Речна долина (ијек.ријечна долина) је уже или шире удубљење урељефу са обе странеречног корита, односно, релативно уски и издужени равничарски појас узреку који се карактерише општим падом премаушћу реке. Долине реке се спајају, никада не пресецају и сливају у једну долину. Својимерозивним деловањем реке константно продубљујуречно корито и проширују речну долину.
Састоји се оддна у коме је усечено речно корито,долинских страна иречног корита.
Формирање речних долина је резултат различитих процеса који су, у току њихове историје, утицаји на њихово формирање. То пре свега може бити проточна вода, као игеолошки фактори:
Реке уравницама имају плитке и широке речне долине, док реке упланинама имају дубоку и уску речну долину. Уске долине стрмих страна суклисуре, а долине са готово вертикалним странама сукањонске долине.
Младе долине судолине слабо разрађене проточномводом. Имају попречне профиле са вертикалним странама и уским дном. У хоризонталном плану ове долине се представљајуизломљеномстепенастом линијом. Својствене су планинским регионима. Њихово дно иобале се састоје од чврстих стена због чега се првобитни облик задржава веома дуго. Дубоке су и уске, карактеришу се стрмим падинама, које се називајуклисуре.
Старе долине се налазе уерозионим наслагама и у хоризонталној пројекцији су представљене правилнимелипсоидним линијама. Подужни профил им равномерно пада камору. Имају благеобале и широко дно које је напуњеноречним наносом.
Између ова два типадолина, постоји мноштво међуформи које су, у већој или мањој мери, сличне горенаведеним облицима.
Фосилне речне долине спадају у фосилне флувијалне облике. Ови облици више се не изграђују непосредним деловањем активногфлувијалног процеса. Кроз фосилне речне долине данас не протичу речни токови, оне су суве и ван хидрографске функције.
У класификацији фосилних речних долина издвајају се: прадолине,уади, преграбенске, пиратеријске, потопљене, суве крашке и субмаринске (подморске) долине.
Прадолине су фосилне долине настале усецањем речних токова који су настајали отапањем ободних делова Инландајса токомПлеистоцена. Након повлачењаИнландајса према северу, са престанкомЛеденог доба, ове речне долине остале су суве. Делови ових фосилних долина запажају се данас у севернојНемачкој иПољској.
Уади (вади) су суве речне долине у пустињским областима. Њих су усекле реке које су текле у прошлости, када је у тим областима владала влажнија клима. Они су бројни уСахари. После ретких плаховитих киша у њима се могу јавити повремени речни токови.
Преграбенске долине су некадашње долине које су уследрадијалних тектонских покрета остале ван своје хидрографске функције. Оне се запажају у рељефу Средишње зоне раседних планина и котлина. Један од примера је Тетовска суходолица измеђуСкопске иПолошке котлине.
Пиратеријске долине остале су ван хидрографске функције захваљујући појави пиратерије. Један од типских примера је долина Сувог дола измеђуБлаца иСтубаља, чији је узводни део пиратерисалаБлаташница, притокаРасине.
Потопљене долине постале су при трансгресији мора, које је продрло у речни слив, при чему је један део речне долине преобраћен умореуз. ПремаЈовану Цвијићу мореузиБосфор иДарданели су делови некадашње долинеплиоцене реке која је текла изУкрајине а утицала уСредоземно море измеђуРодоса иКрита. Сличан пример је потопљена долинаЗрмање кодМаслинице, која повезује у виду мореузаЈадранско и Новиградско море.
Суве крашке долине карактеристичне су за крашке пределе. Деловањем крашког процеса површинско отицање преобраћа се у подземно те низводни део долине остаје без воде. Овакве долине бројне су у динарском красу и красу источне и западне Србије.
Субмаринске или подморске су некадашње речне долине потопљене под морски ниво. Постоје две групе ових долина: субмаринскешелфске и субмарински кањони. Субмаринске шелфске су плиће, секу целу ширину континенталног шелфа а завршавају се наконтиненталном одсеку. Оне се јављају на континенталном шелфуЈапана, Северне Америке,Гвинејског залива итд. Подморска долинаДунава уЦрном мору лежи на дубини од 70-80 m а подморска долинаНеретве на око 100 m.
Субмарински кањони су дубоко усечени у континенталном шелфу и континенталном одсеку а њихово подморско ушће налази се на дубини од 900 до 3000 m. Запажају се уСеверној Америци, на обаламаБразила иЧилеа, на ушћуКонга, Огове иНигера, на Златној обали итд.[2]
Подаци на Википодацима