Јонско море (грч.Ιόνιο Πέλαγος [Iónio Pélagos],лат.Mare Ionium,итал.Mare Ionio), деоСредоземног мора који се налази измеђуГрчке на истоку,Сицилије на југозападу и континенталнеИталије на западу и северозападу. Иако су га старији аутори сматрали деломЈадранског мора, Јонско море се сада сматра посебном морском површином. У Јонском мору, јужно од Грчке, измерена је највећа дубина у Средоземљу (4.900 m).
Називјонски потиче од грчке речиIonion (Ἰόνιον). Његова етимологија је непозната.[3] Старогрчки писци, посебноЕсхил, повезивали су га са митом оИју. Устарогрчком је придевIonios (Ἰόνιος) коришћен каоепитет за море, јер га је Иja препливао.[4][5][6] ПремаОксфордском класичном речнику, име може да потиче одЈонаца који су пловили на Запад.[7] Било је и наратива о другимепонимским легендарним личностима;[8] према једној верзији,Јоније је биоАдријанов син (епоним заЈадранско море); по другом,Јоније је биоДирахов син.[9] Када су Дираха напала његова рођена браћа, у помоћ му је притекаоХеракле, који је пролазио тим подручјем, али је у борби јунак грешком убио сина свог савезника. Тело је бачено у воду, а после је названо Јонско море.[9]
На северу. Линија која иде од ушћа рекеБутринт (39°44'N) уАлбанији, до рта Карагол наКрфу (39°45'N), дуж северне обале Крфа до рта Кефали (39°45'N) и одатле дорта Санта Марија ди Леука у Италији.
На истоку. Од ушћа реке Бутринто у Албанији низ обалу копна дорта Матапан.
Vella, Andrew P. (1985).„Mediterranean Malta”(PDF).Hyphen.4 (5): 469—472. Архивирано изоригинала(PDF) 29. 3. 2017. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bai, Yan; He, Xianqiang; Yu, Shujie; Chen, Chen-Tung (2018-02-28). „Changes in the Ecological Environment of the Marginal Seas along the Eurasian Continent from 2003 to 2014”.Sustainability (на језику: енглески).10 (3): 635.ISSN2071-1050.doi:10.3390/su10030635.
„Limits of Oceans and Seas”(PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано изоригинала(PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено28. 12. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Lionello, P. (2012).The Climate of the Mediterranean Region: From the Past to the Future.Elsevier. стр. lxii.ISBN9780123914774. „Geographically, the Mediterranean catchment is extremely large and heterogeneous, covering an area of approximately 5 millions km². It extends from the equator, where the springs of the White Nile River are located, to the source of the Rhone River at approximately 48°N. In longitude, it spans about 40°, from the middle of the Iberian peninsula, at 4°W, towards southern Turkey and the Middle East coasts facing the Mediterranean Sea (35°E).”
Poulos, Serafeim (2011). „An insight to the fluvial characteristics of the Mediterranean and Black Sea watersheds”.Advances in the Research of Aquatic Environment.Springer Nature. стр. 191. „The drainage basin of the Mediterranean Sea, accounting for some 4,184 103 km² (including the R. Nile)”
García-García, D. (2022). „Hydrological cycle of the Mediterranean-Black Sea system”.Climate Dynamics.59 (7–8): 1919—1938.Bibcode:2022ClDy...59.1919G.doi:10.1007/s00382-022-06188-2. „In the continents, the drainage basins discharging into the Mediterranean and Black seas are defined according to the global continental runoff pathways scheme (Oki and Sud 1998), and they cover 5.34 × 106 and 2.43 × 106 km², respectively”
„The Mediterranean Marine and Coastal Environment: Hydrological and climatic setting.”. Mediterranean Action Plan of the United Nations Environment Programme (UNEP/MAP). Архивирано изоригинала 24. 10. 2021. г. Приступљено16. 4. 2022. „The Mediterranean is an area of transition between a temperate Europe with relatively abundant and consistent water resources, and the arid African and Arabian deserts that are very short of water.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
