Tomas Mor je bio sin uglednog londonskog advokata i sudije Dzona Mora. Po završetku osnovnog obrazovanja postao je paž kanterberijskog nadbiskupa Dzona Mortona, gde se upoznao sa opasnostima i intrigama političkog života. To je snažno uticalo na mladog Tomasa, pa je i pored aktivnog političkog delovanja često razmišljao o povlačenju u nekimanastir. Pod Mortonovim pokroviteljstvom i uz očevo odobrenje odlazi naOksford, gde studiragrčku ilatinsku književnost. Ubrzo, po očevoj želji, vraća se u London da studirapravne nauke. Međutim, i pored velikog zalaganja u izučavanju prava, Mor nastavlja da se bavi književnošću,jezikom,filozofijom iteologijom. Pored velikog broja učenih ljudi, upoznaje iErazma Roterdamskog, s kojim se brzo sprijateljio i koji mu je posvetio svoje deloPohvala ludosti.
Posle završenih studija prava, Mor započinje uspešnu advokatsku karijeru, koja traje oko 15 godina. I pored učešća u javnom životu, i dalje gaji želju da se povuče u manastir. Ispod odela uvek je nosio siromašnu košulju od kostreti.
Kada je već stekao ugled kao advokat, dobija poziv odkralja Henrija VIII da bude javni službenik na njegovomdvoru. Mor je znao da je ta služba puna rizika i da je slabije plaćena nego advokatura, ali je ipak prihvatio. Između ostalog, bio je zadužen da piše napade naMartina Lutera, osnivačaprotestantizma.
Kada se Mor prihvatio službe na dvoru, kralj Henri VIII je još uvek bio u dobrim odnosima sarimskimpapomLavom X, ali je ubrzo došlo do razlaza zbog papinog neprihvatanja da prizna Henrijev razvod od prve žene,Katarine Aragonske (zbog kraljeve optužbe da mu nije obezbedila muškog naslednika). Vrhovni sudija,kardinal Volsi, nije uspeo da ubedi papu da prizna razvod, pa je na njegovo mesto postavljen Mor, koji se privatno nije slagao sa kraljevim potezima, ali javno nije dovodio u pitanje njegove odluke i suverenitet.
Kao vrhovni sudija, Mor se usredsredio na dva osnovna zadatka: 1.oblikovanje i unapređivanje sudskog sistema, 2.otkrivanje i sankcionisanje postupaka koje je smatrao opasnim po državu i crkvu. Njegove reforme su bile toliko temeljne i sveobuhvatne da ih mnogi porede saKromvelovim reformama iz 1530-ih godina. Na ovoj poziciji Mor je proveo 31 mesec. Kao slobodouman i savestan čovek on je sve više ulazio u sukob sa kraljem. Otvoreno se usprotivio njegovom i Kromvelovom pokušaju da prekoparlamenta ukinu slobodu crkve koja joj je bila zagarantovana uMagna Carta. Čak je podneo ostavku kada se kralj razveo od Katarine i oženio Anom Bolen, ali je Henri nije prihvatio.
Godine1534. Mor odbija da prihvatidekret po kojem bi svako Anino dete bilo punopravni naslednik prestola, kao i da prizna Henriju apsolutnu svetovnu i duhovnu vlast uEngleskog. Uhapšen je i zatvoren u zloglasni londonskiTauer (The Tower of London). Odbija sve molbe porodice i prijatelja da potpiše dekret. Tokom zatočenja bavi se pisanjem pobožnih tekstova i tumačenjemSvetog pisma. Pogubljen je 6. jula1535. godine i sahranjen ukraljevskoj kapeliSveti Petar u lancima, a četiri veka kasnije,19. maja1935,Katolička crkva ga je proglasilasvecem.
Pisao je dela naengleskom ilatinskom jeziku, a najpoznatije mu je deloUtopija, u kojem kritikuje društvene prilike u Engleskoj i suprotstavlja im viziju oidealnoj zajednici na zamišljenom ostrvu Utopiji.
