Staklena cev jecev napravljena odborosilikatnog ilikvarcnogstakla i spada ulaboratorijsko posuđe. Izrađuju se u raznimdebljinama,prečnicima idužinama.[1][2][3]
Za rad ulaboratoriji potrebne su staklene cevi različite dužine ioblika. Staklene cevi se seku na taj način što se zagrebudijamantskim sekačem, a zatim saviju. Tako se cev preseče na zagrebanom delu. Kraj cevi dobijene skraćenjem se izglača okretanjem u plamenuBunzenovog plamenika. Bunzenov plamenik se koristi i za savijanje staklenih cevi, tako što se mesto koje se želi saviti zagreje do crvenog usijanja, a zatim savije. Ukoliko je potrebna dugačka staklena cev, dve staklene cevi se sastave tako što se spoje gumenimcrevom. Ukoliko je potrebna cev manjeg prečnika (kapilara), cev se zagreje na plamenu, a zatim se krajevi povuku na suprotne strane.
Staklene cevi su se u prošlosti koristile više nego danas, s obzirom da nije postojao laboratorijski pribor sašlifovanim otvorima, koji omogućava lako spajanje delovaaparatura. Aparature su bile sastavljane tako što su se staklene cevi provlačile krozgumene čepove.
