Veganstvo je načinishrane i življenja koji izbegava bilo kakvu okrutnost nadživotinjama, poput iskorišćavanje njih i njihovih proizvoda zahranu, odeću i druge svrhe. Veganska ishrana se zasniva nažitaricama,mahunarkama,voću ipovrću. Vegani i veganke ne jedu meso, ribu, morske plodove, jaja, mleko, mlečne proizvode, med niti nose stvari od krzna, vune, kostiju, kože, korala, bisera niti bilo kojih drugih materijala životinjskog porekla. Mnogi vegani takođe izbegavaju proizvode testirane na životinjama. Za razliku odvegetarijanca čija je ishrana bez ubijanja, veganska ishrana je kako bez ubijanja, tako i bez iskorištavanja životinja. Veganstvo se razlikuje od vegetarijanstva jer svedeno u potpunosti na biljnu ishranu.
Reč vegan je nastala1940. kao skraćenica od reči vegetarijanac, u vegetarijanskom društvu u Engleskoj, koji su na taj način hteli razlikovati one članove koji su u potpunosti odbacili proizvode životinjskog porekla.
Ljudi postaju vegani iz mnoštva razloga, uključujućietičku brigu za životinje i prirodnu okolinu, kao i neke ličnije, vezane zazdravlje,duhovnost iveru. Što se etičkih principa tiče, veganska ishrana sprečava masovni uzgoj i sistematsko klanje velikog broja životinja. Što se zdravlja tiče, važno je istaći da proizvodi od mesa, jaja i mleka sadrže visok nivoholesterola i masnoća koje uzrokuju velike štete ljudskom zdravlju. I na kraju, saekološkog aspekta, mesna industrija podstiče ozbiljno zagađenja vazduha, zemlje i vode, doprinosi eksploataciji i krčenju šuma i velikih zemljinih površina za uzgoj biljnih kultura namenjenih prehrani velikog broja uzgajanih životinja.
Vegani tvrde da veganska ishrana može u potpunosti zadovoljiti potrebe organizma, pa čak i profesionalnihsportista. To dokazuje već dugi niz godina aktivna Veganska bilderska grupa, koja opovrgava klasičan stereotip o veganima kao o mršavim i neuhranjenim ljudima.
Iako je to u teoriji izvodljivo, u stvarnosti je mnogo teže živeti 100% život bez okrutnosti. Iskorištavanje životinja je prisutno u mnogim sferama, a ne samo vezano za ishranu. Mnogo je takvih primera poput gela, lepka, gume ili foto-filma koji sadrže životinjske sastojke. Nazapadu se sve češće pojavljuju etikete na pojedinim proizvodima sa natpisom “cruelty free” (bez okrutnosti) što znači da nisu testirani na životinjama i nisu životinjskog porekla.
