SupernovaSN 1994D (nasjajniji objekat dole levo na slici) u galaksijiNGC 4526. Sjaj supernove gotovo nadjačava sjaj cele galaksije.
Supernova jezvezdana eksplozija zvezde koja izbacuje ogromnu energiju za izuzetno kratak vremenski period. Sjaj supernove pre eksplozije se poveća više miliona puta u odnosu na sjaj tokom njenog života. Posle eksplozije sjaj postepeno opada tokom nedelja ili meseci. Supernova u jednom kratkom roku zasenjuje svojim sjajem celu svojugalaksiju.Suncu bi bilo potrebno oko 10 milijardi godina da proizvede energiju jedne prosečne supernove tipa II. Ali, Sunce je svakako isuviše malo da bi ikada moglo da postane supernova.
"Nova" je latinska reč koja znači "nov", ili još bolje "nova" (reč koja očigledno i na srpskom pored značenja ima i isti zapis) što upućuje da se radi o veoma sjajnoj novojzvezdi na nebeskom svodu. Prefiks "super" odvaja ili razlikuje supernovu od običnenove, zvezde koja takođe naglo povećava svoju sjajnost, ali `nova` poveća sjaj u manjem obimu i putem drugačijeg mehanizma od `supernove`.
Supernova tipa II je ekspozijamasivne zvezde (masa preko 10 masa Sunca) koja tako završava svojuevoluciju. U poslednjim fazama proizvodnje energijenuklearnom fuzijom u svome jezgru zvezda postaje nestabilna, jer ne može da proizvede dovoljno energije da se suprotstavi svojoj sopstvenoj masi. Usled toga zvezda doživi kolaps pod uticajem sile sopstvenegravitacije. Posle eksplozije ostaje zvezdani ostatak u vidu neutronske zvezde (pulsar) ilicrne rupe. Više od 90% ukupne izbačene energije pri eksploziji se izbaci prekoneutrina, a samo mali deo ode kao svetlost i mehanička energija.
Drugačiji način nastanka supernove imasupernova tipa Ia. Mehanizam je da sebeli patuljak nalazi udvojnom sistemu sa zvezdom koja je u završnom fazama svog puta naHR dijagramu, u fazicrvenog džina. Kako zvezda kad uđe u fazucrvenog džina naglo poveća svoju zapreminu, materijal sa nje polako prelazi na belog patuljka koji na taj način povećava svoju masu. U jednom trenutku njegova masa dolazi doČandrasekarove granice, i na njemu odjednom počinje nekontrolisana nuklearna fuzija vodonika koja će ga potpuno uništiti u ogromnoj eksploziji. Ovaj tip supernove je različit od površinske termonuklearne eksplozije nabelim patuljcima, koja izaziva jednu podvrstunova.
U oba slučaja supernova (tip II i tip Ia) rezultujuća eksplozija izbacuje većinu ili sav zvezdani materijal ogromnom silom. Supernova tipa Ia dostiže većuapsolutnu magnitudu od supernove tipa II.
Drugi tipovi supernovih susupernove tipa Ib isupernove tipa Ic.
Eksplozija šaljeudarne talase u okolni međuzvezdani prostor u kome se raznosi zvezdana materija. Ova materija formiramaglinu oko ostataka supernove.
Tokom istorije u našojGalaksiji dokumentovane su najmanje tri pojave supernovih. Stari Kinezi su zapisali da su videli supernovu 1054. godine. Pojavila se sjajna zvezda koja se mogla uočiti čak i po dnevnom svetlu. Danas ostatke ove eksplozije poznajemo, i to jemaglina Krab usazvežđu Bika. Naredna supernova je zabeležena 1572. godine i poznata je kaoTiho Brahejeva zvezda. Naredna,Keplerova supernova, kako se naziva, pojavila se na nebu 1604. godine. U galaksiji veličine Mlečnog puta statistički trebalo bi da se dogodi prosečno jedna supernova svakih 100 godina. Ipak, poslednja supernova u Mlečnom putu za koju mi znamo se dogodila pre više od 4 veka. Veliki deo Galaksije mi ne možemo videti usled apsorpcije prašinom koje najviše ima u pravcu središta Mlečnog puta. Ali, ipak, astronomi već dugo čekaju da konačno vidimo eksploziju supernove u našoj Galaksiji.
1987. godine u satelitu Mlečnog puta,Velikom Magelanovom oblaku, dogodila se supernova koja nosi nazivSupernova 1987a. To je do sad najbliža supernova koju su naučnici mogli da posmatraju pomoću savremenih instrumenata.
Tokom jedne godine uoče se nekoliko desetina supernovih u drugim galaksijama.
