Аспергеров синдром (енгл.AS или AD) један је од неколико поремећаја изаутистичког спектра (енгл.ASD) карактеризован потешкоћама у друштвеној интеракцији и ограниченим, стереотипним интересима и активностима. Такође се назива и Аспергеров поремећај или само Аспергер, мада, међу клиничким истраживачима нема пуно сагласности око тога да ли га треба зватисиндромом илипоремећајем. Аспергеров синдром разликује се од осталих поремећаја из спектра аутизма по томе што код њега, уопштено, нема застоја у језичком и когнитивном развоју. Ипак, у стандардном дијагностичком критеријуму није споменута моторичка неспретност и атипична употреба језика, што се често јавља.
Синдром је добио име поаустријскомпедијатруХансу Аспергеру, који је1944. године описао децу која очигледно имају нормалнуинтелигенцију, али им недостаје вештинаневербалне комуникације, физички су неспретна и не показујуемпатију. Педесет година касније поремећај је ушао умеђународну класификацију болести (енгл.ICD) идијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (енгл.DSM), али су ипак остала нерешена питања о његовим аспектима.Нпр., постоји сумња око тога да ли се АС разликује одвисоко функционалног аутизма (енгл.HFA); делимично и због те сумње, његова учесталост није чврсто установљена.
Ангела Доротеа Меркел (нем.Angela Dorothea Merkel), рођена као Ангела Доротеа Казнер, (нем.Angela Dorothea Kasner;Хамбург,17. јул1954) јесте бивша немачка политичарка. Обављала је функцију канцеларкеНемачке 16 година.
Чланица јеХришћанско-демократске уније, која ју је номиновала на место канцелара СР Немачке на изборима заБундестаг 2005. године. Након вишенедељног преговарања, по завршетку избора, Ангела Меркел је 22. новембра 2005. посталала прваканцеларка у историји Немачке. Била је на челу је „велике коалиције“ ЦДУ/ЦСУ и СПД. Успешно посредујући у преговорима око буџетаЕУ, Меркелова је стекла завидну репутацију на међународној сцени. Коалиција коју је водила Ангела Меркел је победила и наизборима 2009. године и наизборима 2013. године. Успољној политици Меркелова је истицала међународну сарадњу, како у контексту ЕУ иНАТО, тако и јачање трансатлантских економских односа. Меркелова је 2008. године билапредседница Европског савета и играла је централну улогу у преговорима оЛисабонском споразуму иБерлинској декларацији. Владе Меркелове управљале су глобалномфинансијском кризом 2007–2008 иевропском дужничком кризом. У унутрашњој политици, програм Меркелове,Energiewende, подржавао је развојобновљивих извора енергије и на крају укинуо употребу нуклеарне енергије у Немачкој. РеформеBundeswehr,реформа здравствене заштите,европска мигрантска криза 2010-их ипандемија ковида 19 били су главни проблеми током њеног канцеларског мандата. Меркелова је дала оставку на место лидера ЦДУ и није се кандидовала за пети мандат канцелара насавезним изборима 2021.
Билборд хот 100 јетоп-листасинглова коју саставља и сваке недеље објављујеамерички часопис „Билборд”. Саставља се на основу пуштања синглова нарадио-станицама и на основу броја продатих копија синглова, и то без обзира на њиховмузички правац. Током 2008. године 14 синглова се нашло на првом месту.
ПесмаLow репераФло Рајде се прва нашла на првом месту где се задржала рекордних 10 седмица. Песма која се последњи пут толико дуго задржала пре тога је био синглIrreplaceable певачицеБијонсе крајем 2006. године.Low је постао најпопуларнији сингл у САД у 2008. години пошто се нашао на првом месту Билбордове листе најбољих 100 синглова на крају 2008. године. Остали запажени синглови суI Kissed a Girl одКејти Пери са седам узастопних иWhatever You Like репераT.I. са пет седмица са прекидима.
Википедија је енциклопедијски пројекатслободног садржаја наинтернету који развијају и одржавајудобровољци помоћувикисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док јеиздање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 708.000 на српском.
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштоватиусвојена правила и смернице.
Постојестранице помоћи у којима је објашњено како сеизрађују нови илиуређују постојећи чланци, како сеотпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражитепомоћ других уредника или да се обратите свом изабраномментору.
До сада је на Википедији на српском језику452.639 корисника отворило налог, а од тога је2.059активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашуРадионицу иПортале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли.Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.