Alimetropolitanski (prefektura)Tokio je puno veći, on ima oko 13 185 502 stanovnika, dok još 20 miliona ljudi svaki dan putuje iz okolnih područja radi posla. Tokio je centralno mesto japanske politike, ekonomije, kulture i obrazovanja, kao i grad u kom stolujejapanski car. Tokio je i poslovni ifinancijski centar istočne Azije.
Zanimljivo je da ima daleko manje nebodera nego drugi gradovi slične veličine, a čemu je razlog standardi u gradnji koji su zahtevani zbog čestihzemljotresa. Zgrada gradske vlade (Tokio metropoliten) je najviši neboder u Tokiju. Tokio ima najkompleksniji sistem javnog prevoza na svetu.
U doslovnom prevodu Tokio znači "istočna prestonica" najapanskom, a ime je dobila zato što je stara prestonica (Kjoto) nalazila na zapadu i bila je preimenovana u "Saikio" (西京Saikyō), što znači "zapadna prestonica", u toku devetnaestog veka. Do 1870. Tokio je bio poznat pod imenom "Edo" (u nekim evropskim jezicima se izgovara "Jedo"). Kada je Carska porodica preselila iz Kjota ime je promenjeno.
Tokio je osnovan1457. pod imenomEdo (江戸).Tokugavašogunat je osnovan1603. sa Edom kao sedištem vlade. U septembru1868., kada je prestao da postoji šogunat,car Meiđi je naredio da Edo bude preimenovan u Tokio.
Veliki Kanto zemljotres je pogodio Tokio1923. godine, i u njemu je poginulo oko 140.000 ljudi. I pored toga grad je nastavio da raste do početkaDrugog svetskog rata. Nakon katastrofalnog potresa1923. u kojem je stradalo 700 000 kuća i poginulo oko 140 000 ljudi počela je gradnja modernog Tokija po američkom uzoru, s prostranim ulicama i neboderima. Tokio se dijeli na Donji (Shitamachi) i Gornji grad (Yamanote). Između tih dvaju dijelova nalazi se stara gradska jezgra. Nakon što suAmerikanci bombardirali Tokio uDrugom svjetskom ratu, pri čemu je poginulo oko 80 000 ljudi[6], grad je ponovo obnovljen.
DN toranj 21 se uzdiže iznad zgrade u kojoj je radioDouglas MacArthur
Tokom rata, Tokio je teško bombardovan, i veliki deo grada je sravnjen sa zemljom. Pored rušenja izazvanog bombama, veliki deo grada je nestao i u požarima izazvanim bombardovanjem. Broj stanovnika Tokia 1945. godine je bio samo polovina broja koji je imao 1940. godine.
Nakon rata, Tokio je bio pod vojnom okupacijom od strane savezničke vojske. Američko prisustvo u Japanu je bilo važan logistički i komandni centar tokom rata u Koreji. U Tokiju i dalje postoji nekoliko američkih vojnih baza.
Tokom pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka Japan je često opisivan kao "ekonomsko čudo", koje je transformisalo zemlju od ratom razorene zemlje do druge ekonomske sile na svetu1966. godine. Ponovna izgradnja ratom razrušenog Tokija je završena održavanjemOlimpijskih igara1964. godine.
Početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, japanski gradovi su se suočili sa velikim prilivom radne snage i ruralnih delova zemlje, a Tokio je bio jedan od gradova sa najvećim prilivom stanovništva.
Tokio je bio u centru svetske pažnje20. marta1995. godine, kada je sektaška teroristička organizacija nervnim otrovom,sarinom, napala sistem podzemnih železnica u kome je 12 osoba poginulo, a hiljade povređeno.
Tokio je doneo mere za smanjenje emitovanja gasova staklene bašte. GuvernerShintaro Ishihara je kreirao prvi japanskisistem emisionih maksimuma, s ciljem redukovanja emisijegasova zelene bašte za totalnih 25% do 2020 relativno na nivo iz 2000.[7] Tokio je primerurbanog toplotnog ostrva, i fenomen je posebno ozbiljan u njegovim širim gradskim oblastima.[8][9] Prema tvrdnjama Tokijske gradske vlade,[10] godišnja srednja temperatura je povišena za oko 3 °C tokom zadnjih 100 godina. Tokio je navođen kao „ubedljiv primer relacije između urbanog rasta i klime.“[11]
Godine 2006, Tokio je doneo „Desetogodišnji projekat za Zeleni Tokio“ koji bi trebalo da bude ostvaren do 2016. Planom je postavljen cilj povećanja broja stabala duž puteva u Tokiu na 1 milion (počevši od 480.000), i dodavanja 1.000 ha zelenog prostora, 88 koji bi bio novi park sa imenom "Umi no Mori" (morska šuma) koji bi bio na povraćenom ostrvu u Tokijskom zalivu, koje je ranije bilo deponija.[12] Od 2007. do 2010. 436 ha od planiranih 1,000 ha zelenog prostora je kreirano i 220.000 stabala je posađeno, čime je totalni broj porastao na 700.000. Do 2014. broj stabala duž puteva u Tokiu se očekivao da poraste do 950.000 i bilo je planirano da se doda dodatnih 300 ha zelenog prostora.[13]
Oktobra 2012, zvaničnaunutarpopisna procena je pokazala 13,22 miliona ljudi u Tokiju, od kojih 8,996 miliona živi unutar Tokijske 23 oblasti.[15] Tokom dana, populacija naraste za preko 2,5 miliona pošto radnici i studenti pristignu iz susednih oblasti. Ovaj efekat je još naglašeniji u tri centralne oblastiChiyoda,Chūō, iMinato, čija kolektivna populacija je po popisu iz 2005. bila 326.000 tokom noći, a 2,4 miliona tokom dana.[3]
Celokupna prefektura je imala 12.790.000 stanovnika oktobra 2007. (8.653.000 u 23 oblasti), pri čemu se broj poveća za preko 3 miliona tokom dana. Tokio je zadnjih godina na svom najvišem nivou populacije svih vremena, dok su 23 oblasti zvanično imale 8.893.094 po popisu iz 1965, broj je bio opao na ispod 8 miliona po popisu iz 1995.[15]
Godine 2005, najbrojniji stranci u Tokiu su bili Kinezi (123,661), Korejci (106,697), Filipinci (31,077), Amerikanci (18,848), Britanci (7,696), Brazilci (5,300) i Francuzi (3,000).
Godine 1889, Ministarstvo unutrašnjih poslova je zabeležilo 1.375.937 ljudi ugradu Tokio i totalno 1.694.292 ljudi uTokyo-fu.[16] Iste godine, ukupno 779 osoba strane nacionalnosti je zabeleženo da borave u Tokiu. Najzastupljenija nacionalnost su bili Britanci (209 rezidenta), čemu su sledeli amerikanci (182) i pripadnicidinastije Qing (137).[17]
Tokio je značajan međunarodni finansijski centar,[19] u kome se nalaze sedišta nekoliko najvećihinvesticionih banki iosiguravajućih kompanija na svetu, i služi kao čvorište japanskogtransportnog sistema,izdavačke,elektronske iradio difuznih industrije. Tokom centralizovanog rasta japanske ekonomije nakonDrugog svetskog rata, mnoge velike firme su preselile svoja sedišta i gradova kao što jeOsaka (istorijske trgovačke prestonice) u Tokio, u pokušaju da iskoriste bolji pristup vladi. Taj trend je počeo sa usporavanjem zbog stalnog rasta populacije grada i troška života u njemu.
Tokio je bio opisivan kao jedan od tri „komandna centra“svetske ekonomije, zajedno sNjujorkom iLondonom.[21]Tokijska berza je najveća japanskaberza, i treća po veličini u svetu pokapitalizaciji tržišta i četvrta prema prometu deonica. Godine 1990. na krajujapanskog mehura cena nekretnina, ona je činila više od 60% svetske berzne vrednosti.[22] Tokio je imao 8.460 ha poljoprivrednog zemljišta 2003, premaMinistarstvu poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, te je bio najmanja prefektura u zemlji u tom pogledu. Poljoprivredno zemljište je koncentrisano u Zapadnom Tokiju. Kvarljive namirnice kao što su povrće, voće i cvijeće se mogu podesno trasportovati na tržišta u istočnom delu prefekture.Komatsuna išpanać su najvažnije povrće; Godine 2000, Tokio je snabdevao 32.5% količinekomatsuna prodate na svoj centralnoj zelenoj pijaci.
Sa 36% svoje površine pokriveno šumom, Tokio ima ekstenzivni rastkriptomerija ijapanskog čempresa, posebno u planiskim zapadnim delovima: Akiruno, Ōme, Okutama, Hachiōji, Hinode, i Hinohara. Smanjenje cene drveta, povećanje u troškovima proizvodnje, i povećanje starosti među šumarskim stanovništvom dovele do pada u Tokijske proizvodnje prerađenog drveta. Pored toga, polen, posebno sa kriptomerija, je značajanalergen za obližnje populacione centre. Tokijski zaliv je nekad bio znatan izvor ribe. Trenutno, najveći deo Tokijske riblje proizvodnje dolazi sa spoljašnjih ostrva, kao što su Izu Ōshima i Hachijōjima.Tuna,nori, iaji su među okeanskim produktima.
Turizam u Tokiju isto tako doprinosi ekonomiji. Godine 2006, 4,81 miliona stranaca i 420 miliona japanaca je posetilo Tokio. Ekonomska vrednost tih poseta je iznosila 9,4 biliona jena prema izveštaju vlade Tokija. Mnogi turisti posećuju razne centre gradova, prodavnice, i zabavne distrikte širom susedstavaposebnih okruga Tokija. Školskoj deci na ekskurzijama, posetaTokijskom tornju jeobavezna. Kulturna ponuda obuhvata sveprisutnujapansku pop kulturu i asocirane distrikte kao što suShibuya iHarajuku, subkulturne atrakcije kao što je anime centerstudija Ghibli, kao i muzeji poputTokijskog nacionalnog muzeja, u kojem se nalazi 37% umetničkognacionalnog blaga zemlje (87/233).
Ribara Tsukiji u centralnom Tokiju je najveće tržište ribe i morskih plodova na veliko na svetu, a takođe i jedno od najvećih prehrabenih tržišta na veliko bilo koje vrste. Tsukiji tržište se strogo pridržava tradicija svog prethodnika, Nihombaši ribare, i opslužuje oko 50.000 kupaca i prodavaca svaki dan. Trgovci na malo i veliko, akcionari, i obični građani se okupljaju na tržištu, kreirajući jedinstven mikrokosmos organizovanog haosa koji još uvek nastavlja da napaja grad i njegove zalihe hrane nakon više od četiri veka.[23]
Sedište carske vlasti Japana nalazi se na mestu nekadašnjeg utvrđenja grada Edo, koje su nekada kao svoj dom koristili išoguni. Ovu raskošnu građevinu okružuju brojnivrtovi, od kojih su neki otvoreni i za javnost. Iz njih se dopalate i unutrašnjih vrtova stiže preko jednog od dvamosta. Međutim, ti delovi su otvoreni za javnost samo dva dana godišnje, zaNovu godinu i za carev rođendan.Legenda kaže da je prvi car Japana, Jimu, sin boginje Sunca Amaterasu i da je krunisan pre otprilike hiljadu i po godina. Za razliku od gotovo svih drugih svetskihdinastija, ova se održala do danas, i današnji car je direktan potomak cara Jimua. Iako kroz istoriju carevi nisu uvek imali vlast, uvek su predstavljali autoritet koji su uvažavali nosioci stvarne vlasti. Čak i danas, kada je Japan moderna država sa demokratski izabranom vlašću, carska porodica smatra se izuzetno značajnom i uvaženom.
Železnica je osnovno prevozno sredstvo u Tokiju još od početka20. veka. Zahvaljujući brižljivo planiranom javnom prevozu, ovaj grad uspešno izdržava 35 miliona svojih stanovnika koji neprekidno žure sa jednog na drugi kraj grada. Broj automobila, u odnosu na broj stanovnika, je relativno mali- vozovi su brži, tačniji i jeftiniji način kretanja kroz grad. Istini za volju, tokom špica su pretrpani do te mere da na prometnijim stanicama postoje ljudi kojima je posao da poguraju one koji vise sa vrata i pomognu im da stanu u već krcat vagon. Grad u Japanuski saobraćaj obuhvata preko 17 linija i više od 1000 stanica. Najprometnija jeŠindžuku, koja je svakako i svetski rekorder sa preko 3 miliona putnika dnevno. Na samu stanicu se ulazi kroz jedan od 200 ulaza. Po površini prevazilazi je jedino železnička stanica u graduNagoji.
Ovo je deo grada sa najviše prodavnica, restorana i noćnih klubova. Svaka robna marka koja nešto znači u svetu ima svoj prostor upravo u Ginzi. Nekada se tu nalazila kovnica srebrnjaka po čemu je ceo kraj dobio ime. Nakon velikog zemljotresa 1923, oblast je pretvorena u trgovinsku četvrt koja je brzo napredovala. Ginza je poznata po najskupljem zemljištu na svetu- kvadratni metar građevinskog zemljišta često prelazi cenu od 100000američkih dolara. Tokom vikenda Ginza je pešačka zona, a brojni restorani otvaraju svoje bašte.
U pitanju je četvrt koja najviše podseća na buvlju pijacu iznaučnofantastičnih filmova. Iako su glavni artiklielektronika, kompjuterske komponente i audio i video oprema, na istim tezgama može se kupiti sve i svašta, uključujući ivoće i odeću. Putnik namernik ovde se najpre sreće sneonskim reklamama i video-bimovima, ali, za razliku od većine drugih bazara u svetu, ovde prodavci ne mame kupce glasnim reklamiranjem svoje robe i izvikivanjemcena. Naime, kako i dolikuje centru svetske elektronike, svi glasovi su snimljeni i vrte se neprekidno pojačani do maksimuma. Akihabara je zbog toga bučna, šarena i gotovo neprohodna.
Zemljotresi su česta pojava u Japanu. Manji potresi mogu se očekivati bar jednom mesečno i stanovništvo je prilično naviknuto na njih. Nažalost, neki od zemljotresa su jači i prilično razorni. Najteži udarac naneo je Veliki kanto zemljotres,1. septembra1923. godine. Za samo nekoliko minuta Tokio i susednaJokohama su gotovo u celosti srušeni. Živote je izgubilo između 100000 i 150000 ljudi, a oko dva miliona ljudi ostalo je bez domova. Zemljotres je izazvao nizpožara koji su se brzo proširili zahvaljujućitajfunu koji je duvao saPacifika. Usled medijske zbrke koja je nastala, danima nakon zemljotresa na ulicama su vladali haos i nasilje. Požari su ugašeni tek tri dana kasnije. Rekonstrukcija grada trajala jedecenijama.
Jokohama možda najbolje ilustruje širenje Japana na okolne gradove i sela. Nekada, ona je bila ribarsko selo. Sa otvaranjem Japana ka svetu tokom19. veka, selo se pretvorilo uluku, a zatim u mali gradić koji je brzo prihvatio uticaj dalekih zapadnih zemalja. Do kraja veka, tu su se objavljivale prve japanskenovine, a ulice su po prvi put bile osvetljenelampama na gas. Budući da se nalazi na zapadnoj straniTokijskog zaliva, na svega tridesetak kilometara od užeg centra grada, Jokohama je od1927. povezana sa Tokiom redovnommetro linijom. Već deceniju kasnije, gradovi se stapaju u jedan. Zahvaljujući Jokohami danas je Tokio jedini grad na svetu koji ima predgrađe sa više od 3 miliona stanovnika.
↑Hannerz, Ulf (2005). „The Fish Market at the Center of the World (Review)”. The Journal of Japanese Studies31 (2): 428–31. DOI:10.1353/jjs.2005.0044. ISSN0095-6848.
Fiévé, Nicolas and Paul Waley. (2003).Japanese Capitals in Historical Perspective: Place, Power and Memory in Kyoto, Edo and Tokyo. London: RoutledgeCurzon.ISBN9780700714094;OCLC 51527561
McClain, James, John M Merriman and Kaoru Ugawa. (1994).Edo and Paris: Urban Life and the State in the Early Modern Era. Ithaca: Cornell University Press.ISBN9780801429873;OCLC 30157716
Sorensen, Andre. (2002).The Making of Urban Japan: Cities and Planning from Edo to the Twenty First Century. London: RoutledgeCurzon.ISBN9780415226516;OCLC 48517502
Bender, Andrew, and Timothy N. Hornyak.Tokyo (City Travel Guide) (2010)
Mansfield, Stephen.Dk Eyewitness Top 10 Travel Guide: Tokyo (2013)
Waley, Paul.Tokyo Now and Then: An Explorer's Guide. (1984). 592 pp
Yanagihara, Wendy.Lonely Planet Tokyo Encounter (2012)
Allinson, Gary D.Suburban Tokyo: A Comparative Study in Politics and Social Change. (1979). 258 pp.
Bestor, Theodore.Neighbourhood Tokyo (1989).online edition
Bestor, Theodore.Tsukiji: The Fish Market at the Centre of the World. (2004)online edition
Fowler, Edward.San'ya Blues: Labouring Life in Contemporary Tokyo. ( 1996)ISBN0-8014-8570-3.
Friedman, Mildred, ed.Tokyo, Form and Spirit. (1986). 256 pp.
Jinnai, Hidenobu.Tokyo: A Spatial Anthropology. (1995). 236 pp.
Reynolds, Jonathan M. "Japan's Imperial Diet Building: Debate over Construction of a National Identity".Art Journal. 55#3 (1996) pp 38+.
Sassen, Saskia.The Global City: New York, London, Tokyo. (1991). 397 pp.
Sorensen, A.Land Readjustment and Metropolitan Growth: An Examination of Suburban Land Development and Urban Sprawl in the Tokyo Metropolitan Area (2000)
Waley, Paul. "Tokyo-as-world-city: Reassessing the Role of Capital and the State in Urban Restructuring".Urban Studies 2007 44(8): 1465–1490. ISSN 0042-0980 Fulltext: Ebsco
Donald Richie,Tokyo : extravagante et humaine, photographies de Joel Sackett, préface de Philippe Pons ; traduit de l'anglais (américain) par Geneviève Brzustowski, Paris : Éd. Autrement, 1999,ISBN978-2862609690
Livio Sacchi,Tokyo : Architecture et urbanisme traduit de l'italien par Odile Menegaux, Paris, Flammarion, 2005, 247 pages,ISBN978-2080114105
Natacha Aveline,La ville et le rail au Japon, l’expansion des groupes ferroviaires privés à Tokyo et Osaka, CNRS éditions, collection Asie orientale, Paris, 2003,ISBN978-2271061270.
François Laplantine,Tokyo, Ville flottante : scènes urbaines, mises en scène, Paris, éditions Stock, 2010ISBN9-782234-063976
Saskia Sassen,La ville globale, New York, Londres, Tokyo - Traduit de l'américain par Denis-Armand Canal - Éd. Descartes & Cie - 1997 (version originale en anglais de 1991, rééditée et modifiée en anglais en 2001 - Princeton University Press) 2001ISBN0-691-07063-6
Michaël Ferrier,Le Goût de Tokyo, anthologie commentée de textes sur Tokyo, Paris, Mercure de France, 2008ISBN2-7152-2811-2,Tokyo, petits portraits de l’aube, Paris, Gallimard, 2004 (rééd. 2010)ISBN978-2070772131
