Za ostala značenja, vidiSpol (razvrstavanje).
Spol ilipol se odnosi nabiološkureproduktivnu dvojnost:mužjak –ženka. Za razliku od organizama koji mogu da sebespolno reprodukuju, organizmi koji su podeljeni u mužjake i ženke imaju sposobnost da na svet donose potomostvomejozom ioplodnjom.
Spol organizama se ogleda u njihovoj biološkoj funkciji u reprodukciji, ali ne i useksualnosti i seksualnom ponašanju. Ženski spol je određen kao onaj koji stvara većigamet i koji, obično, nosi plod. S druge strane, muški spol ima manji gamet i retko nosi plod.
U savremenoj teoriji spol, kao biološka kategorija, razlikuje se odroda, kao psihološke i socijalne karakteristike.
Kod ljudi se na spol gleda kao na dohotomiju ili identitet važan kako za biološke tako i socijalne funkcije, tako da se obično smatra da ljudi mogu biti ili muškarci ili žene. Međutim, mnogi faktori, uključujući biološke, psihološke i socijalne, utiču na to kako će osoba, i ljudi oko nje, gledati na sopstveni spol. Tabela ispod pokazuje opšte razlike između muškog i ženskog pola; međutim, mnogi ljudi se ne uklapaju u "muškarce" ili "žene" po svim datim kriterijumima. Pored toga, oko 1 do 1.7% ljudi pokazuju biološku spolnu neodređenost do te mere da ne mogu fizički biti klasifikovani isključivo ni kao žene ni kao muškarci. Ova pojava se nazivainterseksualnošću. Interseksualna osoba može imati biološke karakteristike oba pola.
Primarne polne karakteristike su prisutne odmah po rođenju i direktno su uključene u reprodukciju.Sekundarne polne karakteristike se razvijaju kasnije u životu (obično za vremepuberteta) i ne učestvuju u reprodukciji direktno. Razlike između spolova se nazivajuspolnim dimorfizmom.
| Razlike izmeđumuškarca ižene |
|---|
| Nivo | Karakteristike | Žena | Muškarac |
|---|
| Primarni |
| Spolni hromozomi | XX | XY |
| Gameti | Ovum | Spermatozoon |
| Spolni organi | Ovarijumi | Testisi |
| Dominantnispolni hormoni | Estrogen iProgesteron | Testosteron |
| Anatomija unutarnjihgenitalija | crus clitoridis,vagina,uterus,jajovodi | sunđerasto tkivo,uretra,prostata,semene vrećice |
| Anatomija spoljnih genitalija | glans clitoris,labia,vulva,klitorisna kapica,perinealna uretra | penis,skrotum,prepucijum,perineum |
| Secondary |
| Struktura skeleta | Relativno niža,
širi kukovi | Relativno viša,
šira ramena,
veći grudni koš |
| Lice | Obla vilica | Veća nosna i čeona kost, kockasta vilica,
maljavost lica |
| Masti i mišići | Relativno više masti | Relativno više mišića[1] |
| Raspored masti | Više u kukovima, zadnjici i butinama | Više u predelustomaka |
| Oblik tela | Oblik:8 | "Trouglasti" oblik:▼ |
| Drugo | Dojke | Adamova jabučica imaljavost tela |
Odnos između različitih nivoa biološke spolne diferencijacije je relativno dobro poznat. Biološki niži nivoi utiču na oblikovanje viših. Na primer, kod većine osoba prisustvoY-hromozoma utiče na to da se gonade razviju u testise, koji luče hormon koji će usloviti da se spoljne i unutrašnje genitalije razviju u muške genitalije, čije će prisustvo navesti lekare i roditelje da detetu pripišu muški spol (pripisan spol), što će dalje usloviti da roditelji odgajaju dete kao dečaka (rod). Iako je biološki razvoj prilično dobro poznat, psiho-socijalni aspekt spolne diferencijacije nije dovoljno proučen.
Mnoge osobe se biološki i/ili psiho-socijalno ne uklapaju u gore date standarde polnog dimorfizma. Kod nekih osoba se pol na nivou hromozoma (genetski pol) ne poklapa sa prisustvom spoljnih genitalija (anatomski pol), kao na primer kodSwayerovog sindroma, jednom od oblika interseksualnosti. Nepodudaranja anatomskog pola sarodnim identitetom ili nepodudaranja na različitim psihosocijalnim nivoima (na primer, izmeđurodne uloge irodnog identiteta) su još češća, ali i mnogo manje razjašnjena.
Ustudijama roda koristi se termin "heteronormativnost" kojim se izražava ideja da se ljudi dele samo na dva drugačije i komplementarne kategorije: muškarce i žene; da seksualni i bračni odnosi normalno postoje samo između ova dva pola i da ljudi treba da obavljaju socijalne uloge koje su im određene rodom. Profesorka biologije i studija rodaAnne Fausto-Sterling sauniverziteta Brown prepoznaje pet polova: muški, ženski, "merm" (muškupseudohermafrodit), ferm (ženskipseudohermafrodit) i herm (pravi hermafroditizam). Iako je njen stav bio oštro kritikovan, ova njena ideja upućuje da su postojeće kategorije nedovoljne za objašnjavanje svih varijacija koje postoje.
