Za ostala značenja, vidiVrane (razvrstavanje).
Vrane su članovi široko rasprostranjenog rodptica,Corvus, iz porodiceCorvidae. Rangiraju u veličini od relativno malihčavkigolublje veličine (evroazijska idaurijanska) doobičnog gavranaholarktičke oblasti idebelokljunog gavrana saetiopijskih planina, 40 ili više članova ovog roda dolaze iz klimatsko umerenih kontinentima, osimJužne Amerike i nekoliko ostrva. UEvropi, reč "vrana" se koristi da se označicrna vrana isiva vrana, dok uSevernoj Americi označavameričku vranu ilisevernozapadnu vranu.
Rod vrana čini trećinu vrsta iz porodiceCorvidae. Pokazalo se da je rod vrana evoluirao uAziji od porodiceCorvidae, koja je evoluirala uAustraliji. Skupina vrana se zove "ubistvo vrane" ilijato vrana.
UEvroaziji je zastupljena sa 6 podvrsta, od kojih dve, crna vrana isiva vrana, žive uEvropi. Ove dve podvrste koje žive u Evropi razlikuju se samo bojom perja. Podvrsta koja pretežno nastanjuje severoistok Evrope ima crno perje sa plavkastim odsjajem (crna vrana), dok podvrsta sa jugozapada ima sivo telo sa crnim krilima, crnim perjem u repu i crnom glavom. Kljun je kod obe podvrste debeo, spreda savijen prema dole. Pera repa su ravna, a noge isto crne. Mnoge su postale svaštojedi, hrane sezrnevljem,bobicama,insektima,jajima drugih ptica, ali ilešinama. U mnogim krajevima smatraju se štetočinama pošto se hrane biljnim kulturama.
Postoji velik ibrojlegendi imitova o vranama, a jedna od njih je da vrana pokazujeduši put ka svetu mrtvih, ali ako nekaduša dođe u zemlju mrtvih punabola zbog neke nepravde koja joj je učinjena, ona ne može da nađemir. Ponekad se dogodi da je vrana opet prenese u svet živih, gde takva duša treba da ispravi nepravdu da bi pronašla mir u svetu mrtvih.
U staromEgiptu su dve vrane, kao i dve grlice bile simbolimonogamije. Za drevneKelte, vrana je bila znamenjesmrti i sukoba, a za mnoge StareGrke iRimljane simbol zla.Grčka mitologija ju je povezivala sa proročkim moćima boga lepoteApolona i smatrala je glasnikom boga podzemnog svetaHada.
Indijanci su vrane smatraliinteligentnim pticama i simbolom otpornosti, lukavosti, nezavisnosti i preživljavanja u najtežim uslovima, kao i simbolom drevne mudrosti i magije.Nomadski narodi su imali pozitivno misjenje o vranama, te su ih smatralisimbolom napretka jer su njihove oči često uperene prema stadu životinja.
Ukineskim ijapanskim mitovima vrana je prikazana kao simbolljubavi i primer sinovljeveljubavi i predanosti. Jedna kineskalegenda govori nam kako je vrana postala simbol sunca. Hindusko božanstvo Šani, sudija u svetu mrtvih, je često prikazivan na leđima vrane.
U vreme gneždenja, vrane žive u manjimjatima koja se, naročito usumrak, okupljaju u velika jata ako imaju zajednička stabla na kojima spavaju. U vreme parenja - otprilike odmarta, okupljaju u parove koji se odvajaju odjata i zadržavaju se uglavnom u području gneždenja, dok se istovremeno oblikujujata ptica koje se ne pare. Uglavnom se gnezde po šupljemdrveću ili na visokim krošnjama. Uaprilu ženka snese 2 do 5 belihjaja, na kojima naizmenicno leže i mužjak i ženka 17 dana. Oko gnezda se podjednako angažuju i mužjak i ženka, ali glavnu reč ima ženka, jer ona leži na gnezdu. Mladunci sučučavci, a mogu a leteti nakon od 4 do 5 sedmica. Često nastanjujušume i poljoprivredno zemljište. Neke jedinke žive u gradskimparkovima, ali i vrtovima i dvorištima.
Wikisource has the text of a 1911
Encyclopædia Britannica article about
Vrana.
%2c_Yosemite_NP%2c_CA%2c_US_-_Diliff.jpg)
Crow_feeding-1.jpg)
