за радове на основу више других дела.
Неке од Кријејтив комонс лиценци су критиковане од FSF-a оснивача Ричарда Сталмана јер, каже он „не дају свима минималну слободу” да деле некомерцијално било који публикован рад.
Мако Хилс тврди да Кријејтив комонс не успева да успостави примарни степен слободе који све Кријејтив комонс лиценце морају да задовоље и са који сви даваоци лиценци и корисници морају поштовати.
- Copy Right & Left: Understanding Creative Commons by Kiruba Shankar
- CREATIVE COMMONS: A USER GUIDE by Simone Aliprandi
- Creative Common Law Strategies for Protecting the Environment (Environmental Law Institute) by Clifford Rechtshaffen and Denise
|
|---|
| Међународне | |
|---|
| Државне | |
|---|
| Уметничке | |
|---|
| Остале | |
|---|
