Tahiti je najveće ostrvo uFrancuskoj Polineziji. Nalazi se u arhipelaguDruštvenih ostrva u južnomPacifiku. Po popisu iz 2002, ostrvo ima 169.674 stanovnika. Najveći grad jePapete. Površina ostrva je 1048 km².
Pogled na grad Papete
Ostrvo se sastoji iz 2 kružna dela koja su spojenaprevlakom. Oba dela suvulkanskog porekla, a zovu se „Tahiti nui“ (Veliki Tahiti) i „Tahiti iti“ (Mali Tahiti). Većina stanovništva živi na Velikom Tahitiju. Vegetacija na ostrvu je gusta tropska. Ostrvo je pogodno za poljoprivredu, a okolni okean je bogat ribom.
Najznačajniji evropski istraživač koji je pisao o Tahitiju bio jeLuj−Antoan de Bugenvil. Njegovi spisi su uEvropi stvorili sliku o Tahitiju kaorajskom ostrvu na kome ljudi žive srećno i jednostavno, neiskvareni civilizacijom. Takve predstave inspirisale suutopijski koncept o „plemenitom divljaku“ u evropskoj filozofiji, recimo u delimaŽan−Žak Rusoa. Ostrvo je posetio i opisaoDžems Kuk 1774.
Tifus ivelike boginje su krajem 18. veka gotovo uništile lokalnu populaciju.
Godine 1880, Francuzi su preuzeli suverenitet nad Tahitijem, koji je do tada bio pod njihovim protektoratom (od1840ih).
